"Vidimo da se Rusija priprema za nove napade" Zelenski o stanju na frontu i o ratu sa Moskvom - Uskoro se EU uključuje u pregovore dve zemlje?
Rat u Ukrajini ne jenjava, a dok se borbe nastavljaju duž cele linije fronta, Kijev istovremeno pokušava da ojača vojnu industriju, obezbedi novu pomoć Zapada i pokrene dodatne diplomatske kanale za pregovore sa Moskvom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija priprema nove napade, dok je šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiha izneo ideju o takozvanom „aerodromskom primirju“, koje bi podrazumevalo obustavu udara na aerodrome sa obe strane.
Zelenski je u večernjem obraćanju poručio da na frontu nije bilo nikakvog prekida vatre i da su se borbe nastavile nesmanjenim intenzitetom.
- Danas na frontu nije bilo prekida vatre, vodile su se borbe. Vidimo da se Rusija, nažalost, priprema za nove napade - rekao je Zelenski.
On je naveo da je održan sastanak ukrajinskog Vrhovnog komandnog štaba, na kojem je glavna tema bila ruska upotreba avio-bombi, ali i dodatno jačanje protivvazdušne odbrane Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Kijev ubrzano razvija sopstvena tehnološka rešenja kako bi mogao „recipročno da odgovori“ ruskim snagama, dok paralelno jača saradnju sa zapadnim partnerima u oblasti vojne industrije i razvoja dronova.
Zelenski je istakao da oko 20 država već učestvuje u zajedničkim projektima razvoja bespilotnih letelica sa Ukrajinom, a da se pripremaju i novi sporazumi, uključujući saradnju sa Kanadom.
- Već imamo političke sporazume sa nekim zemljama, a biće i ugovora sa proizvođačima. Naša vojna ekspertiza već daje rezultate. Počeli smo da pripremamo i sporazum o dronovima sa Kanadom, što predstavlja značajno proširenje bezbednosne saradnje - poručio je ukrajinski predsednik.
On je dodao da se sa evropskim državama i Sjedinjenim Američkim Državama vode razgovori o proizvodnji protivraketnih sistema direktno na teritoriji Ukrajine, kao i da je jedan od ključnih strateških ciljeva zemlje potpuna sposobnost sopstvene proizvodnje sistema protivvazdušne odbrane.
Kijev, kako je naveo, očekuje i nove tranše pomoći iz evropskog paketa vrednog 90 milijardi evra, dok bi reforma ukrajinske vojske trebalo da počne već u junu.
Rusija pokazuje spremnost za sporazum
Istovremeno, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ocenio je da je diplomatski proces pod vođstvom SAD usporen i da Rusija trenutno ne pokazuje spremnost za sveobuhvatni mirovni sporazum.
Govoreći na marginama sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Brisel, Sibiha je predložio novu inicijativu koju je nazvao „aerodromsko primirje“.
Prema toj ideji, Moskva i Kijev bi se obavezali da neće izvoditi napade na aerodrome, dok bi evropske zemlje formirale posebnu platformu ili ad hok grupu za razgovore o tom ograničenom obliku prekida vatre.
Možda nam je potrebna nova uloga Evrope u mirovnim naporima. Možda bismo mogli da pokušamo da postignemo takozvano aerodromsko primirje - rekao je Sibiha za Politiko.
On smatra da bi Rusija mogla da bude zainteresovana za takav sporazum, jer su ruski aerodromi sve češće meta ukrajinskih napada dugog dometa.
Ukrajinski ministar naglasio je da Kijev ne traži da Evropa zameni SAD u pregovorima, već da otvori dodatni diplomatski kanal.
- To treba da bude komplementarni pravac – ne umesto, ne alternativa - rekao je Sibiha, pozivajući Evropsku uniju da nastupa jedinstveno.
Prema navodima evropskih zvaničnika, inicijativa je predstavljena iza zatvorenih vrata, ali je reakcija evropskih partnera za sada bila oprezna, uz stav da EU najpre mora jasno da definiše svoju ulogu u eventualnim direktnim kontaktima sa Moskvom.
Šreder kao posrednik u pregovorima
Sibiha je tokom razgovora komentarisao i sugestiju ruskog predsednika Vladimir Putin da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao da bude evropski posrednik u pregovorima.
Putin bi podjednako mogao da nominuje i Stiven Sigal ili Žerar Depardje - rekao je Sibiha, aludirajući na njihove ranije simpatije prema Rusiji.
U Briselu je održan i sastanak na visokom nivou posvećen povratku ukrajinske dece za koju Kijev tvrdi da ih je Rusija odvela sa okupiranih teritorija. Sastanku su prisustvovali Sibiha, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i kanadska ministarka spoljnih poslova Anita Anand.
Sibiha je ocenio da inicijativa za povratak dece predstavlja deo šireg diplomatskog zamaha u korist Ukrajine, zajedno sa novim evropskim finansijskim paketom, stabilizacijom pojedinih delova fronta i novim bezbednosnim sporazumima sa državama Zaliva.
On je ponovio da Kijev i dalje vidi članstvo u Evropskoj uniji kao ključnu bezbednosnu garanciju pred eventualni mirovni sporazum sa Rusijom.
- Pristupanje Evropskoj uniji ključni je deo bezbednosnih garancija koje su Ukrajini potrebne pre bilo kakvog mirovnog sporazuma. Fokus ostaje na punopravnom članstvu i sporazumu koji bi trebalo da bude potpisan 2027. godine - rekao je Sibiha.
Dok se na terenu nastavljaju žestoke borbe, evropski lideri sve otvorenije govore o potrebi većeg angažovanja Evropske unije u mirovnim naporima, iako unutar same EU i dalje postoje duboke podele oko mogućnosti direktnijeg uključivanja u pregovore sa Moskvom.
