Pavlović: Nema jače identitetske tačke od uloge, stradanja i pobede Srbije u Prvom svetskom ratu

On je naglasio da Srbija u Velikom ratu nije bila samo žrtva, već i pobednica koja je vaskrsla iz gotovo nestale države u priznatog saveznika i oslobodioca.

- Nema jače identitetske tačke od uloge, stradanja i pobede Srbije u Prvom svetskom ratu, rekao je Pavlović.

On je podsetio da je to bio rat koji je oblikovao slobodu i istorijsko pamćenje srpskog naroda.

- Srbija se danas vraća tim tačkama i žrtvama i ima valjane razloge da se ponosi svojim učešćem u Velikom ratu, jer to je bila borba za slobodu, rekao je Pavlović koji je podsetio da je sve počelo sukobom s Austrougarskom, koja je "rat protiv Srbije povela ne zbog Gavrila (Principa), nego zbog principa".

Podsećajući na ključne momente srpskog ratnog puta u Velikom ratu, od Cerske i Kolubarske bitke, albanske golgote i proboja Solunskog fronta, koji se može posmatrati kao personifikacija srpske žrtve i junaštva, Pavlović je naglasio da bi svako trebalo da poseti mesta na kojima su se odvijale velike bitke, posebno Kajmakčalan i Solunski front, kako bi razumeo razmere srpske epopeje.

- I kada se popnete na 2.500 i više metara i pogledate kako ovi odozdo jurišaju na tranšeje - neprijateljske rovove, kada vidite bodljikavu žicu, shvatite kroz šta su prolazili srpski vojnici, mnogo toga će vam biti jasnije, kazao je Pavlović i dodao da tek kada se obiđu groblja javlja se gorak ukus, jer su srpska groblja na prostoru severne Grčke, ali više današnje Severne Makedonije u veoma zapuštenom stanju.

Odnos prema žrtvama se, kako je naveo, najbolje vidi kada se poseti srpsko vojničko groblje u Bitolju, a potom francusko.

- Na nekoliko kilometara su ta dva groblja, sve će vam biti jasno kada vidite kako se održava francusko vojničko groblje, a kako srpsko, rekao je Pavlović koji je naglasio da su herojstva srpske vojske priznali i saveznički komandanti.

Pavlović je podsetio i na veliku žrtvu koji je srpski narod podneo.

- Iako ne postoje egzaktni podaci zato što popis nikada nije završen do kraja, a dok se žrtve pojedinačno ne imenuju, barata se samo procentima i brojevima koji ne mogu da dočaraju svu tragičnost srpske žrtve. Procenjuje se da smo imali oko 630.000 civilnih žrtava u Srbiji koja je imala tada oko četiri miliona stanovnika, rekao je Pavlović.

Vojne žrtve su, naglasio je, procenjene na između 330, 370 pa do više od 400 hiljada. 

- Ali najveći broj ljudi stradao je u logorima. Samo na prostoru Bugarske bilo je oko dvadesetak različitih logora... Veliki broj civila stradao je čak i na prostoru današnje BiH, odnosno današnje Republike Srpske, rekao je on i dodao da je jedan veliki logor bio u Doboju.

Na pitanje koji su bili vojni ciljevi, kako su ostvareni, šta su doneli Srbiji, Pavlović podseća da je u početku cilj bio odbrana i oslobađanje srpske teritorije, ali da su se stvari promenile već u decembru 1914. godine.

Podsetio je da je Niška deklaracija iz decembra 1914. godine definisala ratne ciljeve Srbije - oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca - što je 1918. godine i ostvareno stvaranjem zajedničke države.

- Kada je rat stao, sednica skupštine u Nišu održana je još jednom i tada je u posebnim odnosima stvorena zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca, ... i od tog trenutka, čak su i srpske žrtve date za slobodu Srbije naznačene da su pale i za oslobođenje drugih naroda u Austrougarskoj. Dinamika kasnijih odnosa pokazuje da ti narodi nisu mogli da shvate da su to i njihove žrtve. Odnos prema srpskim žrtvama govori o putu stvaranja suživota i razaranja zajedničke države, rekao je Pavlović i naglasio da se Srbija sada vraća tim tačkama i žrtvama.

Istoričar je ocenio da je Srbija 1918. godine bila na vrhuncu međunarodnog ugleda.

- Njene žrtve priznavao je čak i britanski kralja koji je već 11. novembra 1918. godine kralju Petru uputio telegram u kojem govori da će Velika Britanija večno pamtiti srpske žrtve. A kako je to izgledalo kasnije, to znamo, rekao je Pavlović.

Na pitanje zašto je Dan primirja važan prvo za svet, a onda za Srbiju, Pavlović kaže da nema nikakve dileme da je 11. novembar važan za svetsku istoriju.

- Jedanaestog dana, 11. meseca u 11. sati, 1918. godine obznanjeno je primirje između Francuske i Nemačke, odnosno, saveznika i nemačke vojske. Primirje je potpisano na 35 ili 36 dana i tog dana utihnulo je oružje na kopnu, moru pa čak i u vazduhu, podsetio je on.

Pavlović kaže, da se toga dana u Srbiji ništa posebno nije desilo.

Podsetio je da to pokazuje i intervju koji je na desetogodišnjicu završetka Velikog rata, tad već kralj Aleksandar dao za francuski list, gde je naveo da je rat u Srbiji završavan postepeno.

Pavlović je naveo da o stradanju srpskog naroda i njegovoj pobedi govori i cvet Natalijna ramonda, jer je to cvet feniks, kojem je i malo dovoljno da ponovo nikne i vaskrsne.

Natalijina ramonda simbol je po ugledu na "crveni mak" u Flandriji i Normandiji, ona je i personifikacija puta koji je Srbija prošla od 1915 - od države koja skoro ne postoji - kako su govorili u neprijateljskoj propagandi, do 1918 - kada ne samo što je vaskrsla nego je postala priznata pobednica, saveznica, zemlja koja je uspela da oslobodi i okolne narode, da im donese slobodu, i da stvori zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima u čvrstoj veri da je to zajednički cilj.

Izvor: Tanjug