clear sky
22°C
19.05.2024.
Beograd
eur
117.105
usd
107.8514
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

NEREALNA POJAVA STIGLA U SRBIJU: Apokaliptične scene na putevima, svi se pitaju ŠTA SE DEŠAVA?! (VIDEO)

23.04.2024. 17:57
Piše:
Srbija Danas/Euronews
prašinska oluja
prašinska oluja / Izvor: Instagram Printscreen/192_rs

Meteorolog Cvetković govorio je o prašinskim olujama koje su uočene u Srbiji.

Već danima na društvenim mrežama kruži video iz Vojvodine na kojima vozači iznenada ulaze u oblak prašine u kojem vidljivost naglo opada na nulu. Sudeći po snimcima koji su se prošlog utorka pojavili na društvenim mrežama reč je o oluji sa dosta prašine, sa pljuskovima, grmljavinom i olujnim vetrom. Na nijma se može videti i kako vetar podiže prašinu i u potpunosti smanjuje vidljivost na otvorenom, pa je vozačima jako teško da voze kroz nju.

Ova pojava poznata je kao prašinska oluja, a meteorolog Bojan Cvetković kaže za Euronews Srbija da posledice ove pojave nisu problem za zdravlje ljudi, osim što određene tegobe mogu da osete oni sa respiratornim upalama. Međutim, prašinska oluja svakako može da utiče na funcionisanje stanovništva, naročito zato što na nju ljudi nisu navikli.

Kako objašnajva, u oblak ovakve prašine se uđe iznenada, pa je ljudima, naročito ako su vozači, jako teško da reaguju blagovremeno.

-To je jako brz proces. U kratkom vremenskom periodu se razvije oblak sa intezivnim horizontalnim strujanjima. Vi tako praktično imate zid peska koji može da utiče na neki proces. Na primer, pošto su male prostorne razmere, vozač nije u stanju da primeti to na nekoj većoj razdajini, i s obzirom da se brzo kreće u par sekundi može da uđe u centar jedne ovakve tvorevine u kojoj koncetracija naraste do nekoliko hiljada mikrogarama i praktično obori vidljivost na nulu - kaže Cvetković. Kako dodaje, ukoliko čovek nije naviknut na takvu poremnu, a kod nas se to dešava jako retko, onda ona može da izazove i neku posledicu u vidu saobraćajne nesreće.

Cvetković objašnjava i da postoji razlika između saharskog peska koji je već od ranije poznat Srbiji, i prašinske oluje.

-Osnovna razlika je po izvorištima i mehanizmu nastanka. Pesak je po svojoj veličini znatno veći od čestica prašine koje mi imamo u našim krajevima. Peščane oluje dominantno nastaju u aridnim i semiaridnim oblastima kao što su oblast Severne Afrike, Sahara, eventualno Bliski istok. U suštitni važno je da su ravne. Ovde su takođe atmosferski procesi velikih razmera. Ovde najčešće imate formiranje ciklona u Mediteranu, kao velikog sistema, sa prečnikom oko 2.000 kilometara i velikim vetrovima. Oni podižu vazduh, samim tim i čestice prašine. S druge strane, imate jaka uzlazna strujanja koja sve to nose dalje i to dalje, na primer do destinacija kao što je Srbija - rekao je on.

Kakve su posledice po zdravlje?

Cvetković kaže da većih i ozbiljnijih posledica po zdravlje ljudi nema, ali naglašava da smetnje mogu da osete jedino oni koji već imaju određene respiratorne probleme.

-Sa obzirom da su te čestice tako male, ti prodori se ne dešavaju tako često. U najekstremnijim situacijama bude 150 mikrograma po metru kubnom, ali te koncetracije ne deluju na duži vremenski period. Tako da mi to osećamo eventualno jedan do dva dana, i ponovo su izražene grupe ljudi osetljive na recimo respiratornom polju i tako dalje i nikako ne predstavlja paniku za zdravlje ljudi - kaže on.

Međutim, kako navodi, iako nema ozbiljnijih posledica po zdravlje, one mogu da postoje kada je u pitanju život ljudi. Takođe, kako dodaje, sve zavisi i od toga koji deo zemlje je u pitanju.

-Ovo o čemu sad pričamo u našim prostorima može da bude daleko opasnije, ali ne na zdravlje ljudi već na život ljudi. Sušno vreme isuši zemlju, stvori se dovoljno čestica prašine koje nastaju zbog ratarske proizovodinje i onda se to nosi dalje. Vojvodina je dobro tolo za to, jer ona najviše aluvijalnih depozita ima tu, zato što je nekad bilo panonsko more, a dodatno obrodom zemlje i usitnjavanjem površinskog sloja zemlje vi pravite sve čestice sve manjih i manjih dijametara. Tako potrebno je samo polje vetra da podigne te čestice i da dođe do stvaranja ovih recimo peščanih, odnosno prašinskih oluja - kaže on.

Dodaje, da nije reč samo u Vojvodini, već su na udaru svi delovi zemlje gde postoji poljopirivredno imanje koje usled određenog delovanja vetra, može da postane potencijalni izvor za nastanak ovakve oluje.

Kako i da li može da se spreči ova pojava?

Cvetković navodi da su ovakve promene pre svega izazvane klimantskim promenama.

-U narednim decenijama, našim celokupnim delovanjem možemo da utičemo. Konkretne stvari možemo da primenimo praksi. Na primer, nakon poljoprivredne proizvodnje u nekoj oblasti, to zemljište ne bi trebalo da ostaje golo i izloženo eroziji i vetru. U tom slučaju bi moglo da bude pokriveno nekom vrstom biljke koja brzo napreduje - kaže on.

Kako kaže, biljke su dobar primer kako da se prvobitno reaguje, jer se na taj način spečava dalja erozija površine zemlje.

-Druga stvar mogla bi da bude izgradnja vetrozaštitnih pojaseva u takve saobraćajnice, zatim informisanje građanstva da to u određenim oblastima u Srbiji može da se desi. Dublju analizu bih ipak ostavio stručnjacima iz drugih oblasti, kao što je poljoprivreda - rekao je.

Izvor: Srbija Danas/Euronews