Kremlj je preoblikovao svoju politiku: Iako cene nafte padnu, ruska ekonomija ostaje jaka

Kako je u Kremlju proteklog vikenda, dok su vesti minute po minute izveštavale o Trampovom „državnom udaru“ u Venecueli, Vladimir Putin se možda pitao šta bi to značilo za cenu nafte.

Sirova nafta decenijama je podmazivala rusku ekonomiju - mnogo više nego izvoz gasa u Evropu - pa je pretnja od pada cena nafte, izazvana američkim planovima da preuzmu kontrolu nad venecuelanskim naftnim postrojenjima, morala biti razlog za zabrinutost.

Mišljenja se razlikuju o tome koliko brzo bi se mogla oporaviti dotrajala naftna industrija te južnoameričke zemlje. Ali neki analitičari veruju da bi Venecuela, koja ima najveće dokazano naftno bogatstvo na svetu, mogla već ove godine proizvoditi milione barela više dnevno, što bi uticalo na globalne cene i stišavalo ruske prihode.

Američke sankcije protiv Rosnefta i Lukoila prošle godine i jačanje rublje, što je umanjilo prihode od prodaje nafte u dolarima, već su smanjili Moskvin prihod.

Optimisti tvrde da je, posle četiri godine rata u Ukrajini, Putin sve ranjiviji jer je finansijska pozicija Rusije nestabilna. Pad cena nafte, kažu, imao bi katastrofalne posledice po njegovu sposobnost da finansira rat i nastavi da slama ukrajinski otpor.

Oni prikazuju rusku ekonomiju kao kuću od karata, spremnu da se sruši ako bi samo pravi ekonomski pritisak bio usmeren na Moskvu.

Ekonomski rast, podstaknut vladinom potrošnjom na vojsku, gotovo je stao nakon što je Kremlj pokušao da smiri inflaciju izazvanu istim tim ekonomskim širenjem. Međunarodni monetarni fond predvideo je rast od 0,6% u 2025. i 1% u 2026. godini.

Kamate su visoke, skoro 20%, a očekuje se i novi porast poreza ove godine. Nezaposlenost je pala na skoro 2%, što odražava ozbiljan nedostatak radne snage dok se mladi muškarci pozivaju u vojsku, a istovremeno beležimo pad nataliteta i odlazak porodica srednjeg sloja na Zapad.

Prihodi domaćinstava, koji su rasli zahvaljujući većoj socijalnoj potrošnji, sada se očekuje da stagniraju. Analitičar Marek Dabrovski iz briselskog think-tanka Bruegel ističe da su poslednje budžetske rezove prenete sa Moskve na regione, smanjile penzije, a i obrazovanje se suočava s rezovima. Poslovni lideri žale se da u takvom okruženju gotovo da ne postoji motivacija za investicije.

Neki ističu primer Irana, gde su kombinacija sankcija i ciljnih vojnih udara doveli ekonomiju na kolena, izazvali nestašicu hrane i nemire koji prete da sruše autoritarni režim.

Da li bi slična sudbina mogla zadesiti Rusiju ako se sankcije pooštre i cene nafte padnu, prisiljavajući Putina da se povuče unutar starih granica dok pokušava da smiri unutrašnje nemire?

Prošlog meseca grupa ekonomista okupila se u Brookings Institution u Vašingtonu kako bi istražila kako oštrije i dinamičnije sankcije mogu dodatno oslabiti ruski ratni napor.

Od početka pune invazije na Ukrajinu početkom 2022, Moskva je kupila ogromnu flotilu od više od 400 polovnih brodova za transport nafte ka Turskoj, Indiji i mnogim drugim zemljama. Ta „sena flota“ se od 2024. godine smanjila na oko polovinu kapaciteta, što primorava Rusiju da se oslanja na brodove osigurane u Evropi za izvoz nafte.

Ako bi evropski finansijski centri – pre svega London – zauzeli strožiji stav prema tome šta osiguravaju, prihodi Rusije od nafte mogli bi biti ozbiljno pogođeni.

Ipak, ova analiza zanemaruje uspešno preoblikovanje ekonomije od strane Putinove administracije, koja je pokazala veću veštinu u upravljanju domaćom politikom i državnim finansijama nego što je to bila vojska u prvim trima godinama rata.

Rusija može, i treba, da bude finansijski pogođena dodatnim sankcijama. Ali evropski lideri i vredni saveznici Ukrajine u američkom Kongresu, koji su učinili mnogo da spreče Trampa da se u potpunosti uskladi sa svojim „duhovnim blizancem“ Putinom, ne bi trebalo da zavaravaju sami sebe mišljenjem da je ruska ekonomija na ivici kolapsa.

Iako je ekonomski rast usporen gotovo do zastoja, šira strategija podseća na medicinski izazvan komu – dizajniranu da zaštiti „pacijenta“ od neželjenih spoljašnjih uticaja.

Srbija Danas/The Guardian