PODRŽAVAM ZAHTEV REKTORA ĐOKIĆA: I predlažem da on podnese ostavku

Podržavam zahtev rektora Đokića. Univerzitetima u Srbiji i obrazovanju treba vratiti dostojanstvo. A prvi korak ka tom cilju treba da bude ostavka rektora.

Za svoga vakta i zemana Turci su  pored puteva u Srbiji gradili hanove. Svratišta. U koje su svraćali i u njima konačili putnici namernici. Od trgovaca do razbojnika. Za vreme rektora Đokića Kapetan Mišino zdanje i fakulteti su godinu dana bile baš to – obični hanovi i svratišta.

Amfitetatri i kabineti su pretvoreni u prčvarnike. U koje je dolazio  ko je hteo. Godinu dana se znalo – sezonski radnici iz unutrašnjosti, mladi ljudi,  koji su dolazili u Beograd a nisu imali stan spavali su i hranili se na fakultetima. I glumili studente.

Do mandata rektora Đokića miševa i pacova bilo je samo u labaratorijama na Medicinskom i Veterinarskom fakultetu. Podržavajući blokadere koji su okupirali fakultete, pretvorili ih u svratišta, smetljišta i magacine hrane, Đokić je „uspeo“ da miševima obezbedi stanarsko pravo na svim srpskim fakultetima.

Đokiću nije mesto na čelu najvećeg srpskog univerziteta. Zato što je potpuno izgubio autoritet. Srozao je svoj ugled da ne može niže. I takav, više nikom nije potreban. Ni nama iz SNS koji smo ga izabrali, ni opoziciji u čiji topli zagrljaj je pretrčao čim je pomislio da će doći do promene vlasti u Srbiji. Mislim da će na kraju i blokaderi, ako ipak uspeju da skarabudže tu tajnu izbornu listu, odustati od ideje da im on bude njen nosilac.

Na čelu najvećeg srpskog univerziteta treba da bude čovek koji ne čita napisane govore, sričući ih kao đače prvače, već da besedi iz svoje glave, da pleni pameću i autoritetom. A ne da se jedan dan ponaša kao egzotična primobalerina a drugi dan kao uvređeni Paja Patak, već da radi svoj posao.

Kao što će izručenje Slobodana Miloševića bandi u Hagu na Vidovdan i paljenje Skupštine Srbije biti večna mrlja na obrazu Srbije i srpskog roda, protekla godina će biti mrlja u istoriji Univerziteta u Beogradu.

Univerzitet u Beogradu je radio za vreme austrougarske i nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu. I za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. A u vreme rektora Đokića nije radio skoro godinu dana.

Umesto da radi svoj posao i osigura nesmetano odvijanje nastave, sve dok  ima jedan profesor koji hoće da predaje i jedan student koji hoće da ga sluša, Đokić je praktično podstrekavao blokadere na okupaciju fakulteta. I na taj način desetinama hiljada studenata upropastio godinu studiranja, a hiljadama njih i studije i život.

Zbog okupacije fakulteta, zbog izgubljene godine i zaposlenja sa godinu dana zakašnjenja, prosečna porodica jednog studenta pretrpela je štetu između 15 i 20 hiljada evra.

Nisu univerzitete i profesore, kao što to tvrdi Đokić, ponizili Vučić i vlast. Ponizili su ih on i njegova „hajdučka“ dekanska i profesorska družina. Vlast je prošle godine za obrazovanje izdvojila skoro pola milijardi evra. Samo na početku protesta, Skupština je izglasala da se univerzitetima da dodatnih 150 miliona evra.

Međutim, zbog blokada, profesorima je bilo onemogućeno da rade i primaju platu, pa se prvi put u istoriji Srbije, a verovatno i Evrope, dogodilo da su profesori univerziteta bukvalno bili prinuđeni da prose, da pozajmljuju novac, da bi prehranili sebe i porodicu.

Kada se na čelu univerziteta nalazila Ivanka Popović, u čudu sam se pitao iz koje komunističko-dosovsko-naprednjačke kuhinje smo nju izvukli. Za čije babe zdravlje. I pitao se da li smo mogli naći gore kadrovsko rešenje. Đokić je dokaz da smo uspeli da nadmašimo sami sebe.