Jedan pogrešan potez posle saobraćajne nezgode može vas koštati više od štete na autu
Zakon o bezbednosti saobraćaja jasno propisuje obaveze učesnika, bilo da je reč o težoj nezgodi sa povređenima ili samo manjoj materijalnoj šteti.
U trenucima kada dođe do saobraćajne nezgode, važno je ostati pribran i znati kako pravilno postupiti.
Zakon o bezbednosti saobraćaja jasno propisuje obaveze svih učesnika u nezgodama, bilo da su u pitanju teži sudari sa povređenima ili manji incidenti sa materijalnom štetom.
Saobraćajna nezgoda se definiše kao događaj na putu u kojem je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu, a u kojem je neko lice poginulo, povređeno ili je nastala šteta. U takvim situacijama, ponašanje svih učesnika mora biti u skladu sa zakonom, ali i osnovnim principima bezbednosti i odgovornosti.
U slučaju teže nezgode, vozač je dužan da odmah zaustavi vozilo i isključi motor kako bi sprečio mogući požar. Neophodno je da uključi sve pokazivače pravca i postavi sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti – 50 metara van naselja, odnosno 10 metara u naselju. Važno je da to učini pažljivo, uz nošenje svetloodbojnog prsluka.
Nakon obezbeđivanja mesta nesreće, učesnik je u obavezi da odmah pozove policiju i hitnu pomoć, kao i da upozori ostale učesnike u saobraćaju na opasnost.
Pomoć povređenima mora biti pružena bez odlaganja, u skladu sa znanjem i mogućnostima lica koje se zatekne na licu mesta. Takođe, učesnik nezgode mora ostati na mestu događaja do dolaska policije, osim ako nije u pitanju hitna medicinska potreba, u kom slučaju se mora vratiti što pre.
Zakon nalaže da se učesnici trude da sačuvaju tragove nezgode, kao i da ne preduzimaju ništa što bi moglo da ugrozi bezbednost drugih. Neovlašćeno napuštanje mesta nezgode predstavlja kršenje zakona i povlači ozbiljne posledice.
Kada je u pitanju saobraćajna nezgoda u kojoj je pričinjena samo manja materijalna šteta, učesnici su dužni da vozila sklone sa kolovoza, ukoliko ometaju saobraćaj, i da popune tzv. Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Ovaj dokument, koji je obavezan deo opreme svakog vozila, služi kao zamena za policijski zapisnik kada nema povređenih, a učesnici su saglasni oko toga kako je do nezgode došlo.
Preporučuje se da se uz popunjavanje izveštaja naprave fotografije mesta nezgode, položaja vozila, registarskih oznaka i oštećenja. Ako postoji sumnja da druga strana neće priznati krivicu ili se ne odaziva pozivu za odlazak u osiguravajuću kuću, treba pozvati policiju i sačekati dolazak patrole, bez pomeranja vozila.
Nakon što se izveštaj popuni ili policijski zapisnik završi, sledi odlazak u osiguravajuću kuću u kojoj je vozilo osigurano. Tamo se podnosi zahtev za naknadu štete, a osiguravač utvrđuje visinu odštete na osnovu snimka štete i zapisnika. Naknada može biti isplaćena direktno vlasniku ili servisu koji popravi vozilo.
Važno je znati i ko nema pravo na naknadu štete
To su, između ostalog, vlasnik i vozač vozila koje je izazvalo nezgodu, lica koja su znala da je vozilo ukradeno, kao i svi oni koji su učestvovali u trkama, vojnim ili terorističkim aktivnostima. Takođe, prava iz osiguranja se gube ako vozač upravlja bez dozvole, pod dejstvom alkohola ili droge, ako je vozilo tehnički neispravno ili ako napusti mesto nesreće.
Iako se mnogima čini da se nezgoda događa drugima, važno je biti spreman. Pravilna i smirena reakcija u prvom trenutku može sprečiti tragediju, ubrzati rešavanje štete i sačuvati živote.
