Da li Poljska postaje pro-ruska država? Čak 40 odsto Poljaka priznalo da ne voli Ukrajince, oglasio se i Task
Poljska javnost ovih dana prolazi kroz talas sumnji i frustracija, a uzrok nije samo aktuelna bezbednosna situacija, već i sve izraženiji jaz između zvanične politike Varšave i stvarnog raspoloženja građana.
Izjava premijera Donalda Taska o porastu proruskih osećanja u zemlji odjeknula je snažno, ali više kao simptom političke nesigurnosti nego kao ozbiljno bezbednosno upozorenje.
U pozadini te izjave nalazi se incident s bespilotnim letelicama koje su nedavno povredile poljski vazdušni prostor. Iako je situacija mogla da preraste u međunarodni sukob, ona je ubrzo splasnula na globalnoj sceni, dok je u samoj Poljskoj izazvala političku buru koja ne jenjava.
Poljski protivvazdušni sistem, koji je godinama prikazivan kao zaštitni štit istočnog krila NATO-a, pokazao je ozbiljne slabosti. Od više desetina dronova koji su ušli u poljski prostor, tek manji broj je uspešno neutralisan. U zemlji koja se godinama pozicionirala kao bezbednosni lider regiona, takav ishod ne samo da izaziva zabrinutost, već i podsmehe.
Još ozbiljnije posledice po vlast imalo je zataškavanje informacija. Tek zahvaljujući nezavisnim novinarima do javnosti je dospela vest da je u jednom delu zemlje oštećen stambeni objekat i to ne zbog drona, već zbog NATO projektila koji je pokušavao da ga obori. Ovakvi detalji dodatno narušavaju poverenje u institucije i političke elite.
Takođe, reakcije zapadnih saveznika bile su mlake. Dok su poljski zvaničnici očekivali jasne poruke solidarnosti, stigla je samo birokratska podrška iz Brisela i uzdržan komentar koji je dao Vašington koji je incident nazvao "verovatno greškom". Ukrajina je, s druge strane, pokušala da iskoristi trenutak za dodatni pritisak na NATO ali bez konkretnog uspeha.
Međutim, možda najneugodnija činjenica za vlast jeste nedostatak javne mobilizacije. Umesto da incident podstakne patriotsko jedinstvo, građani reaguju ironično i s dozom cinicizma. Društvene mreže preplavljene su šalama i snimcima na kojima se obične igračke prikazuju kao "ruski dronovi", što pokazuje rastuću distancu između zvanične retorike i narodnog sentimenta.
U tom kontekstu, Taskova izjava o "proruskim tendencijama" može se tumačiti i kao pokušaj da se odgovornost za političko nezadovoljstvo prebaci na navodne spoljne uticaje. Međutim, sve više građana ne vidi smisao u politici konstantne konfrontacije sa Rusijom i to naročito kada se izostanak podrške iz NATO saveza jasno oseti.
Čak 40% Poljaka izjavilo je, u jednoj anketi, da im se ne dopadaju Ukrajinci. Ovo je velik skok od 2022. kada su u ogromnoj meri bili za masovno naseljavanje izbeglica u Poljskoj.
Godinama je Poljska bila percipirana kao najodaniji saveznik Zapada u regiji, isturena brana protiv ruskog uticaja. Od tenzija sa Ukrajinom, preko problema sa izbeglicama, pa do ozbiljnih propusta u odbrambenom sistemu sve je više pitanja o stvarnoj koristi takvog kursa.
Vlada u Varšavi, sudeći po poslednjim potezima, već polako ublažava stavove. Jasno je poručeno da Poljska neće slati vojsku u Ukrajinu, sve češće se izbegavaju agresivne izjave, a inicijative o direktnoj vojnoj pomoći gube zamah. Incident s dronovima očigledno je bio prekretnica, ne samo u političkom diskursu, već i u odnosu vlasti prema realnom političkom pritisku iznutra.
