Претрпео је НАЈБОЛНИЈУ СМРТ забележену у људској ИСТОРИЈИ: Плакао је крв и МОЛИО лекаре да умре
Фаталном исходу претходила су незамислива 83 дана агоније.
Хисаши Оучи претрпео је ужасне повреде као последицу нуклеарне катастрофе у Јапану у септембру 1999. године. Плакао је крв и кожа му се топила.
Оучи је био задужен за пречишћавање уранијум-оксида у нуклеарном постројењу за прераду горива у Токаимури, с циљем производње горивих шипки за истраживачки реактор. Обичан радни дан врло брзо се претворио у ноћну мору, пише портал Унилад.
Оучи и двојица његових колега случајно су изазвали ослобађање радијације из неконтролисане нуклеарне ланчане реакције, што је узроковало незамисливо разарање. Радници су планирали да сипају уранијум у огромну металну посуду, а Оучи је помагао колеги у том опасном задатку. После кобне грешке у прорачуну, штетна течност достигла је "критичну тачку", а управо је Оучи поднео највећи терет ослобађања радијације.
У почетку је задобио опекотине, вртоглавицу и снажно повраћање, не слутећи каква га агонија чека. Био је изложен зрачењу од чак 17 сиверта, четири пута више од количине која се сматра смртоносном, и интензитет његове боли је само растао. Имао је све веће потешкоће с дисањем.
За поређење, радници погођени експлозијом у Чернобиљу 1986. године били су изложени тек 0,25 сиверта. Оучи је одмах пребачен у Универзитетску болницу у Токију, где му је дијагностикован озбиљан пад броја белих крвних зрнаца, због чега су му била потребна вишеструка пресађивања коже и бројне трансфузије крви.
Локални извештаји из тог времена бележе да је "плакао крв" и очајнички молио лекаре да прекину лечење и окончају његову патњу. "Не могу више! Нисам ја заморац!", преклињао је. Ћелије његове коштане сржи почеле су да се распадају, а лекари су уочили да тело више није у стању да регенерише нове ћелије.
Две недеље после несреће, Оучи више није могао да једе, па је храну добијао интравенски. Упркос свему, лекари су успели да га одрже у животу. Чак и након што му је срце једном стало и било успешно реанимирано. На 83. дан, његово тело коначно је попустило — преминуо је од вишеструког отказивања органа, након што је готово три месеца патио у незамисливој боли.
