Surovo ubistvo u centru Beograda: Bojan (36) izrešetan kod Brankovog mosta - sin čoveka o kome se šapatom govorilo u bezbednosnim krugovima
Od zatvorske presude i bekstva iz Švedske, preko krvavih obračuna u podzemlju, do likvidacije na semaforu u centru Beograda. Život Bojana Petrovića bio je tipičan primer uspona i pada kriminalne elite devedesetih.
Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.
Ko je bio Bojan Petrović?
Bojan Petrović bio je jedna od najistaknutijih figura beogradskog podzemlja devedesetih, čovek koji se izdigao iznad proseka i postao deo samog vrha voždovačke kriminalne strukture, pre svega u poslovima sa drogom.
Njegov put nije bio brz, ali je bio brutalan. Kao i mnogi iz te generacije, počeo je rano, a završio onako kako su završavali skoro svi koji su predugo opstajali na vrhu.
Kriminalni počeci i prva velika presuda
Još sredinom osamdesetih godina Petrović je bio poznat policiji i novinarima koji su pratili beogradsku hroniku. 1985. godine, zajedno sa Draganom Popovićem Dadiljom, Milovanom Vujišićem Vujom i Borisom Petkovim Bugarinom, učestvovao je u likvidaciji Ranka Rubežića.
Za to delo osuđen je na šest godina zatvora, ali je odležao pet. Po izlasku na slobodu nije se zadržavao u Beogradu, odlazi prvo u Nemačku, a potom u Švedsku, gde mu je otac Vlasta Petrović radio u noćnom klubu u Stokholmu.
Bekstvo iz švedskog zatvora i rast reputacije
U Švedskoj se Bojan brzo uklopio u kriminalni milje. Sa ekipom bliskih saradnika bavio se pljačkama, reketom i kontrolom restorana, uzimajući deo prihoda imućnih lokala u Malmeu, Geteborgu i Stokholmu.
Godine 1983. njegova grupa je uhapšena i osuđena na po sedam godina zatvora, ali je Petrović uspeo ono što je tada bilo gotovo nezamislivo, pobegao je iz švedskog zatvora i vratio se u Srbiju. Taj potez mu je u jugoslovenskom podzemlju podigao reputaciju do mitskih razmera.
Povratak u Beograd i borba za vrh
Po povratku u Beograd, Bojan Petrović postaje jedan od ključnih ljudi beogradske narko-scene i jedan od poslednjih snažnih stubova voždovačkog klana. Da bi zauzeo tu poziciju, morao je, kako se tada govorilo, da ukloni ozbiljnu konkurenciju.
U tom kontekstu pominjane su likvidacije Gorana Vukovića Majmuna, Dragana Joksovića Jokse u Švedskoj i Zorana Dimitrova na Konjarniku. Kao izvršioci tih ubistava u štampi su se pojavljivala imena Milana Roganovića Roge, Voje Amerikanca i samog Petrovića. Do 1998. godine, sva ta imena bila su već deo crne statistike.
Paranoja, izdaje i pucanj u saradnika
Sa moći je došla i paranoja. Petrović je postajao sve sumnjičaviji, nikada se nije razdvajao od dva pištolja, dok je njegov bliski saradnik Zoran Bogdanović Kepa danonoćno stražario u kući u kojoj je živeo.
Počeo je da tvrdi da mu Boris Petkov Bugarin i Aca Marinčić uznemiravaju suprugu i pokušavaju da ga odvoje od nje. Kada je Bugarin došao da razjasni glasine, Petrović ga je dočekao na vratima i bez reči pucao. Mislio je da ga je ubio, ali se ispostavilo da je Bugarin preživeo sa tri metka u stomaku.
Od tog trenutka, Bojan Petrović je živeo u uverenju da mu je osveta za petama.
Ubistvo Voje Amerikanca: Petrović i Rogo "namestili" prijatelja
Prema medijski mnavodima, Bojan Petrović je dovođen u vezu sa nestankom i ubistvom svog prijatelja Voje Raičevića Amerikanca, zajedno sa Milanom Roganovićem Rogom i Mišom Cvijetinovićem zvanim Miša Tajger, Ćentinim zetom koji je dovođen u vezu sa ubistvom Aleksadra Kneževića Kneleta.
U tim verzijama se tvrdi da je Voja najpre namamljen i otet, a zatim uklonjen, pri čemu se navodi i podela uloga - Petrović je, prema tim izvorima, bio uz Rogu i učestvovao neposredno, dok je Rogo označen kao čovek koji je pucao, a Miša kao onaj koji je dovršio posao, a čiji je motiv bio osveta. Iako telo Voje Amerikanca nikada nije pronađeno i slučaj je godinama ostao obavijen pričama i nezvaničnim verzijama podzemlja, upravo se ovaj događaj često opisuje kao trenutak kada je Petrović navodno prešao tačku bez povratka i ušao u lanac osveta koji će ga ubrzo stići.
Likvidacija kao konačni obračun
Sve što je godinama radio, svi dugovi i krvavi tragovi koje je ostavljao za sobom, stiglo je na naplatu nešto posle ponoći 28. februara 1998. godine.
Na semaforu kod prodavnice "Gas", na uglu Ulice Carice Milice i Brankove, braon jaguar kotorskih tablica zaustavio se na crvenom svetlu. Njima je sa bočne leve strane prišao mladić sa automatskom puškom i kapuljačom na glavi koji je otvorio rafalnu paljbu, a zatim se uptio ka fijatu bez registarskih oznaka koji ga je čekao.
Napadači su potom pobegli preko Brankovog mosta ka Novom Beogradu. Na asfaltu su ostale vrele čaure, a u vozilu beživotna tela Bojana Petrovića i Zorana Bogdanovića Kepe.
Ubice nikada nisu zvanično otkrivene, ali je u podzemlju likvidacija tumačena kao osveta za godine obračuna i likvidacija.
Smrt oca i zatvaranje kruga
O Bojanovom ocu Vlasti Petroviću, zvanom Savezni i Crnogorac, u beogradskom podzemlju kružile su brojne priče još decenijama ranije. Opisivan je kao boem, kockar i čovek sa jakim vezama, koji je još šezdesetih godina otišao u Švedsku. Jedni su tvrdili da je tamo stigao kao gastarbajter, drugi da je imao posebnu ulogu i kontakte sa jugoslovenskim službama i policijom, zbog čega je i dobio nadimak Savezni (kao Savezni SUP) koji ga je pratio do kraja života.
Tokom godina boravka u Skandinaviji, Savezni je važio za čoveka koji poznaje ljude i pravila igre, kako u noćnom životu, tako i u sivoj zoni kriminala. Kada je zbog ubistva u samoodbrani završio u zatvoru, Bojan Petrović je preuzeo njegove poslove, i u baru i na ulici, čime je dodatno ušao u svet iz kog nije bilo povratka.
Samo nekoliko meseci kasnije posle Bojanove smrti, Vlasta Petrović, zvani Crnogorac, priredio je u Beogradu tri oproštajne večere. Zvanično, pred put u Švedsku. Nezvanično, mnogi su verovali da se, oprašta od života.
Nedugo potom, Vlasta Petrović je ubijen u Haleu 1999. godine. U trenutku smrti imao je 59 godina.
Tako je zatvoren još jedan krvavi krug beogradskog podzemlja devedesetih.
