Srpski bokser (40) ubijen snajperom u kafiću na Dedinju: Sarađivao sa tajnom službom, a za ubistvo koje je šokiralo Beograd nikad nije odgovarao

Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.

Darko Ašanin bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti jugoslovenskog podzemlja. Za jedne vrhunski bokser, profesionalni kockar i veliki Jugosloven, za druge čovek čije se ime vezivalo za kriminal, narkotike, tajne službe i nerazjašnjene likvidacije. Njegov život bio je spoj sporta, kocke, poslova u inostranstvu, velikih poznanstava i sudskih procesa koji su obeležili kraj osamdesetih i devedesete.

Ko je bio Darko Ašanin?

Darko Ašanin rođen je u Jajcu, kao dete vojnog lica. U Beogradu je završio Pedagošku akademiju, ali nikada nije radio kao nastavnik. Kao mladić bavio se boksom u beogradskom "Novom kolektivu", a kasnije je u Nemačkoj izgradio reputaciju ozbiljnog borca.

U javnosti se predstavljalo da je bio prvak Vestfalije u poluteškoj kategoriji, kao i da je 1992. godine osvojio "Zlatnu rukavicu". Bio je poznat i kao veliki poštovalac Josipa Broza Tita i čovek koji je za sebe govorio da je Jugosloven, čak i kada je to postajalo politički nepoželjno.

Sedamdesetih godina otišao je u inostranstvo. U Nemačkoj je, prema sopstvenim rečima, živeo od boksa, rada u klubovima i kockarskog zanata. Kasnije se u javnosti govorilo da je bio vlasnik fabrike ogledala, kockarnice, lanca restorana u Nemačkoj, preduzeća "Kruna trejd" i "Interplast trejd".

Boks, kocka i prvi veliki poslovi

Ašanin je često isticao da novac nije stekao klasičnim kriminalom, već kockom i poslovima u inostranstvu. Govorio je da je bio profesionalni kockar i da je upravo tako stvorio kapital koji je kasnije ulagao u Jugoslaviju.

- Nema tajne oko toga kako sam došao do novca. To znaju i Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, družio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja. Svaki grad u čije sam kockarnice ulazio bio je išvorciran. Što to zakonom nije kažnjivo toliko i na taj način, pa su onda pokušavali da me prikažu kao ubicu, to je nešto drugo.

Tri puta sam bio prvak najveće nemačke pokrajine, Vestfalije, u poluteškoj kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem za prvaka Nemačke, iako sam pobeđivao njihovog zvaničnog šampiona. Tamo sam '92. godine osvojio i Zlatnu rukavicu. O tome postoji dokumentacija na koju sam ponosan. - govorio je Darko Ašanin u jedinom intervjuu za domaće medije.

Govorio je i da je novac iz inostranstva ulagao u domaće poslove, posebno u lokale, fabriku i preduzeća.

- Sve što sam u inostranstvu zaradio doneo sam ovde, jer je prirodno da ulažeš u svoju zemlju. Jadna je ta zemlja u kojoj najveći biznismeni ovde zarađuju, a novac iznose napolje. Znao sam od početka da neću imati "sreće", niti simpatije od onih koji pomažu "privrednike". Investirao sam svoj novac, izdržavao 150 radnika. - pričao je Ašanin o svom biznisu.

Prijateljstvo sa Arkanom i život u emigraciji

U Nemačkoj je, prema navodima iz tadašnjih priča, upoznao i Željka Ražnatovića Arkana. Sa njim je kasnije imao složen odnos: bili su prijatelji, sarađivali su, ali su se povremeno i sukobljavali.

Ašanin je o Arkanu govorio sa poštovanjem, posebno zbog dela njegovog života koji je povezivao sa ulicom i ratnim godinama. U intervjuu je isticao da mu ne smeta što ih mediji često povezuju.

- U "slučajnost" da im se redovno potkrada omaška, pa da o meni pišu - Darko Ašanin zvani Arkan, ne verujem. Arkan jeste moj prijatelj i ne smeta mi što nas predstavljaju kao jednu osobu, jer ja nemam, niti mislim da drugi imaju, čega da se stide i zamere mu na delu života koji je posvetio nama i ulici. - govorio je Ašanin o odnosu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom.

Slučaj "Nana" i ubistvo Andrije Lakonića

Jugoslovenska javnost za Darka Ašanina prvi put je snažno čula posle ubistva Andrije Lakonića u martu 1990. godine u beogradskoj diskoteci Nana.

Za ubistvo Lakonića direktno je optužen Darko Ašanin, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza. Veselin Vukotić bio je osumnjičen za saučesništvo, ali je i protiv njega prijava odbačena zbog nedostatka dokaza.

Tokom suđenja otvorila se i priča o ulozi policije i službi. Inspektor Miroslav Bižić bio je terećen za zloupotrebu službenog položaja, jer se tvrdilo da je pomogao Vukotiću da pobegne u inostranstvo. I on je oslobođen, ali je slučaj Nana ostao kao jedan od najmračnijih simbola veze podzemlja, policije i tajnih službi.

Ašanin je u intervjuu odbacivao optužbe i tvrdio da je proces bio konstruisan.

- O tome je besmisleno više pričati. Možda vredi samo zbog dva detalja za koje novine nisu našle da je umesno da objave. Prvo, samo su od pokojnog Lakonjića i mene uzeti barutni otisci, iako je u nevelikoj prostoriji bilo deset ljudi. Sudski veštaci su na suđenju lako dokazali da bi se barutne čestice pronašle na rukama svih koji su tu boravili, ali eto, taj "slučajni" propust je mene odveo na osam meseci u istražni zatvor.

Da je imao razloga sigurno bi me osudio a ja bih morao, bez obzira da li jesam ili nisam to uradio, kao što nisam, da odrobijam svoje. Ali onda su se sitne doušničke duše potrudile da iskonstrušu priču koja ne postoji. - otvoreno je govorio Ašanin o slučaju "Nana."

Optužbe za organizovani kriminal

Darko Ašanin se u domaćoj i stranoj štampi često pominjao u kontekstu organizovanog kriminala. Njegovo ime se vezivalo za kocku, podzemlje, narkotike, službe i ljude koji su tokom osamdesetih i devedesetih delovali u zapadnoj Evropi.

On je, međutim, tvrdio da postoji razlika između kriminala, časti i izdaje pravila ulice.

- Da sam učestvovao u organizovanom kriminalu, kako tamo piše, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka koji ne znaju. Ja ne mogu i ne smem da lažem, jer ljude gledam u oči. Ne mogu da pričam svašta, a sutra ćurak obrnem naopako. Ali, i u kriminalu, kako kažu, postoji čast i čest, pa se zna kako se i time bavi. - negirao je Darko direktno bavljenje organizovanim kriminalom.

Belgijska poternica i slučaj Envera Hadrija

Ašaninovo ime našlo se i u međunarodnim istragama. Belgijska policija ga je tražila zbog sumnje da je učestvovao u likvidaciji Envera Hadrija, koja je, prema sumnjama, izvedena u realizaciji Državne bezbednosti.

Zbog tog slučaja hapšen je u Grčkoj, jer je Belgija tražila njegovo izručenje. Ipak, iz grčkog zatvora je pušten, a tvrdio je da mu je slučaj namešten.

- Neću ponavljati da ga nisam ni upoznao, niti znao ko je dok nije ubijen. Kao čoveku koji ima i voli porodicu, znam kako njegovima može da izgleda ujdurma koju su meni napakovali. Ako to ikome znači, žao mi je porodice tog čoveka, kao što bi svakom normalnom čoveku trebalo da bude žao. - negirao je žustro Ašanin učestvovanje u likvidaciji Hadrija.

Poslednje nedelje života i likvidacija snajperom

Prema zapisima iz tog vremena, poslednjih nedelja života Ašanin je govorio da očekuje napad. Tvrdio je da će ga likvidirati konkurenti i ljudi iz kockarskog posla.

Navodno je u radnoj sobi držao napunjen pištolj, ali je u bašti svog lokala sedeo bez zaštite, bez pancira i bez telohranitelja.

Ubica nikada nije otkriven.

UBICA N.N.

Njegova smrt ostala je jedna od nerazjašnjenih likvidacija devedesetih i simbol vremena u kojem su se kriminal, policija i politika preplitali do granice na kojoj se istina gubi.