Расте као дивљи жбун, а ТАМНЕ БОБИЦЕ сви заобилазе: Др Несторовић каже да је зова „најпознатији антивирусни лек“ – ево како се користи

Некада је готово свака кућа имала своју причу о зови.

Од њених цветова правили су се напици, а од зрелих бобица различити домаћи производи који су се чували за хладније дане. Данас је црна зова (Самбуцус нигра) поново у центру пажње, нарочито због једињења попут антоцијанина и флавоноида.

А једну од најзвучнијих тврдњи о овој биљци изнео је др Бранимир Несторовић.

„Најпознатији антивирусни лек“

У тексту који преноси његове ставове наводи се да је Несторовић говорио о зови као о „најпознатијем антивирусном леку“. У истом тексту се помињу истраживања екстракта зове и антоцијанина, као и њихова могућа повезаност са вирусима грипа.

То је веома снажна формулација, али важно је нагласити да је то Несторовићева тврдња, а не званични закључак медицине да је зова лек против вируса.

Шта онда каже савремена литература?

Ту је прича много занимљивија.

Зова се заиста проучава због прехладе

Амерички Национални центар за комплементарно и интегративно здравље (NCCIH) наводи да је црна зова вековима коришћена у народној медицини код прехладе и грипа.

Мала истраживања на људима указују да би препарати од зове могли да ублаже симптоме прехладе, грипа и других инфекција горњих дисајних путева, али број квалитетних студија је и даље мали, па докази нису довољно јаки да би се зова сматрала доказаним леком.

Једна мета-анализа из 2019. године, коју наводи NCCIH, пронашла је да је суплементација црном зовом била повезана са смањењем трајања и тежине симптома инфекција горњих дисајних путева у односу на плацебо. Ипак, каснији прегледи наглашавају да је потребно више квалитетних истраживања.

Другим речима, није чудо што је зова вековима део народне медицине, али није оправдано представљати је као замену за лек или доказану терапију против вируса.

Шта је заправо занимљиво у њеним бобицама?

Тамну боју зрелим бобицама дају, између осталог, антоцијанини, биљни пигменти који припадају групи полифенола.

Управо су они један од разлога због којих је зова занимљива истраживачима.

Али постоји велика разлика између тога да нека биљка садржи биоактивна једињења и тврдње да она „убија вирусе“.

Прво је чињеница. Друго захтева много јаче клиничке доказе.

Зова се не користи на било који начин

Ово је део који никако не треба прескочити.

Сирове и незреле бобице црне зове нису за јело. Листови, стабљике и други делови биљке такође могу садржати супстанце које могу изазвати мучнину, повраћање и пролив.

NCCIH наводи да кување елиминише токсине из сирових бобица, због чега се зова традиционално користи након одговарајуће термичке обраде.

Зато домаћи рецепти за сируп, желе или друге производе од зрелих бобица нису исто што и узимање сирових бобица директно са жбуна.

А шта је са цветом?

Занимљиво је да Европска агенција за лекове има посебну процену препарата од цвета црне зове.

ЕМА наводи да се препарати од цвета зове, на основу дугогодишње традиционалне употребе, могу користити за ублажавање раних симптома обичне прехладе. Истовремено наглашава да се овај закључак заснива првенствено на традиционалној употреби, а не на снажним клиничким доказима.

Дакле, прича о зови није измишљена – само је важно знати докле заиста досежу докази.

Зашто је онда наше баке нису заобилазиле?

Зова је управо једна од оних биљака које су генерације пре нас познавале много боље него што ми данас мислимо.

Знали су када се беру цветови, када сазревају бобице и да се са сировим плодовима не треба играти.

Данас наука поново проучава оно што се некада преносило из генерације у генерацију.

И зато следећи пут када угледате жбун са тамним бобицама, можда га нећете само заобићи.

Али једну ствар запамтите: зова није чудотворни лек нити замена за терапију, а сирове бобице нису за конзумирање. Ако користите препарате од зове, посебно ако узимате лекове, имате хроничну болест или сте трудни/дојите, најбоље је претходно разговарати са лекаром или фармацеутом.

Несторовићева изјава јесте веома јака – али оно што савремена истраживања за сада најопрезније подржавају јесте могућност да зова помогне у ублажавању неких симптома прехладе и респираторних инфекција, а не да представља „најмоћнији лек против вируса“.