Ponuda koja deluje savršeno, a prazni vaš račun: Prevare za letovanje postaju sve sofisticiranije, ovo su najčešće zamke lažnih oglasa

Planiranje letovanja u Grčkoj često počinje pretragom smeštaja na internetu – preko oglasa, Fejsbuk grupa, Instagram profila, a počinje već sada kada su ponude značajno povoljnije. Nažalost, poslednjih nekoliko godina sve je više onih koji pokušavaju da iskoriste nepažnju i želju ljudi da pronađu što povoljniji aranžman, pa zato ne treba da čudi što ima sve više prevara na koje ljudi nasedaju.

Prevara sa lažnim oglasima za smeštaj nije nova stvar, ali postaje sve sofisticiranija. Zato je važno da znate kako da prepoznate potencijalnu prevaru i zaštitite sebe i svoj novac.

Ne verujte slepo oglasima u grupama i na društvenim mrežama

Fejsbuk i slične mreže pune su grupa u kojima se nudi smeštaj u Grčkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj... Mnogi oglasi su legitimni, ali neki nažalost nisu. Profili koji stoje iza njih često nemaju nikakve recenzije, nedavno su otvoreni, a slike su preuzete sa interneta.

Važno - činjenica da je neko u istoj grupi kao vi ne znači da je pouzdan.

Kako prepoznati lažan profil?

Evo nekoliko znakova koji ukazuju da možda imate posla sa prevarantom:

• Profil je novijeg datuma, napravljen pre nekoliko meseci ili čak nedelja;
• Nema stvarnih fotografija korisnika, niti ličnih objava – sve je usmereno samo na oglašavanje smeštaja;
• Nema ili ima vrlo malo prijatelja, često bez zajedničkih;
• Oglasi su puni gramatičkih grešaka ili koriste generičke izraze bez mnogo detalja;
• Fotografije smeštaja deluju "predobro da bi bile istinite", često su profesionalne, a zapravo preuzete sa Booking.com-a ili sajtova agencija.

Šta tražiti kao dokaz da je smeštaj stvaran

Pre nego što bilo kome uplatimo novac, treba da zatražimo sledeće:

• Više fotografija apartmana - iz različitih uglova, uključujući ulaz, dvorište, pogled s terase i slično. Dobar je znak ako slike ne deluju kao da su skinute sa interneta
• Preciznu lokaciju (Google Maps link) - mnogi prevaranti izbegavaju da pošalju tačnu lokaciju. Kada je dobijemo, treba da proverimo na mapi da li tu zaista postoji objekat koji odgovara opisu
• Ime i prezime vlasnika smeštaja - uz to možemo zatražiti i link do njihovog profila ili oglasa ako tvrde da su i na drugim platformama,
• Recenzije - treba da tražimo da nam pošalju gde ljudi ostavljaju komentare i utiske. Ako toga nema - to je već sumnjivo
• Telefonski razgovor - treba insistirati na razgovoru. Većina prevaranata ih izbegava.

Opreznost sa uplatama

Nikada ne treba da uplaćujemo depozit za letovanje ako nismo sigurni s kim komuniciramo. Prevaranti često koriste lične račune trećih osoba iz inostranstva (najčešće iz Istočne Evrope, Španije, Italije).

Ako već uplaćujemo, treba da insistiramo da to bude na ime vlasnika objekta, a ne "na tetku, sestru, prijatelja".

Najčešće taktike prevaranata

Pravilo "suviše dobro da bi bilo istinito" treba da nam bude u glavi kada smo u potrazi za idealnom ponudom koja ne košta mnogo.

• Nude "last minute popuste" i traže hitnu uplatu, jer "ima još samo jedan slobodan termin"
• Luksuz po nerealno niskim cenama - 7 noćenja za 150 evra u sred sezone uz pogled na more? To ne postoji.

Međutim treba imati na umu da u poslednje vreme, kako bi umanjili šanse za sumnju u njihovu ponudu, prevaranti nude i smeštaj sa realnim cenama.

Društvene mreže posebno rizične

Stranice i profili na društvenim mrežama mogu se napraviti doslovno za par minuta – i isto tako jednostavno mogu nestati. Jednim klikom sve nestaje bez traga. Upravo zbog te lakoće kreiranja i gašenja profila, nikada se pouzdano ne može znati ko stoji iza Fejsbuk stranice ili profila koji nudi smeštaj u Grčkoj.

Problem nisu pravi vlasnici, već oni koji se lažno predstavljaju kao takvi. Turistima često nije lako da prepoznaju razliku, posebno ako nemaju mnogo iskustva.

Slobodno tražiti dokaz o vlasništvu

Ukoliko nam smeštaj nudi neko putem društvenih mreža, a ne postoji nikakva druga potvrda da je taj apartman zaista njihov, ne treba da se ustručavamo da zatražimo dokaz o vlasništvu.

Takođe, svaki pravi vlasnik mora imati i svoj AFM broj – grčki poreski broj, koji se izdaje svakom strancu koji kupi nekretninu u Grčkoj. Ako nema AFM – nema ni legalnu nekretninu.

Ukoliko osoba odbije da nam dostavi bilo koji od ovih dokaza, a pritom nije prisutna ni na jednoj sigurnoj platformi - savet je jednostavan: treba potražiti drugi smeštaj.

Video-poziv kao obavezna provera 

Još jedan efikasan način da proverimo s kim imamo posla jeste video-poziv. Ako nam se vlasnik javi iz Fejsbuk grupe, treba da zatražimo da obavimo video-razgovor i tom prilikom neka pokaže: svoje lice, ličnu kartu ili pasoš (bar prvu stranu) i neka potvrdi na koje ime se vrši uplata.

Ako nam neko traži uplatu putem Western Union-a, a kaže da se novac šalje na osobu iz Bosne, treba izbegavati takav aranžman. To je vrlo česta šema kod lažnih oglasa.

Odbijanje video-poziva bez jasnog razloga gotovo uvek je signal da se radi o prevari.

Uplata preko Revolut-a

Revolut je postao vrlo popularan među Grcima, posebno kod mlađih vlasnika apartmana, jer omogućava brz i jednostavan prijem uplata. Dakle, to što neko koristi Revolut nije automatski znak za uzbunu.

Međutim, upravo zbog te jednostavnosti, Revolut se često koristi i u pokušajima prevara. Zato je važno znati kada je uplata bezbedna, a kada treba biti posebno oprezan.

Ako se vlasnik identifikuje, pokaže dokumentaciju, javlja se telefonom ili na video poziv i sve deluje transparentno – uplata preko Revolut-a je sigurna.

Ako smo već prevareni prilikom rezervacije smeštaja

Ako sumnjamo da smo prevareni ili smo već uplatili novac za smeštaj koji ne postoji, postoje koraci koje možemo preduzeti kako bismo pokušali da povratimo novac i sprečimo dalje prevare.

1. Odmah kontaktirati banku ili aplikaciju preko koje smo izvršili uplatu
2. Sačuvati kompletnu prepisku
3. Prijaviti prevaru nadležnim organima
4. Pisati administratorima FB grupe preko koje smo pronašli oglas

Izvor: Srbija Danas/Grčka info