Она је фармацеут и ОВИХ 6 ЛЕКОВА НЕ БИ ДАЛА НАЈДРАЖИМ ЉУДИМА: Нежељени ефекти разарају тело и лако постанемо зависни

Данас живимо у времену када је веома лако посегнути за таблетом при првој тегоби. 

Чим нас заболи глава, узмемо аналгетик. Ако смо тужни, попијемо антидепресив. Када почнемо да кашљемо, посегнемо за сирупом. Када нас заболе леђа, опет тражимо лек. Све то често радимо без савета лекара и без читања упутства које нас најчешће збуни и уплаши.

Као фармацеути са искуством, много пута гледамо како људи улазе у апотеку уверени да тачно знају шта им тело тражи и излазе са пуном кесом препарата који дугорочно могу нанети више штете него користи. Истина је да се многи лекови могу купити без рецепта, али ниједан лек није потпуно безопасан.

Искуства фармацеуткиње Деборе Грејсон из Велике Британије показују да милиони људи годинама узимају терапије које им више нису потребне и трпе озбиљне последице.

Пацијенти често наставе да користе лекове без контроле, без плана и без разумевања ризика. Многи дођу у ситуацију да зависе од терапије не схватајући да им она више не користи.

Фармацеути упозоравају да свако мора повремено да провери са лекаром да ли му је терапија и даље потребна. Посебно је важно бити опрезан са шест група лекова које најчешће доводе до проблема.

1. Лекови против болова

Опиоидни аналгетици делују брзо и снажно, али зато могу створити зависност. Када наставимо да их узимамо и онда када бол више није јак, постепено развијамо толеранцију и тражимо све већу дозу. 

Дуготрајно коришћење ремети реакцију тела на бол и доводи до симптома апстиненције као што су немир, знојење, несаница и мучнина. Многи упадају у зачарани круг где им се главобоља јавља управо због прекомерне употребе таблета.

2. Статини (лекови за снижавање притиска)

Статини многима спашавају живот, али нису намењени свакоме нити увек за цео живот. Могу изазвати бол у мишићима, умор, склоност упалама и повећан ризик од дијабетеса типа 2. У ретким случајевима могу оштетити мишићно ткиво и угрозити функцију бубрега. Због тога терапија статинима мора бити праћена редовним контролама крви, јетре и проценом ризика.

3. Антидепресиви

Антидепресиви су некада неопходни и животно важни, али проблем настаје када терапија траје годинама без прегледа и надзора. На почетку могу изазвати мучнину, несаницу и главобоље, а дугорочно повећање телесне масе, хормонске дисбалансе и смањену сексуалну функцију. 

Највећи проблем настаје при наглом прекидању терапије. Вртоглавица, анксиозност и осећај електричних удара у глави многи погрешно тумаче као повратак депресије, па се враћају на терапију и тако улазе у зачарани круг.

4. Габапентин и прегабалин

Ови лекови се дају за неуропатски бол, али се пречесто прописују и лако изазивају зависност. Нежељени ефекти укључују поспаност, вртоглавицу и повећање телесне масе. Прекид терапије мора бити постепен, јер нагло укидање може изазвати озбиљне срчане сметње и друге тегобе.

5. Кортикостероидне креме

Оне веома брзо смирују екцем и упалу коже, али дуготрајно коришћење може довести до стањивања коже, пуцања капилара, инфекција и зависности коже од стероида. Најтежи облик компликације је стање када кожа, након престанка терапије, постаје болна и изразито осетљива, па се пацијент враћа креми и само погоршава проблем.

6. Лекови за жгаравицу

Многи их узимају месецима, па и годинама, иако су намењени краткотрајној употреби. Дуготрајно коришћење може изазвати мањак витамина Б12 и магнезијума, проблеме са памћењем, поремећај цревне флоре и повећан ризик од прелома костију. Када се терапија прекине, горушица се често враћа јаче него раније, па пацијент мисли да мора да настави.

Најважнија порука

Зависност од лекова често није само физичка него и психолошка. Највише страдају они који верују да лекови увек помажу и никада не могу да штете.

Зато морамо да имамо једно на уму:
Ако узимамо терапију дуже него што је планирано, најбоље је да разговарамо са лекаром. То је најједноставнији и најбезбеднији корак који сваки пацијент може да предузме.