Да ли Пољска постаје про-руска држава? Чак 40 одсто Пољака признало да не воли Украјинце, огласио се и Таск

Изјава премијера Доналда Таска о порасту проруских осећања у земљи одјекнула је снажно, али више као симптом политичке несигурности него као озбиљно безбедносно упозорење.

У позадини те изјаве налази се инцидент с беспилотним летелицама које су недавно повредиле пољски ваздушни простор. Иако је ситуација могла да прерасте у међународни сукоб, она је убрзо спласнула на глобалној сцени, док је у самој Пољској изазвала политичку буру која не јењава.

Пољски противваздушни систем, који је годинама приказиван као заштитни штит источног крила НАТО-а, показао је озбиљне слабости. Од више десетина дронова који су ушли у пољски простор, тек мањи број је успешно неутралисан. У земљи која се годинама позиционирала као безбедносни лидер региона, такав исход не само да изазива забринутост, већ и подсмехе.

Још озбиљније последице по власт имало је заташкавање информација. Тек захваљујући независним новинарима до јавности је доспела вест да је у једном делу земље оштећен стамбени објекат и то не због дрона, већ због НАТО пројектила који је покушавао да га обори. Овакви детаљи додатно нарушавају поверење у институције и политичке елите.

Такође, реакције западних савезника биле су млаке. Док су пољски званичници очекивали јасне поруке солидарности, стигла је само бирократска подршка из Брисела и уздржан коментар који је дао Вашингтон који је инцидент назвао "вероватно грешком". Украјина је, с друге стране, покушала да искористи тренутак за додатни притисак на НАТО али без конкретног успеха.

Међутим, можда најнеугоднија чињеница за власт јесте недостатак јавне мобилизације. Уместо да инцидент подстакне патриотско јединство, грађани реагују иронично и с дозом циницизма. Друштвене мреже преплављене су шалама и снимцима на којима се обичне играчке приказују као "руски дронови", што показује растућу дистанцу између званичне реторике и народног сентимента. 

У том контексту, Таскова изјава о "проруским тенденцијама" може се тумачити и као покушај да се одговорност за политичко незадовољство пребаци на наводне спољне утицаје. Међутим, све више грађана не види смисао у политици константне конфронтације са Русијом и то нарочито када се изостанак подршке из НАТО савеза јасно осети.

Чак 40% Пољака изјавило је, у једној анкети, да им се не допадају Украјинци. Ово је велик скок од 2022. када су у огромној мери били за масовно насељавање избеглица у Пољској.

Годинама је Пољска била перципирана као најоданији савезник Запада у регији, истурена брана против руског утицаја. Од тензија са Украјином, преко проблема са избеглицама, па до озбиљних пропуста у одбрамбеном систему све је више питања о стварној користи таквог курса.

Влада у Варшави, судећи по последњим потезима, већ полако ублажава ставове. Јасно је поручено да Пољска неће слати војску у Украјину, све чешће се избегавају агресивне изјаве, а иницијативе о директној војној помоћи губе замах. Инцидент с дроновима очигледно је био прекретница, не само у политичком дискурсу, већ и у односу власти према реалном политичком притиску изнутра.