Zašto su Marin le Pen i Tramp stalno žrtve propagande? Odbrana suvereniteta u doba globalizma i svet posle "kraja istorije"

Nije teško uvideti da je Fukujama pogrešio, ali nipošto nije lako zaključiti - zašto?

Ako je socijalizam stvarno gotov, ako fašizam posle Drugog svetskog rata živi samo u motociklističkim klubovima, i ako monarhistički apsolutizam postoji samo kao dosadna terminologija u udžbenicima istorije, zašto svetom ne vlada globalistička liberalna utopija koju je Fukujama zamislio?

Ubrzo nakon Fukujaminih predviđanja počeli su problemi. Bliski istok je eksplodirao kao bure baruta, bivša Jugoslavija postala je igralište velikih sila, a Afrika i Latinska Amerika nikada nisu doživele obećanu stabilizaciju. Pod težinom novih digitalnih tehnologija počelo je doba mentalnih bolesti i izolacije.

Nove liberalne ideologije nisu ujedinile društva, već ih duboko podelile. Njihova agresivna institucionalizacija i nametanje kroz medije i obrazovni sistem stvorili su osećaj otuđenosti kod velikog dela stanovništva. Umesto obećane emancipacije, nastupilo je doba sukoba identiteta, gde se mnogi okreću ekstremnim i destruktivnim oblicima bega od stvarnosti.

U Islamskom svetu nastaju Boko Haram, Islamska država, Al-Kaida, i salafizam širom sveta zauzima maha, pogotovo među mladim muškarcima i ženama koji ne mogu da podnesu sadašnjicu. Na levici formulišu se "novi" pokreti poput Kurdskog socijalizma Abdule Odžalana, a na snazi dobijaju lokalne anarhističko-pankerske Antifa grupacije kao supkulturni način da se nezadovoljni mladi organizuju. 

Patriotska opcija je, na Zapadu, kaskala. Mlade patriote upadale su u zamku neonacista i fašista, opsedajući se teroijama zavere, rasizmom i antisemitizmom umesto izgradnjom bilo kakvih politika. 

Međutim, to nije bio slučaj na istoku. Desna frakcija Komunističke partije Kine Denga Siđaopinga davno je preuzela moć u toj zemlji. Oni su uspeli da zemlju izvuku iz kandži sirotinje u kojoj ju je Mao Cedung ostavio. U Indiji formuliše se nacionalistička ideologije Hindutve.

U Rusiji, naslednici razorene imperije - Sovjetskog Saveza, moć preuzima mladi ali sposobni političar pod imenom Vladimir Putin, usled ostavke Jeljcina 1999. godine. Putinov raskid sa Jeljcinovom i Gorbačovljevom politikom liberalizacije za nas predstavlja jedan od dva presudna momenta razvitka "neliberalne demokratije".

Drugi, i najbitniji pečat razumevanja neliberalne demokratije, predstavlja jedan govor novoizabranog predsednika Mađarske 2014. Viktora Orbana. U govoru na Slobodnom univerzitetu Mađarske Orban će objasniti da neoliberalna demokratija, kakva je do tada vladala Mađarskom, za dvadeset godina prepuštanja samo silama tržišta uništila je porodicu, dovela do dužničkog ropstva, nije umela da se brine za Mađare van Mađarske i dovela je do toga da je Mađarska skoro irelevantan partner EU.

Neliberalna demokratija znači da država, iako poštuje osnovne slobode i demokratske izbore, stavlja nacionalne interese, zajednicu i kulturni identitet ispred apstraktnih liberalnih univerzalizama. To je oblik demokratije koji jača državu, porodicu i naciju, umesto da moć prepušta tržištu ili spoljnim centrima uticaja.

Nikome učešće u izborima i dnevnoj politici nije onemogućeno, čak ni otežano. Neliberalno demokratske države kao što su Srbija ne hapse političke protivnike poput Starmerova Velike Britanije ili SAD pod Džoom Bajdenom. U Mađarskoj niko nije uhapšen samo zato što je napisao ružnu reč na Tviteru kao u Nemačkoj.

Neliberalna demokratija najautentičniji je oblik vladavine za jednu suverenu naciju. U njoj se nalaze elementi svih krucijalnih oblika vlasti. Socijaldemokratija i socijalizam pozajmljuju svoju brigu za običnog čoveka bez represije i moralne degeneracije. Nacionalizam pozajmljuje svoj patriotizam i ljubav prema veri i tradiciji bez stega šovinizma i rasizma. Liberalni kapitalizam oberučke daje svoje razumevanje zdrave ekonomije, ali bez potpune dominacije tržišta nad nacijom.

Nije ni čudo što su mnogi u panici zbog rasta ovog oblika vladavine. Faražov neliberalni Reform UK "razvalio" je protivnike na lokalnim izborima u Britaniji 2025. godine. Alternativa za Nemačku Alis Vajdel polako "jede" izborna mesta po Istočnoj, ali i Zapadnoj Nemačkoj. 

Zabranjeni popularni kandidati Marin Le Pen iz Francuske i Džordž Simion iz Rumunije, kao i Patriotski blok iz Moldavije pod jakom su represijom zbog svog neliberalnog demokratskog stanovišta, i imali su dobre šanse da i osvoje izbore na kojima su učestvovali, a koji su prema nekim izvorima i pokradeni. 

Vođe poput Havijera Mileija, Roberta Fica i Donalda Trampa već godinama uzdrmavaju samopouzdanje "establišmenta" neoliberalne elite. Njihova popularnost ne proističe iz slučajnosti, već iz stvarnog osećaja miliona građana da su klasični modeli liberalne demokratije izgubili sposobnost da štite njihove živote, porodice i zajednice.

Zbog toga je propaganda protiv ovih lidera i režima koje predstavljaju sve žešća, jer predstavljaju izazov svetskom poretku koji je decenijama važio za "neupitan". Ipak, bez obzira na kritike i pritiske, neliberalna demokratija nastavlja da se širi – kao alternativa liberalnom univerzalizmu koji se pokazao nedovoljnim da odgovori na izazove 21. veka.

Za svoje pristalice, to nije nazadovanje, već povratak autentičnom shvatanju demokratije u kojoj su sloboda, narod i država u ravnoteži. Vreme liberalne hegemonije je prošlo. Svet ulazi u novu fazu – fazu različitih, suverenih modela demokratije, među kojima neliberalna sve više zauzima centralno mesto. Ostaje da se vidi da li će ovaj model uspeti da se institucionalizuje i izdrži iskušenja globalnih kriza, ali jedno je jasno: liberalizam više nije jedini okvir u kojem se zamišlja budućnost čovečanstva.