Ruski saveznik ulazi u rat? Ovo su ključni dokazi da su pripreme u toku

Dmitro Kuleba, bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine, upozorio je da nedavni događaji u Belorusiji mogu ukazivati na pripreme za opasnu novu eskalaciju u ratu Rusije protiv Ukrajine. 

U snimku od 13 minuta, Kuleba je rekao da je ovo pitanje "ponovo eksplodiralo" u informativnom prostoru, ali je naglasio da događaji nisu iznenadni. Umesto toga, rekao je, oni su rezultat postepenog procesa koji je započeo u februaru 2022. godine, kada je Belorusija dozvolila Rusiji da koristi njenu teritoriju za pokretanje invazije na Ukrajinu sa severa.

Ta ruta, kroz Belorusiju, Černobilj i prema predgrađima Kijeva, dovela je ruske snage do kapija glavnog grada Ukrajine u prvim danima rata. Iako beloruske trupe nisu direktno učestvovale u borbama, Kuleba je rekao da je Minsk već jednom ispunio ulogu ruskog saučesnika.

5 dokaza da se Belorusija sprema za eskalaciju protiv Ukrajine

Sada, četiri godine kasnije, on vidi znake da bi Belorusija ponovo mogla da se spremi za aktivniju ulogu.

Kuleba je ukazao na pet događaja koji, prema njegovim rečima, zajedno ukazuju na rastući nivo vojne spremnosti u Belorusiji pod ruskim nadzorom.

• Kontinuirana borbena obuka jedinica beloruske vojske, u kojoj učestvuju ruski instruktori, koordinatori i komandanti. Samo po sebi, vežbe vojne spremnosti nisu neuobičajene, napomenuo je. Ali u širem kontekstu, dobijaju veći značaj
• Beloruske vlasti sve više naglašavaju opštu mobilizacionu spremnost zemlje, a ne samo spremnost oružanih snaga. Ovo uključuje obnovljeni fokus na rezerviste. Izveštaji da je Aleksandar Lukašenko potpisao dekret o pozivanju rezervnih oficira nisu sami po sebi izuzetni, rekao je Kuleba, ali postaju značajniji kada se posmatraju zajedno sa ostalim dešavanjima
• Belorusija je u martu sprovela komandno-štabne vojne vežbe. Kuleba je rekao da to nisu bile obične provere borbene spremnosti, već veće vežbe usmerene na testiranje koordinacije između štabova i vojnih jedinica - ozbiljniji nivo pripreme
• Jačanje sistema protivvazdušne odbrane Belorusije. Prema Kulebi, to ukazuje da Minsk očekuje da bi njegov vazdušni prostor mogao biti napadnut u slučaju šireg sukoba. Sistemi Belorusije nisu dovoljni, rekao je, i veruje se da Rusija isporučuje dodatna sredstva protivvazdušne odbrane kako bi pomogla u stvaranju zaštitnog štita
• Vidljivo intenziviranje koordinacije između ruskih i beloruskih vojnih snaga. Za sada, rekao je Kuleba, ova saradnja izgleda da je koncentrisana na planiranje i sinhronizaciju, a ne na zajedničko raspoređivanje jedinica. Ipak, rekao je da je uveren da Rusija ozbiljno pomaže Belorusiji u pripremama

Posmatrano pojedinačno, nijedan od ovih događaja ne ukazuje nužno na neposrednu pretnju, tvrdi Kuleba. Međutim, zajedno, oni sve više liče na pripreme za rat.

"Pripremamo se za rat"

Takođe je istakao nedavni sastanak Lukašenka sa najvišim vojnim rukovodstvom Belorusije, tokom kojeg je beloruski lider rekao da je era mira za Belorusiju završena i izjavio: "Pripremamo se za rat."

Lukašenko to predstavlja kao odbrambene pripreme, rekao je Kuleba, ali je to objašnjenje odbacio kao lažno.

- Niko ne planira da ih napadne - rekao je, upozoravajući da izjave autoritarnih lidera ne treba ignorisati.

Ipak, Kuleba nije otišao toliko daleko da predvidi da će Belorusija uskoro napasti Ukrajinu.

Po njegovom mišljenju, Lukašenko razume rizike. Bez obzira koliko snažna bila protivvazdušna odbrana Belorusije, ako Belorusija uđe u rat, Ukrajina će odgovoriti. To bi značilo udare dronovima i raketama, razaranja unutar Belorusije i potencijalno velike gubitke za beloruske snage, koje nemaju stvarno borbeno iskustvo.

Kuleba smatra da je Lukašenkov instinkt da sačuva Belorusiju kao kontrolisano, kvazi-sovjetsko ostrvo i izbegne rat koji bi uništio infrastrukturu i koštao života njegove vojnike. Ali, rekao je, ruski predsednik Vladimir Putin očigledno pokušava da uvuče Belorusiju dublje u sukob.

Otvara se severni front?

Iz tog razloga, smatra Kuleba, trenutni događaji ne znače nužno da je ofanziva neizbežna, ali predstavljaju jasne pripreme za vojnu eskalaciju. U praktičnom smislu, to znači da Ukrajina ponovo mora pažljivo da prati severni front.

To stvara i diplomatske i vojne izazove. Diplomatski, smatra Kuleba, Ukrajina bi trebalo da deluje preko Sjedinjenih Država i Kine kako bi odvratila Belorusiju od ulaska u rat.

Napomenuo je da je pod predsednikom SAD Donaldom Trampom Vašington razvio, kako je opisao, neuobičajeno tople odnose sa Minskom i sugerisao da Tramp nema interes da se otvori još jedan front u ratu.

Takođe je rekao da bi Kina mogla igrati ulogu u obuzdavanju, jer Peking nema interes za širu nestabilnost.

Vojno, pretnja ponovnog otvaranja severnog fronta naterala bi Ukrajinu da rastegne već ograničene resurse. Zaštita granice sa Belorusijom zahtevala bi premeštanje iskusnih borbenih jedinica iz drugih ključnih sektora, uključujući regione:

• Donjeck
• Harkov
• Sumi

Kuleba je istakao da dešavanja u Belorusiji takođe predstavljaju dodatni dokaz da Rusija nije ozbiljno zainteresovana za okončanje rata. Naprotiv, tvrdi on, Moskva je i dalje fokusirana na slamanje Ukrajine i primoravanje da prihvati ruske uslove.

Baltičke zemlje ugrožene

Dodao je da vojna aktivnost Belorusije možda nije usmerena samo na Ukrajinu. Ona bi takođe mogla biti deo šire ruske strategije pritiska na baltičke države i, u manjoj meri, Poljsku, stvaranjem još jedne tačke regionalne napetosti.

Za Lukašenka, rekao je Kuleba, nijedna opcija nije privlačna. Ali direktan sukob sa ukrajinskom vojskom, koja ima bogato borbeno iskustvo, predstavljao bi mnogo veću opasnost za Minsk nego zastrašivanje susednih NATO država čije vojske, poput beloruske, nisu prošle kroz isti nivo borbi.

Ukrajina se i ranije suočavala sa sličnim trenucima, rekao je Kuleba, kada se činilo da je ulazak Belorusije u rat blizu. Ali ovu najnoviju kombinaciju faktora treba jasno razumeti onako kako jeste: ne kao neposredni napad, već kao kretanje u izuzetno opasnom pravcu.