Ona je farmaceut i OVIH 6 LEKOVA NE BI DALA NAJDRAŽIM LJUDIMA: Neželjeni efekti razaraju telo i lako postanemo zavisni

Danas živimo u vremenu kada je veoma lako posegnuti za tabletom pri prvoj tegobi. 

Čim nas zaboli glava, uzmemo analgetik. Ako smo tužni, popijemo antidepresiv. Kada počnemo da kašljemo, posegnemo za sirupom. Kada nas zabole leđa, opet tražimo lek. Sve to često radimo bez saveta lekara i bez čitanja uputstva koje nas najčešće zbuni i uplaši.

Kao farmaceuti sa iskustvom, mnogo puta gledamo kako ljudi ulaze u apoteku uvereni da tačno znaju šta im telo traži i izlaze sa punom kesom preparata koji dugoročno mogu naneti više štete nego koristi. Istina je da se mnogi lekovi mogu kupiti bez recepta, ali nijedan lek nije potpuno bezopasan.

Iskustva farmaceutkinje Debore Grejson iz Velike Britanije pokazuju da milioni ljudi godinama uzimaju terapije koje im više nisu potrebne i trpe ozbiljne posledice.

Pacijenti često nastave da koriste lekove bez kontrole, bez plana i bez razumevanja rizika. Mnogi dođu u situaciju da zavise od terapije ne shvatajući da im ona više ne koristi.

Farmaceuti upozoravaju da svako mora povremeno da proveri sa lekarom da li mu je terapija i dalje potrebna. Posebno je važno biti oprezan sa šest grupa lekova koje najčešće dovode do problema.

1. Lekovi protiv bolova

Opioidni analgetici deluju brzo i snažno, ali zato mogu stvoriti zavisnost. Kada nastavimo da ih uzimamo i onda kada bol više nije jak, postepeno razvijamo toleranciju i tražimo sve veću dozu. 

Dugotrajno korišćenje remeti reakciju tela na bol i dovodi do simptoma apstinencije kao što su nemir, znojenje, nesanica i mučnina. Mnogi upadaju u začarani krug gde im se glavobolja javlja upravo zbog prekomerne upotrebe tableta.

2. Statini (lekovi za snižavanje pritiska)

Statini mnogima spašavaju život, ali nisu namenjeni svakome niti uvek za ceo život. Mogu izazvati bol u mišićima, umor, sklonost upalama i povećan rizik od dijabetesa tipa 2. U retkim slučajevima mogu oštetiti mišićno tkivo i ugroziti funkciju bubrega. Zbog toga terapija statinima mora biti praćena redovnim kontrolama krvi, jetre i procenom rizika.

3. Antidepresivi

Antidepresivi su nekada neophodni i životno važni, ali problem nastaje kada terapija traje godinama bez pregleda i nadzora. Na početku mogu izazvati mučninu, nesanicu i glavobolje, a dugoročno povećanje telesne mase, hormonske disbalanse i smanjenu seksualnu funkciju. 

Najveći problem nastaje pri naglom prekidanju terapije. Vrtoglavica, anksioznost i osećaj električnih udara u glavi mnogi pogrešno tumače kao povratak depresije, pa se vraćaju na terapiju i tako ulaze u začarani krug.

4. Gabapentin i pregabalin

Ovi lekovi se daju za neuropatski bol, ali se prečesto propisuju i lako izazivaju zavisnost. Neželjeni efekti uključuju pospanost, vrtoglavicu i povećanje telesne mase. Prekid terapije mora biti postepen, jer naglo ukidanje može izazvati ozbiljne srčane smetnje i druge tegobe.

5. Kortikosteroidne kreme

One veoma brzo smiruju ekcem i upalu kože, ali dugotrajno korišćenje može dovesti do stanjivanja kože, pucanja kapilara, infekcija i zavisnosti kože od steroida. Najteži oblik komplikacije je stanje kada koža, nakon prestanka terapije, postaje bolna i izrazito osetljiva, pa se pacijent vraća kremi i samo pogoršava problem.

6. Lekovi za žgaravicu

Mnogi ih uzimaju mesecima, pa i godinama, iako su namenjeni kratkotrajnoj upotrebi. Dugotrajno korišćenje može izazvati manjak vitamina B12 i magnezijuma, probleme sa pamćenjem, poremećaj crevne flore i povećan rizik od preloma kostiju. Kada se terapija prekine, gorušica se često vraća jače nego ranije, pa pacijent misli da mora da nastavi.

Najvažnija poruka

Zavisnost od lekova često nije samo fizička nego i psihološka. Najviše stradaju oni koji veruju da lekovi uvek pomažu i nikada ne mogu da štete.

Zato moramo da imamo jedno na umu:
Ako uzimamo terapiju duže nego što je planirano, najbolje je da razgovaramo sa lekarom. To je najjednostavniji i najbezbedniji korak koji svaki pacijent može da preduzme.