"Hiršfeld je to platio pre sto godina": Diplomate ušle u restoran u Valjevu i tražili račun, a odgovor konobara ih je ostavio u šoku - sve zbog doktora koji je vakcinom spasio srpsku vojsku

Dok je Prvi svetski rat gutao svet i odnosio milionske žrtve, jedan čovek plemenitog poziva odlučio je da dođe u Jugoslaviju kako bi lečio vojnike. Poljski lekar po imenu Ludvik Hiršfeld uputio se u Valjevo, epicentar ranjenih i zaraženih vojnika.

I dok se svet borio protiv vidljivog i opipljivog neprijatelja, Hiršfeld je sve svoje snage usmerio ka suzbijanju pegavog tifusa, srpskog neprijatelja koji je usmrtio mnoštvo ljudi. Ubrzo po njegovom dolasku u Valjevo, pridružila mu se i supruga Hana. Zajedno su čuvali živote srpskih vojnika obučavajući lekare i radeći na razvoju vakcine protiv tifusa.

Kada je došlo vreme za povlačenje srpske vojske preko Albanije, Hiršfeld ni tada nije ustuknuo nego je pratio Srbe kroz krševite planine. Mukotrpnim radom, Poljak je uspeo da osposobi vakcinu protiv pegavog tifusa, paratifusa i kolere koju je prvi primio vojvoda Živojin Mišić.

Međuratni period, ali i Drugi svetski rat odvukli su par Hiršfeld iz Jugoslavije u rodnu Poljsku gde su bili meta nacističkog istrebljenja zbog Ludvikovog jevrejskog porekla. 

Iako je relativno malo vrmeena proveo u Srbiji, doktor Hiršfeld nikada nije zaboravljen. Njegovo zalaganje prepoznao je vlasnik jedne picerije u Valjevu koji se odlučio na nesvakidašnji potez kako bi se na neki način odlužio nesebičnom doktoru.

Naime, vlasnik restorana, Đorđe Momić, pre par godina odlučio je da Poljacima nikada neće naplatiti nijedan račun u svom lokalu. Ta priča verovatno bi ostala poznata na lokalnom nivou, da ga nisu posetili radnici poljske ambasade u Srbiji i lično se uverili u nju.

Nakon što su tražili račun, konobar im je dao vrlo specifičan odgovor:

- Hiršfeld je to pre sto godina platio.

Kada smo pozvali restoran kako bismo proverili ovu priču, radnica nam je odgovorila da je podatak tačan.

- Pre par godina vlasnik je došao na ideju da nikome iz Poljske ne naplaćuje račun. Evo, baš danas su bili gosti iz Poljske kojima nismo naplatili račun, rekla je zaposlena u restoranu.

U vremenu kada se istorija često vitoperi ili svodi na nekoliko redova u udžbenicima, gest vlasnika ove picerije pokazuje da zahvalnost može da živi i van knjiga - u svakodnevnim i tihim postupcima. Odluka Đorđa Momića da Poljacima ne naplaćuje račun nije samo neobičan marketinški potez, već važna poruka o tome koliko istorijska žrtva može da odjekuje i danas. Ovde, zapravo, svaki gost iz Poljske dobija podsetnik da dobrota ne zastareva i da se ne zaboravlja.

Na taj način, priča o Ludviku Hiršfeldu ne ostaje samo deo istorije, već postaje živa veza između dva naroda. Dok je Hiršfeld pre više od jednog veka spasavao živote u najtežim trenucima, danas jedan čovek u mirnodopskom vremenu vraća dug, simbolično, ali iskreno. I možda upravo u tome leži najveća snaga ove priče: U dokazivanju da se velika dela ne mere samo veličinom žrtve, već i time koliko smo u stanju da ih zadržimo u svojim srcima.

Srbija Danas