Istina o "policijskoj brutalnosti" u Srbiji: Postupak direktora policije koji je RAZBESNEO opozicione medije

Povod za nove napade bila je konferencija za medije direktora policije Dragana Vasiljevića, na kojoj su prikazani snimci policijskih intervencija na Zapadu. Taj potez izazvao je oštre, ali očekivane reakcije dela medija koji su već unapred konstruisali priču o represiji, bez obzira na činjenice.

Dok su pojedini novinari očekivali da direktor policije daje pravne komentare o incidentima koji su već u nadležnosti unutrašnje kontrole i pravosuđa, Vasiljević je izabrao da ukaže na širi kontekst. Prikazivanje snimaka sa Zapada nije bilo „skretanje pažnje“, kako pokušavaju da predstave, već veoma jasna i konkretna poruka: ono što se u Srbiji naziva „brutalnošću“ zapravo je minimalna upotreba sile u poređenju sa standardima najrazvijenijih demokratija današnjice.

U Sjedinjenim Američkim Državama, tokom samo jedne godine, policija usmrti više od 1.200 ljudi. Neredi su redovna pojava, a svaki veći protest završava se paljevinom, pljačkom i uličnim sukobima. U Francuskoj su scene zapaljenih automobila i borbe ulica sa policijom toliko uobičajene da više ni ne dospevaju u svetske vesti. Grčka ima dugu istoriju nasilnih demonstracija u kojima učesnici dolaze maskirani i naoružani, sa unapred pripremljenim molotovljevim koktelima. U takvom kontekstu, snimci koje je prikazao MUP Srbije nisu opravdanje, već pokazna vežba za sve koji zaboravljaju šta zaista znači gubitak kontrole.

Srpska policija, za razliku od mnogih drugih u Evropi i svetu, postupa sa uzdržanošću i u skladu sa zakonom. Tokom čak i najmasovnijih protesta, uključujući i one održane posle tragičnog incidenta na železničkoj stanici u Novom Sadu, nije bilo upotrebe vatrenog oružja, masovnih hapšenja bez osnova, niti težih fizičkih obračuna. Većina intervencija svela se na razdvajanje sukobljenih grupa, uklanjanje provokatora i očuvanje reda. Incidenti postoje, kao što postoje i mehanizmi za njihovu istragu. U Srbiji, za razliku od mnogih zemalja, građani i dalje mogu da protestuju bez straha da će im demonstracija ugroziti život.

Postavlja se pitanje: zašto bi direktor policije bio dužan da pred kamerama odgovara na pitanja o pojedinačnim slučajevima koji su već pod istragom ili su u nadležnosti tužilaštva? Javnost s pravom očekuje odgovornost, ali i redosled. Uloga policije nije da vodi medijski rat, već da obezbedi sigurnost i stabilnost, a u tome je gospodin Vasiljević pokazao zrelost i odgovornost. Umesto da ulazi u zamke politički obojenih pitanja, podsetio je građane na realnost u kojoj živimo — i koliko je važno očuvati institucije države.

U vremenu kada se vrši stalni napad na stubove državne stabilnosti — vojsku, crkvu, policiju, obrazovanje — neophodno je da se glas razuma čuje jasno. Niko ne traži da institucije budu van kritike, ali ta kritika mora biti objektivna, utemeljena i oslobođena političkih motiva. Zato potez direktora Vasiljevića nije bio ni defanzivan, ni defokusiran, već strateški i odgovoran. On nije rekao „mi smo savršeni“, već „pogledajte gde vodi put kad se institucije obesmisle“.

U konačnici, ovde nije reč samo o policiji. Ovo je borba za očuvanje reda, zakona i države. A država se ne brani rušenjem policije, već podrškom onima koji časno i odgovorno nose uniformu i štite poredak. U tom smislu, Vasiljevićev odgovor bio je utemeljen, ispravan i — na kraju dana — nužan.