"Vaš sin je ukrao 500.000 dinara!" Žena za SD otkrila kako je umalo nasela na jezivu telefonsku prevaru - "Spoofing" prevaranti haraju Srbijom, predstavljaju se kao banka
Nova vrsta telefonske prevare, poznata kao „spoofing“, sve više uzima maha u Srbiji, a građani postaju mete dobro organizovanih prevaranata koji koriste lažno predstavljene brojeve telefona, psihološki pritisak, pa čak i imitaciju glasova pomoću veštačke inteligencije.
Na opasnost od ovakvih poziva upozorila je i Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, navodeći da su sve češći slučajevi u kojima se građanima predstavljaju kao članovi porodice, banke, policija ili druge institucije, tražeći novac ili poverljive podatke.
Jedna žena iz Srbije, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je za portal Srbija Danas kako je doživela pravi šok kada je dobila poziv od osobe koja se predstavila kao službenica jedne veoma poznate banke u Srbiji.
- Pozvali su me i rekli da je moj sin navodno podizao novac tuđom karticom sa više bankomata i da je u pitanju ozbiljno krivično delo. Tvrdili su da je podignuto čak 500.000 dinara i da taj novac mora hitno da bude vraćen - priča sagovornica.
Kako kaže, osoba sa druge strane telefona govorila je veoma ubedljivo, profesionalnim tonom, koristeći termine koje koriste banke i stvarajući utisak hitnosti.
- Rekli su mi da će, ukoliko odmah ne reagujemo, slučaj biti prosleđen policiji i tužilaštvu. U jednom trenutku sam se potpuno uspaničila. Ponavljali su da moramo da vratimo novac i da će mi poslati podatke za uplatu - navodi ona.
Ipak, u celoj priči nešto joj je bilo sumnjivo.
- Odmah mi je bilo nelogično da neko može tek tako da podigne 500.000 dinara sa bankomata, i to sa tuđom karticom. Zato sam prekinula poziv i sama pozvala korisnički servis banke čijim su se predstavnicima lažno predstavljali - kaže ona.
Nakon razgovora sa pravim operaterima banke usledilo je olakšanje – potvrđeno joj je da nikakav dug ne postoji i da je reč o pokušaju prevare.
- Rekli su mi da nikoga iz banke nisu slali da me zove i da je u pitanju prevara. Tada sam shvatila koliko sve može da deluje uverljivo i koliko ljudi lako mogu da se uspaniče - dodaje sagovornica.
"Spoofing pozivi"
Stručnjaci upozoravaju da je upravo izazivanje panike jedna od glavnih taktika prevaranata.
"Spoofing" pozivi funkcionišu tako što prevaranti lažiraju broj telefona sa kog poziv dolazi, pa se na ekranu može pojaviti čak i pravi broj banke, državne institucije ili poznate osobe. Cilj je da žrtva poveruje da razgovara sa legitimnim sagovornikom i pod pritiskom otkrije osetljive podatke ili izvrši uplatu.
Iz MUP-a apeluju na građane da nikada ne dele PIN kodove, šifre za elektronsko bankarstvo ili podatke sa kartica putem telefona, kao i da svaki sumnjiv poziv odmah prijave policiji ili svom operateru.
Ako posumnjate da je reč o prevari, prekinite vezu i sami pozovite zvaničan broj institucije. Ne donosite odluke pod pritiskom. Glas koji čujete možda nije onaj kome verujete - upozoravaju iz MUP-a.
