"SVAKI DAN NOVI UŽAS, PATNJA I SMRT" Moskva sprema veliko iznenađenje, crv sumnje kod Zelenskog, a OVAJ potez Vašingtona nazvan "nečovečnim"

Odluka Vašingtona da Ukrajini pošalje municiju sa osiromašenim uranijumom, koja je izazvala oštru reakciju zvanične Moskve, obeležila je prethodnu nedelju rusko-ukrajinskog sukoba. U poseti Kijevu bili su američki državni sekretar, Entoni Blinken, kao i šefica nemačke diplomatije, Analena Berbok. Oni su potvrdili svoju dosadašnju podršku ukrajinskoj strani, ali to kao da nije bilo dovoljno za Volodimira Zelenskog, koji je počeo da sumnja u iskrene namere zapadnih saveznika, te se požalio da je Ukrajini sve teže da nabavi novo naoružanje.

Američki državni sekretar, Entoni Blinken, doputovao je u sredu u zvaničnu posetu Kijevu, kao znak podrške ukrajinskoj kontraofanzivi. On je prvi visoki američki zvaničnik u Ukrajini od početka kontraofanzive. Blinken se u Kijevu sastao sa Volodimirom Zelenskim i ministrom spoljnih poslova, Dmitrom Kulebom, kao i predstavnicima civilnog društva.

Uoči posete Blinkena, zapadni mediji su navodili izjave neimenovanih američkih zvaničnika koji su tvrdili da je kontraofanziva suviše spora i da nema dobru taktiku, a te kritike su razbesnele ukrajinske zvaničnike i podstakle Kulebu da kaže kritičarima da "zaćute".

Vašington je do sada obezbedio vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od više od 43 milijarde dolara, a neposredno pred dolazak Blinkena u Kijev, Pentagon je najavio novi paket bezbednosne pomoći vredan do 175 miliona dolara, uključujući municiju sa osiromašenim uranijumom za tenkove Abrams.

Ambasada Rusije u Vašingtonu nazvala je ovaj potez američkih vlasti "jasnim znakom nečovečnosti".

- Očigledno je da je Vašington, opsednut idejom nanošenja strateškog poraza Rusije, spreman da se bori, ne samo do poslednjeg Ukrajinca, već i da precrta buduće generacije. SAD namerno šalju oružje sa neselektivnim efektima. One su potpuno svesne posledica: eksplozije takve municije rezultiraju formiranjem pokretnog radioaktivnog oblaka. Male čestice uranijuma talože se u disajnim putevima, plućima, jednjaku, akumuliraju se u bubrezima i jetri, izazivaju rak i dovode do inhibicije funkcija celog organizma. Dovoljno je da pogledamo "uranijumski otisak" Amerikanaca u Iraku i na Balkanu, gde je hiljade civila patilo od onkoloških bolesti - navela je ruska Ambasada na Telegramu.

Oglasio se i portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ocenivši da je odluka SAD da Ukrajini pošalju granate sa osiromašenim uranijumom "veoma loša vest" i podsetio na posledice koje je to oružje ostavilo nakon što je korišćeno tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju.

- Te granate su aktivno korišćene protiv Jugoslavije. Upotreba granata je imala veoma, veoma žalosne posledice, što su potvrdile čak i međunarodne organizacije. Te posledice osećaju se i u narednim generacijama onih koji su na neki način došli u kontakt sa tim i bili u područjima gde je to oružje korišćeno - ukazao je portparol Kremlja, ujedno i podsetivši da je upotreba takve municije prouzrokovala porast broja obolelih od onkoloških i drugih bolesti.

Usledila je izjava Vladimira Putina, koja je podigla dosta prašine u međunarodnoj javnosti. Naime, ruski predsednik je ustvrdio da su zapadne sile postavile za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je Jevrej, kako bi time prikrile glorifikaciju nacizma.

- Zapadni čuvari su na čelo moderne Ukrajine postavili etničkog Jevrejina sa jevrejskim korenima, jevrejskog porekla. I zato, po mom mišljenju, oni kao da prikrivaju antiljudsku suštinu koja je temelj moderne ukrajinske države. I to čini čitavu situaciju krajnje odvratnom, da etnički Jevrej prikriva veličanje nacizma i prikriva one koji su u nekom trenutku istorije doveli do holokausta u Ukrajini, a to je istrebljenje milion i po ljudi - rekao je Putin ruskom televizijskom novinaru, Pavlu Zarubinu.

Savetnik ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak, je odgovorio da je Putin taj koji je odvratan "kada monstruoznom laži pokušava da opravda masovne zločine nad građanima druge zemlje".

Ubrzo je odjeknula i potpuno neočekivana vest da je kubansko Ministarstvo spoljnih poslova razotkrilo lanac trgovine ljudima u okviru kojeg su kubanski državljani regrutovani da se bore za Rusiju u ratu protiv Ukrajine. Kako je saopšteno, Kubanci koji žive u Rusiji, ali i neki sa prebivalištem u ovoj karpskoj ostrvskoj državi primorani su da budu "deo ruskih oružanih snaga u Ukrajini".

Ruski list, Rjazanjska gazeta, je objavio da su se Kubanci koji žive u Rusiji pridružili vojsci, u zamenu za obećanje da će dobiti rusko državljanstvo. Iako nije utvrđeno da li je saopštenje kubanskog Ministarstva povezano sa izveštajima u ovom listu, u njemu se navodi da "Kuba ima čvrst i jasan istorijski stav protiv unajmljivanja plaćenika".

- Odlučno ćemo delovati protiv onih koji se bave trgovinom ljudima sa namerom regrutovanja kubanskih državljana da koriste oružje u bilo kojoj zemlji - navedeno je u saopštenju.

Ionako velike napetosti, tokom protekle nedelje dodatno su podignute objavom rumunskog ministra odbrane, Angela Tilvara, da su delovi ruskog drona pali na teritoriju Rumunije tokom ruskog napada na ukrajinsku luku na Dunavu. 

- Ako se potvrdi da delovi pripadaju ruskom dronu, takva situacija bi bila nedopustiva i predstavljala bi ozbiljno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Rumunije - rekao je Klaus Johanis, predsednik Rumunije. 

U centru pažnje našla se i izjava šefa ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, Alekseja Danilova, da je Treći svetski rat već u toku, a da sukob Moskve i Kijeva povlači zemlje daleko izvan regiona.

- Ako neko misli da Treći svetski rat nije počeo, onda je to velika greška. Već je počelo. To je već neko vreme bilo u toku u hibridnom periodu i sada je ušlo u aktivnu fazu - rekao je on.

Sedeći na sceni pored bivšeg generalnog direktora CIA, Dejvida Petreusa, Danilov je rekao da "ako neko misli da je sukob u Ukrajini reč o obračunu između Kijeva i Moskve, onda je greška, stvari su mnogo komplikovanije".

Petreus je takođe istakao razmere rusko-ukrajinskog sukoba.

- Nisam video ništa slično od Drugog svetskog rata. Rusi nisu posebno impresivni u pogledu znanja ili učinka na bojnom polju, ali su stvorili prilično izvanredan odbrambeni sistem i prilično ga je teško probiti - kazao je nekadašnji šef CIA.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, odbacio je kritike na račun ukrajinske kontraofanzive koju neki vide kao inertnu i pozvao da se Ukrajini nastavi davati bezrezervna pomoć kako bi se mogla suočiti s ruskom agresijom. Govoreći pred poslanicima Evropskog parlamenta, Stoltenberg je rekao da Ukrajinci napreduju i zauzimaju teritorije u sklopu kontraofanzive koje ja započela u junu i da su probili odbrambene linije ruskih okupacionih snaga u Ukrajini.

- Nemojmo zaboraviti da su nam mnogi eksperti poručivali kako će Kijev pasti za par dana, a Ukrajina za par nedelja. Isti ti nam danas govore kako je ukrajinska kontraofanziva neuspešna. Biće dobrih i loših dana. Zato moramo biti na strani Ukrajine i u dobrim i u lošim danima. Ne možemo govoriti da ćemo im pomagati samo kada pobeđuju. Podrška mora biti stalna, jer ona nije više stvar izbora. Ponekad je teško zamisliti koliko je rat brutalan, ali moramo nastaviti odlučno podržavati Ukrajinu - rekao je Stoltenberg.

Rekao je da je uspeh ukrajinske vojske otkrio i slabosti Rusije. 

- Ruska vojska nekad je slovila kao druga najjača vojska na svetu. Danas je ona druga najjača u Ukrajini - rekao je šef NATO.

Međutim, francuski general, Dominik Delavard, smatra da će ruska kontraofanziva okončati ukrajinski sukob pod uslovima Moskve.

- Sukob koji traje ne odvija se samo na bojnom polju, već i u politici i ekonomiji. Ovo je i geopolitička borba u kojoj, ovako ili onako, učestvuje ceo svet - smatra on.

Bes Kijeva izazvao je i američki preduzetnik i milijarder, Ilon Mask, koji je faktički potvrdio da je 2022. godine sprečio Oružane snage Ukrajine da napadnu rusku Crnomorsku flotu.

- Ne dopuštajući ukrajinskim bespilotnim letelicama da unište deo ruske vojne flote putem Starlink smetnji, Ilon Mask je dopustio ovoj floti da ispaljuje projektile Kalibr na ukrajinske gradove. Zbog toga stradaju civili, deca, to je cena koktela neznanja i velikog ega. Međutim, i dalje ostaje pitanje zašto neki ljudi tako očajnički žele braniti ratne zločince i njihovu želju da počine ubistva? I shvataju li sada da čine zlo i podstiču zlo - upitao je Mihail Podoljak.

Nakon toga, ukrajinski predsednik se požalio medijima da je njegovoj zemlji sve teže da obezbedi oružje.

- Rat se usporava. Svi procesi postaju teži i usporeniji, od sankcija do isporuke oružja - kazao je Zelenski.

On je dodao da bi tromesečna kontraofanziva ukrajinskih snaga na jugu i istoku zemlje brže napredovala kada bi vojska u Kijevu dobila više oružja. Takođe, istakao je i da bi posebno bilo važno da ukrajinska vojska dobije više modernih borbenih aviona.

Zelenski je nekoliko dana posle rekao i da je počeo da sumnja u iskrenost nekih zapadnih saveznika Kijeva, koji su tvrdili da će uvek podržavati ukrajinske oružane snage. U intervjuu za britanski magazin Ekonomist, on je objasnio da vidi neiskrenost u rečima svojih partnera koji obećavaju stalnu pomoć.

- Imam taj osećaj kada čitam, čujem i vidim u njihovim očima kada kažu: "Uvek ćemo biti sa vama." Ali vidim da on ili ona nisu ovde, nisu sa nama - rekao je Zelenski.

Potom je osvanuo i članak u britanskom Telegrafu, u kom se tvrdi da postaje jasno da bi plan Moskve mogao biti da dozvoli Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete na najčvršće ivice Surovikinove linije, te da će kada ukrajinske manevarske snage, opremljene i obučene uz pomoć Zapada, budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.

Ruski plan, tvrdi Telegraf, podseća na nemački "Kajzeršlaht" iz Prvog svetskog rata, prolećnu ofanzivu koja je počela u martu 1918. i potisnula protivnike, zauzevši više teritorije nego što je bilo koja strana zauzela prethodne četiri godine rata. To je postignuto tako što su Nemci iskrvarili neprijatelja nasuvo dok su stvarali ogromne rezerve ljudstva i municije iza linija, spremni da pokrenu razoran napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.

Međutim, problem za Putina, navodi se u članku, je što dok pokušava da smrvi ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, i veoma veliki broj tenkova. Dok Rusija ima veći obim vojne industrijske proizvodnje od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobiliše desetine hiljada ljudi svakog kvartala na kontinuiranoj osnovi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za veliku novu ofanzivu. Upravo taj problem Putin pokušava da reši sa liderom Severne Koreje, Kim Džong Unom, koji je početkom ove sedmice stigao u zvaničnu posetu Rusiji.

U nenajavljenu posetu Ukrajini stigla je i nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok. Ona je sa ukrajinskim zvaničnicima razgovarala o pripremama za predstojeću zimu, ukrajinskoj deci koja su nasilno deportovana u Rusiju, kao i o izgledima Ukrajine da postane članica EU. 

- Svaki dan novi užas, svaki dan nova patnja i smrt. To je nemilosrdna realnost ljudi u Ukrajini svakog dana - rekla je Berbok i poručila da će Nemačka dugoročno pouzdano stajati na strani Ukrajine i da će je podržati politički, ekonomski i vojno.

Usledilo je saopštenje ukrajinske vojske da bi Rusija uskoro mogla da pokrene veliku kampanju mobilizacije kako bi pokušala da regrutuje stotine hiljada vojnika iz unutrašnjosti Rusije i okupirane Ukrajine.    

- Uskoro se očekuje masovna prisilna mobilizacija stanovništva u Ruskoj Federaciji i privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine zbog katastrofalnih gubitaka okupatora - saopštio je ukrajinski Generalštab.    

Prema procenama Kijeva, novi talas mobilizacije mogao bi da obuhvati između 400.000 i 700.000 regruta. 

Sa druge strane, Vladimir Putin je ustvrdio da Kijev zapravo trpi strašne gubitke i da je ukrajinska kontraofanziva propala.

- Snage Kijeva izgubile su 71.000 vojnika, 543 tenka, 18.000 oklopnih vozila - rekao je ruski lider na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma, dodavši da će Ukrajina započeti mirovne pregovore tek kada joj ponestane resusra.