Misterija ruskog broda koji je potonuo na Mediteranu: Prevozio sumnjivi teret, pa nakon niza eksplozija raznet u paramparčad - Šta se zapravo dogodilo blizu obale Španije?
Ruski teretni brod za koji se sumnja da je prevozio komponente za dva nuklearna reaktora, potencijalno namenjene Severnoj Koreji, potonuo je u Sredozemnom moru nakon niza neobjašnjenih eksplozija. Incident se dogodio u decembru 2024. godine u blizini španske obale, a novi detalji istrage bacaju sumnju na tajni transport osetljivog vojnog tereta, piše CNN.
Brod "Ursa Major", poznat i pod imenom "Sparta 3", potonuo je 23. decembra 2024. na oko 60 nautičkih milja od španske obale. Iako je sudbina broda mesecima bila uglavnom nepoznata, istraga CNN-a otkrila je da je incident verovatno povezan sa osetljivim vojnim teretom ruskog odbrambenog sektora, a moguće i sa Severnom Korejom.
Prema istrazi, brod je isplovio iz Rusije ubrzo nakon što je severnokorejski lider Kim Džong Un poslao vojsku kao podršku Moskvi u ratu protiv Ukrajine. "Ursa Major" je i ranije učestvovao u ruskim vojnim operacijama u Siriji i navodno je korišćen za evakuaciju ruske vojne opreme.
Sumnjivi teret
Brod je 2. decembra pristao u ruskoj luci Ust-Luga, a zatim se premestio na kontejnerski terminal u Sankt Peterburgu. U javnim brodskim zapisima kao odredište naveden je Vladivostok na ruskom Dalekom istoku. Teret je opisan kao dva velika "poklopca za šahtove", 129 praznih kontejnera i dve velike dizalice marke Libher.
Međutim, španska vlada kasnije je potvrdila da je ruski kapetan istražiteljima izjavio da brod prevozi "delove za dva nuklearna reaktora, slična onima kakvi se koriste u podmornicama“. Kapetan je dodao da ne može da potvrdi da li teret sadrži nuklearno gorivo.
Vlasnik broda, državna kompanija Oboronlogistics, u oktobru 2024. objavila je da su njeni brodovi dobili dozvolu za transport nuklearnih materijala. Video-snimak utovara navodno pokazuje kako se kontejneri smeštaju u trup broda, ostavljajući prazan prostor ispod struktura koje su kasnije identifikovane kao "poklopci za šahtove".
Hronologija potonuća
"Ursa Major" je plovio duž evropske atlantske obale pod nadzorom portugalskih pomorskih snaga. Portugalska mornarica izvestila je da su teretni brod tokom dela putovanja pratila dva ruska ratna broda, "Ivan Gren" i "Aleksandar Otrakovski".
Nakon što su portugalske snage 22. decembra prekinule praćenje, "Ursa Major" je dramatično usporio u španskim vodama. Španske spasilačke službe kontaktirale su posadu, koja je u početku odgovorila da nema nikakve opasnosti.
Oko 24 sata kasnije, brod je naglo promenio smer i poslao poziv u pomoć nakon tri eksplozije na desnom boku u blizini mašinskog odeljenja. U eksplozijama su poginula dva člana posade.
Spasilačka akcija
Preostalih 14 članova posade evakuisano je čamcem za spasavanje, a spasio ih je španski spasilački brod. Video-snimci pokazuju da se brod nakon prvih eksplozija snažno nagnuo, ali je i dalje plutao. Španski spasilački timovi ukrcali su se na brod u potrazi za preživelima.
Zatekli su zapečaćeno mašinsko odeljenje i pregledali kontejnere u kojima su, navodno, pronašli smeće, ribarske mreže i raznu opremu. Izvor upoznat sa istragom rekao je za CNN da se brod u početku činio stabilnim i da nije izgledalo da će odmah potonuti.
Ipak, kasnije te večeri dogodile su se dodatne eksplozije u blizini broda, i to nakon što je ruski ratni brod "Ivan Gren" naredio obližnjim plovilima da se udalje. Španska nacionalna seizmička mreža zabeležila je u to vreme četiri seizmička signala, čiji obrasci, prema rečima zvaničnika, podsećaju na podvodne eksplozije ili udare. Do kasno uveče, "Ursa Major" je potonuo.
Ruski kapetan, identifikovan kao Igor Anisimov, kasnije je istražiteljima rekao da veruje kako je konačno odredište broda možda trebalo da bude severnokorejska luka Rason.
Američki "nuklearni njuškalo"
Španski istražitelji postavili su pitanje zašto bi brod išao dugim pomorskim putem prevozeći samo dizalice, prazne kontejnere i veliki neidentifikovani teret, s obzirom na to da Rusija ima razgranatu železničku mrežu koja povezuje zapad i istok zemlje.
Pretpostavlja se da su dizalice bile namenjene za istovar osetljivog tereta na odredištu. Incident je privukao dodatnu pažnju zbog neobične vojne aktivnosti oko mesta olupine.
Prema javno dostupnim podacima o letovima, američki avioni WC135-R, koji se koriste za otkrivanje radioaktivne kontaminacije, dva puta su nadletali područje olupine nakon potonuća. Portparol 55. krila američkih vazdušnih snaga potvrdio je da misija tih aviona uključuje "prikupljanje i analizu nuklearnih ostataka", ali je odbio da komentariše konkretne operacije.
Španska vlada je izjavila da se olupina nalazi na dubini od oko 2500 metara te da bi izvlačenje brodskog snimača podataka predstavljalo značajan tehnički rizik. Španske vlasti nisu zabeležile dokaze o radioaktivnoj kontaminaciji duž južne obale zemlje.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
