Саветник за ИСХРАНУ Милица Роговић УПОЗОРАВА - Због једне ГРЕШКЕ коју сви праве УНИШТАВАТЕ све витамине и минерале у намирницама
Едукација о здравој исхрани јесте заправо база промене. Одговарајући циљ у исхрани доводи нас до хормонског баланса, побољшања квалитета сна и, оно што треба да напоменемо, јесте сам рад мозга, који је блиско повезан са храном коју смо унели у наш огранизам, као и са организацијом и активностима у току дана.
Здрава исхрана је од велике важности за наше целокупно здравље. Уз то, наравно правилан и уредан стил живота је од високог значаја. У наредном тексту сазнајте какве то све последице пржена и нездрава храна може имати на организам.
Укусна торта по БАКИНОМ рецепту - Кремаста ЧОКОЛАДА и слатка карамела, савршен СПОЈ ком нема равног
Доручак који ОПОРАВЉА ОРГАНИЗАМ - Једите ово три пута недељно, подстиче пробаву и стимулише рад црева
Најздравији начин припреме хране
Пре свега, најбитнији јесте одабир хране. Редовност и паметан састав оброка, разноврсност намирница па и сам начин припреме хране доводе до стабилнијег здравља, стања, осецаја ситости, као и процеса стварања енергије. Најздравији нацин припреме хране јесте кување, поготово кување на пари јер храна тада најмање губи своја својства
Најчешћа грешка у припреми хране
То је занемаривање самих поступака, пре и после припреме хране. Од велике важности јесте само складиштење хране, да не би дошло до унакрсне контаминације. Такође, "брига" о оброку након кувања је занемарена, поготово ако је реч о прженој храни, коју након два сата проведено на собној температури бактерије нападају. Морамо да знамо да се наша цревна флора временом јако споро обнавља , док у нешто каснијем периоду живота њено обнављање у потпуности престаје, а нарушавамо је масном и нутритивно сиромашном храном
Шта је оно што се губи пржењем хране?
Свака намирница има одређену количину микро и макро елемената, које током спремања оброка покушавамо да сачувамо у што већој мери. У глобалу, што више уситњавамо храну - она губи своја својства, тако да је препоручено што мање уситњавати храну током припреме, почев од житарица( житарице треба јести од пуног зрна, не уситњене због присутности влакна) па до меса (месо ће бити сочније, самим тим ће се добити на укусу) . Пржење је нанеприхватљивија метода, али опет наприступачнија, због ниске цене и велике потражње. Храна се припрема у великој количини уља/масти, где се губи њен састав.
Такође, у овом периоду где смо склонији прехладама наше тело неће моћи да изгради имуно одговор што је нарочито проблематично код особа са ослабљеним имуно системом. Ослобађа се велики број супстанци које делују канцерогено, тако да су ризична група деца, труднице и особе са повишеним холестеролом, код којих је једна од првих превенција избацивање прженог, као метода припреме хране.
Утицај пржене хране на организам
Разлози за повишен холестерол јесу многобројни. Генетика ( из тог разлога незаобилазно питање приликом израде јеловника јесте да ли особа има генетску предиспозију за повишеном холестеролом где ћемо проверавати ЛДЛ И ХДЛ ( лош и добар холестерол) .
Пол, старост, а све је више истраживања где је са самим холестеролом повезан и сам начин живота, као и спољни фактори на које не можемо да утичемо. Холестерол је важна ставка за функционалност организма али у одређеној количини, јер одступање од препоручених вредности мозе повећати ризик од кардиоваскуларних болести. Наиме, масне наслаге могу да се таложе на зидовима крвних судова, услег чега може доћи да развића угрушка, који узрокују срчани или мождани удар.
За портал Србија Данас, о начину припреме и важности здраве исхране говорила је саветник за исхрану и суплементацију Милица Роговић.