ПОДРЖАВАМ ЗАХТЕВ РЕКТОРА ЂОКИЋА: И предлажем да он поднесе оставку

Подржавам захтев ректора Ђокића. Универзитетима у Србији и образовању треба вратити достојанство. А први корак ка том циљу треба да буде оставка ректора.

За свога вакта и земана Турци су  поред путева у Србији градили ханове. Свратишта. У које су свраћали и у њима коначили путници намерници. Од трговаца до разбојника. За време ректора Ђокића Капетан Мишино здање и факултети су годину дана биле баш то – обични ханови и свратишта.

Амфитетатри и кабинети су претворени у прчварнике. У које је долазио  ко је хтео. Годину дана се знало – сезонски радници из унутрашњости, млади људи,  који су долазили у Београд а нису имали стан спавали су и хранили се на факултетима. И глумили студенте.

До мандата ректора Ђокића мишева и пацова било је само у лабараторијама на Медицинском и Ветеринарском факултету. Подржавајући блокадере који су окупирали факултете, претворили их у свратишта, сметљишта и магацине хране, Ђокић је „успео“ да мишевима обезбеди станарско право на свим српским факултетима.

Ђокићу није место на челу највећег српског универзитета. Зато што је потпуно изгубио ауторитет. Срозао је свој углед да не може ниже. И такав, више ником није потребан. Ни нама из СНС који смо га изабрали, ни опозицији у чији топли загрљај је претрчао чим је помислио да ће доћи до промене власти у Србији. Мислим да ће на крају и блокадери, ако ипак успеју да скарабуџе ту тајну изборну листу, одустати од идеје да им он буде њен носилац.

На челу највећег српског универзитета треба да буде човек који не чита написане говоре, сричући их као ђаче прваче, већ да беседи из своје главе, да плени памећу и ауторитетом. А не да се један дан понаша као егзотична примобалерина а други дан као увређени Паја Патак, већ да ради свој посао.

Као што ће изручење Слободана Милошевића банди у Хагу на Видовдан и паљење Скупштине Србије бити вечна мрља на образу Србије и српског рода, протекла година ће бити мрља у историји Универзитета у Београду.

Универзитет у Београду је радио за време аустроугарске и немачке окупације у Првом светском рату. И за време нацистичке окупације у Другом светском рату. А у време ректора Ђокића није радио скоро годину дана.

Уместо да ради свој посао и осигура несметано одвијање наставе, све док  има један професор који хоће да предаје и један студент који хоће да га слуша, Ђокић је практично подстрекавао блокадере на окупацију факултета. И на тај начин десетинама хиљада студената упропастио годину студирања, а хиљадама њих и студије и живот.

Због окупације факултета, због изгубљене године и запослења са годину дана закашњења, просечна породица једног студента претрпела је штету између 15 и 20 хиљада евра.

Нису универзитете и професоре, као што то тврди Ђокић, понизили Вучић и власт. Понизили су их он и његова „хајдучка“ деканска и професорска дружина. Власт је прошле године за образовање издвојила скоро пола милијарди евра. Само на почетку протеста, Скупштина је изгласала да се универзитетима да додатних 150 милиона евра.

Међутим, због блокада, професорима је било онемогућено да раде и примају плату, па се први пут у историји Србије, а вероватно и Европе, догодило да су професори универзитета буквално били принуђени да просе, да позајмљују новац, да би прехранили себе и породицу.

Када се на челу универзитета налазила Иванка Поповић, у чуду сам се питао из које комунистичко-досовско-напредњачке кухиње смо њу извукли. За чије бабе здравље. И питао се да ли смо могли наћи горе кадровско решење. Ђокић је доказ да смо успели да надмашимо сами себе.