EKSKLUZIVA: Kako je Ćuti ukraden Fejsbuk nalog
U poslednjih 48 časova glavna tema političe i pretpolitičke Srbije je vest koju je saopštio vođa prvog srpskog ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, da on i svi prvoborci ustanka, od Žikice Jovanovića Španca do Milinke Nikolić, napuštaju koaliciju Zajedno – Moramo – a što se mora nije teško.
S tim u vezi u javnosti kruže razne lažne špijunske i džems bondovske priče kako je bilo i šta je bilo. A sve se odigralo slučajno.
Bilo društvo maleno, pa se malo popilo. A kakvo je to društvo gdje se malo ne popije? Posebno kad je u društvu ekolog Ćuta, Don Kihot protiv tajkunskih vetrenjača na Staroj planini. Koji se nekako i izbori sa vetrenjačama koje kontroliše „diktator“ Aleksandar Vučić ali ga redovno poseku prepeleri vetrenjača koje rade na pogon od zapadnih vetrova. Bez obzira da li je u pitanju CIA, Rokfeler ili neki treći ciklon.
Elem, vraćao se pre neki dan Ćuta sa Stare planine, preko Temske i kao svi mi grešni Srbi, posebno kad popijemo, poželeo da se oglasi na svom nalogu na Fejsbuku. Kad Vučić može na Pinku i Hepiju, što ne bi on mogao na Fejsbuku. Da vaskolikom srpstvu objavi da su se, zahvaljujući njemu, u Rudinjskoj reci ponovo pojavile pastrmke.
Okreni, obrni, nalog nedostupan.
-Anči, ne mogu da otvorim svoj Fejsbuk.
-Šefe, nemoguće. Malo si popio, mogu li ja...
Minut kasnije.
-Otvori li ga?
-Nisam.
-Kako nisi?
-Nemam pojma. Izgleda da je neko promenio šifru.
-Sigurno Vučićeva služba! Diktatoru iz Čipuljića ni Fejsbuk nije svetinja.
-Šefe, a da još neko nema pristupnu šifru?
-Ima Đorđe Miketić.
-Možda je on?
-Anči, šta pričaš? To mi je desna ruka. Sjajan momak, pouzdan. Pre godinu dana sam ga učlanio u Ekološki pokret. Zakleo mi se na vernost čestitije nego Vujica Karađorđu.
-Ipak, šefe, pozovite ga da on nešto nije radio.
Telefon zvoni. Zvoni. Posle sedmog poziva, ovaj put sa skrivenog broja.
-Sine Brute, ti li si?
-Nije Brut. Ovde Ćuta.
-Izvini Brute. Ma, zamisli, ne mogu da pristupim svom Fejsbuk nalogu.
-Nije to tvoj Fejsbuk nalog.
-Kako nije moj? Ja ga otvorio. Znaš da sam ti dao šifru...
-Ti meni dao šifru?
-Sećaš se, onda, u restoranu kod baba Cane u Belu Palanku.
-A, sećam se. Ali restoran kod baba Cane nije u Baloj Palanci, već u Kumanovu. Pa ja sam promenio šifru.
-Kako bre promenio šifru? To je moj nalog, ja ga otvorio...
Tu,tu,tu.....
Onda je nesrećni Aleksandar, ne Vučić, već Jovanović, došao u Beograd i vaskolikom srpstvu saopštio da on, nekrunisani kralj srpskih rijeka, planina, potoka i brzaka, ne može da kontroliše svoj Fejsbuk nalog.
Jer su mu ga oteli „mangupi u našim redovima“. Ne u Vučićevim, već u Ćutinim. Crna Gora složno glasa druga Ćutu i Đilasa.
Pouzdani izvori kažu da je posle toga Aleksandar zvao Aleksandra.
-Predsedniče, ostao sam bez Fejsbuk naloga.
-Šta mi reče?! Katastrofa. Opet ovi moji ubrljali. Je li Gašić ili Vulin?
-Ni jedan. Miketić.
-Ćuto, veruj mi, ne znam nikakvog Miketića. Brate, ti znaš da te gotivim. Mnogo me pljuješ ali onako, nekako, mislim da si ti dobar momak i da ćeš na sledećim izborima glasati za mene. Ali, brate, ne znam kako da ti pomognem. Taj Miketić nije moj. Znaš koliko sam ti puta pomogao, gurao te da postaneš lider opozicije, ali sad ne mogu.
Minut kasnije.
-Nije Vučić.
-Pa ko je?
-E Anči, kad bi znao. Da li Đilas, da li Jeremić, da li CIA ili BIA.
-Pa šta ćeš da radiš?
-Sutra ću se na sednici Skupštine popeti na klupu. Možda otkrijem ko je. Kažu da se sa brda dalje i bolje vidi.
