Putinu preti ono čega se Kremlj najviše plaši?!

Ovaj optimizam je pojačan trodnevnim primirjem 9. maja, Danom pobede, jednim od najvažnijih nacionalnih praznika Rusije, kojim se obeležava pobeda Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Govore ruskog predsednika povodom Dana pobede poslednjih godina pažljivo je pratila i tumačila svetska zajednica. I u Moskvi je Dan pobede prestao da bude samo obeležavanje istorijskog događaja, već je postao platforma za slanje strateških poruka Zapadu i za obraćanje ruskoj javnosti.

Duh sastanka Trampa i Putina na Aljasci i dalje lebdi

Upravo iz tog ugla treba tumačiti ovaj govor ruskog predsednika. Pre svega, Kremlj i dalje ne odustaje od svog stava kroz ovaj govor.

Drugim rečima, Moskva i dalje insistira da Ukrajina povuče svoje trupe iz celog regiona Donbasa. To je uslov koji su američki i ruski predsednik dogovorili na sastanku u Ankoridžu. „Duh“ tog sastanka i dalje lebdi nad svakom diplomatskom aktivnošću vezanom za pronalaženje rešenja za okončanje rata u Ukrajini.

Međutim, prisiljavanje Ukrajine na teritorijalne ustupke pokazalo se kao mnogo teži zadatak nego što se možda činilo tokom pregovora na Aljasci. U međuvremenu, Ukrajina je dodatno otežala poziciju Moskve da okonča rat intenzivirajući svoje udare na ciljeve u Ruskoj Federaciji. Pored toga, fokus sveta se pomerio sa Istočne Evrope na Bliski istok.

Putinov ključni stub moći će da se slomi

Iako su rat u Iranu i skok cena energenata u rukama Rusije, činjenica je da Evropa i svet imaju sve manje interesovanja za zahteve Moskve. To se oseća i u Kremlju, pa ne čudi što su iz Moskve nedavno stigle preteće poruke evropskim zemljama kako bi se bar donekle vratio fokus na rat u Ukrajini.

Isto tako, unutar Rusije raste društvena tenzija izazvana blokiranjem Telegrama i interneta uopšte. Ideja o kontroli interneta i društvenih mreža potekla je od ukrajinskih bezbednosnih službi koje ih koriste u napadima dronova na ruske objekte.

Paradoksalno je da se, uz opštu geopolitičku situaciju koja se poboljšava za Rusiju, sve češće javlja efekat akumuliranog nezadovoljstva i ratnog zamora značajnog broja građana.

Pre svega, treba naglasiti da Kremlj nije gradio svoju moć na represiji, već na lojalnosti.

Glavni stub lojalnosti stvoren je dolaskom predsednika Putina na vlast, nakon čega je Rusija, zahvaljujući svojim ogromnim resursima, uspela da se izvuče iz ekonomske krize koja je karakterisala devedesete godine 20. veka.

Tri ključne grupe podržavaju vlast u Kremlju

Država je postala ta koja je garantovala redovne penzije, rast plata i mogućnost stvaranja nove srednje klase. Zauzvrat, građani su se odrekli aktivnog učešća u politici i prepustili donošenje odluka Kremlju. U ovom trenutku, ova „saglasnost“ društva koje podržava vlast u Kremlju je na najozbiljnijem testu otkako je predsednik Putin na vlasti.

Otprilike govoreći, postoje tri ključne grupe koje podržavaju vlast u Kremlju. Prva su ruski nacionalisti, vojni blogeri koji se zalažu za rat do rušenja vlade u Kijevu, okupaciju Ukrajine i sve što ide uz to. Ova grupa je prilično glasna i militantna, često kritična prema Kremlju zbog njegove „mlakoće“, nije velika, ali je potencijalno opasna za vlast. Druga grupa su stanovnici anektiranih područja, koji ne žele da se vrate pod ukrajinsku vlast i vide spas u Moskvi.

Njihova lojalnost Kremlju je egzistencijalna, stoga nisu pretnja vlasti. Treća grupa je najbrojnija, koja prećutno ili glasno podržava vladu, pod uslovom da im kvalitet života nije značajno narušen. Upravo je ova grupa najviše pogođena u poslednje vreme, i poslednja u nizu pomenutih tehnoloških ograničenja.

Revolucija je malo verovatna, ali...

Kao što je pomenuto, vladavina Kremlja nije održavana represijom, već lojalnošću. Godinama je Rusija podržavala digitalnu modernizaciju u svojim evropskim gradovima. Usluge u velikim evropskim gradovima u Rusiji često su nadmašile one na Zapadu. Srednja klasa u, recimo, Sankt Peterburgu ili Moskvi živela je kosmopolitskim životom, ignorišući državnu politiku.

Stoga, reakcija građana na takva ograničenja nije samo anomalija u ruskom društvu. Jednostavno rečeno, građani neće podržati politiku u kojoj će se Rusija pretvoriti u „Severnu Koreju“ kako bi kontrolisala Donbas. Blokada interneta, visoka inflacija i degradacija usluga više nisu samo „tehnički problem“, već direktan udarac na način života lojalne većine.

Ovo ne mora dovesti do scenarija iz 1917. ili 1991. godine, na šta mnogi u Ukrajini i na Zapadu pozivaju. Rusija još uvek nije u stanju ekonomskog kolapsa ili gladi, što znači da je građanska revolucija malo verovatna. Međutim, gubitak autoriteta i podrške u društvu, a možda i nepovoljan ishod rata, mogli bi rezultirati političkim previranjima u kojima bi došlo do novog „mešanja karata“ među političkom elitom, što bi posledično moglo rezultirati promenama u Kremlju.

Kraj rata?

Vraćajući se na govor predsednika Putina, moguće je protumačiti njegovu izjavu o okončanju rata kao pružanje „utehe“ upravo tom pogođenom delu društva. Pored toga, što se rat duže odugovlači, ruski nacionalisti i drugi radikali postaju sve ogorčeniji i kritičniji. Tako da, iako ciljevi sa početka rata nisu ispunjeni, Moskva može da okonča rat i proglasi pobedu. Veći deo Donbasa, nuklearna elektrana u Zaporožju, bogata mineralna nalazišta su pod kontrolom, a postoji i kopneni koridor do Krima.

To bi bio traumatičan kompromis za Ukrajinu, ali možda i jedini način da se sačuva njen identitet, nacija i državnost. Pored toga, postoji mogućnost obnove zemlje u okviru Evropske unije.

Ipak, realnost okončanja rata se i dalje svodi na suprotstavljene logike - iscrpljivanje suprotstavljene strane i politički opstanak. Scenario zamrznutog konflikta je mnogo realniji.

Položaj na frontu je trenutno stabilan i brzi prodori sa obe strane su praktično nemogući. Nove ofanzive zahtevaju žrtve koje bi mogle da potkopaju unutrašnju stabilnost obe zaraćene strane. Još jedna realna mogućnost je dugotrajan rat niskog intenziteta. Generalno, situacija u kojoj kraj rata neće značiti kraj sukoba, već samo njegovo smanjenje, veoma je verovatna.

Srbija Danas/Index