"Ovim potezom su pokazali da ne žele mir" Zaharova žestoko udarila na Evropu i na Zelenskog "Njegovi apetiti..."

Prema njenim rečima, Moskva primećuje da su države članice EU odlučile da nastave da finansiraju režim Vladimira Zelenskog što će dalje odugovlačiti sukob.

- Ovo je još jedna potvrda da rusofobi u EU ne žele mir u Ukrajini - navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Pritom, u odsustvu jedinstva u vezi sa de fakto konfiskacijom ruske suverene imovine, Evropski savet je odlučio da dodeli novi kredit Kijevu, obezbeđen sredstvima iz budžeta EU, ističe se u saopštenju.

- To jest, evropske birokrate ponovo 'kopaju po džepovima' sopstvenih poreskih obveznika, koji će i dalje morati da snose breme političkih ambicija rukovodstva evropskih institucija i pojedinačnih država članica EU - ocenila je Zaharova.

Istovremeno, ističe i da su samo tri zemlje EU – Češka, Mađarska i Slovačka – branile prava svojih građana, efikasno osiguravši da ne učestvuju u ovoj šemi.

- Što se tiče ostalih, finansijski apetiti režima Zelenskog su još jednom nadvladali interese sopstvenog stanovništva - ističe ona.

Apsurdna situacija za EU

Osim toga, Brisel nije ni primetio apsurdnost situacije za EU. Kako podseća, uoči sastanka Evropskog saveta, lideri EU su tražili "reparacioni kredit" za Ukrajinu, finansiran ruskom imovinom. A sada, taj kredit je Kijevu obećala sama EU.

- Drugim rečima, 'ratna partija' EU, predvođena Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropske komisije, našla se u ulozi strane koja plaća 'reparacije' korumpiranom režimu u Kijevu - navela je ona.

Prema njenim rečima, sve je to pravedno, na kraju krajeva, upravo je Brisel najsnažnije insistirao na nastavku "rata do poslednjeg Ukrajinca".

Pravni nihilizam Brisela

Uprkos svemu ovome, Evropska unija namerava da nastavi svoje pokušaje da pronađe pseudo-pravno rešenje za de fakto konfiskaciju ruske suverene imovine. Brisel se još jednom istakao "pravnim nihilizmom", predviđajući u završnom dokumentu Evropskog saveta da EU zadržava "pravo" da koristi rusku imovinu kao nadoknadu za kredit dat Kijevu, koji se, kako se navodi, vraća samo pod uslovom da se barem deo novca iskoristi za jačanje evropske odbrambene industrije. 

Međutim, samo 25 od 27 zemalja članica je potpisalo ovu šemu, primetila je Zaharova.

- Možemo ponoviti još jednom: zamrzavanje suverene imovine, korišćenje prihoda od nje i svaki pokušaj njene konfiskacije predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava, uključujući principe suverene jednakosti država, imuniteta državne imovine i nemešanja u unutrašnje poslove - poručila je ruska zvaničnica.

Prema njenim rečima, komentarisati očigledno nepoštovanje Brisela prema tako fundamentalnoj vrednosti njegove "cvetajuće bašte" kao što je nepovredivost prava na imovinu je suvišno.

- Bez obzira na to kakve zamršene pseudo-pravne šeme Evropska unija pokušava da smisli, ne postoje pravni razlozi za blokiranje, konfiskaciju ili korišćenje imovine Banke Rusije. Bilo kakve nezakonite radnje koje uključuju rusku imovinu neće proći nekažnjeno - konstatovala je Zaharova.

Banka Rusije je to jasno izjavila, izražavajući spremnost da koristi sve raspoložive pravne mehanizme za zaštitu svojih interesa, uključujući osporavanje slučajeva pred sudovima stranih država i međunarodnih organizacija, arbitražnim sudovima i drugim međunarodnim pravosudnim telima, a zatim i sprovođenje sudskih odluka u državama članicama UN, zaključila je Zaharova.

Na samitu 18-19. decembra, lideri EU nisu uspeli da se dogovore o eksproprijaciji ruske imovine, prvenstveno zbog tvrdokornog stava Belgije. Međutim, učesnici sastanka, uključujući Brisel, podržali su trajno zamrzavanje ruske imovine. Belgijski premijer Bart De Vever je takođe eksplicitno izjavio da EU „nema nameru da vraća imovinu Rusiji“. Ursula fon der Lajen, predsednik Evropske komisije je napomenula da će Komisija nastaviti da traži načine da iskoristi rusku imovinu za podršku Kijevu.