"DUGUJETE MI KRV, DUGUJETE MI KRV": Stravična priča srpskog mladića utamničenog na Kosovu
Recept oproban u zemljama bivše Jugoslavije počeli da primenjuju i Albanci na Kosovu. Miloš Jokić tri godine nevin proveo na robiji.
Krvavi raspad bivše SFRJ ostavio je mnogo ožiljaka od Đevđelije do Triglava. Stotine hiljada mrtvih i raseljenih, razoreni gradovi ali i porodice, sve su posledice krvavog raspada nekadašnje zajedničke države Južnih Slovena. Žrtve i zločini postojali su na svim stranama. Međutim kao po komandi Srbi su proglašavani za krivce, za zločince, "odgovorni" su za sve. Srbi su ispali dželati, svi ostali žrtve. Ta praksa se nažalost, nastavlja i danas.
"LAŽEŠ, RAMUŠE, LAŽEŠ" Rama ŽESTOKO ISPROZIVAO premijera lažne države! PUKLA TIKVA
"Nećemo nikoga da molimo, ako nas EU neće, ima ko hoće" JASAN STAV SRBIJE
FRANCUSKA I NEMAČKA JEDINSTVENE OKO KOSOVA: Razlika u nijansama
Zemlje nastale raspadom bivše zajedničke države podigli su na desetine hiljada tajnih optužnica protiv Srba, a onda ih hapsili i sudili za navodne ratne zločine. Kako dokaza uglavnom nije bilo, pokretana su maratonska suđenja na kojima su optuženi maltretirani, vređani, šikanirani. Upućivane su pretnje njihovim porodicama. Sve ovo je rađeno sa jednim jedinim ciljem.
Da se Srbi zaplaše, napuste svoju imovinu ako još žive u tim zemljama, a ako su proterani da se nikada ne vrate.
Taj recept primenjivale su i primenjuju Hrvatska i BiH. Njihovim stopama, u poslednje vreme, sve više kreću i privremene institucije samouprave na Kosovu. Protiv kosovskih Srba se podižu tajne optužnice za navodne ratne zločine, oni se hapse, zatvaraju, uz kršenje svih prava zatvorenika i ljudkih prava, da bi posle maratonskih višegodišnjih suđenja bili oslobođeni, jer nema dokaza.
Među prvima koji je uhapšen i osuđen, je Srbin iz sela Gušica u opštini Vitina, Miloš Jokić. Kada je uhapšen imao je nepunih 20. godina. Posle suđenja koje je trajalo skoro tri godine, Jokić je osuđen za ubistva, silovanje, proterivanje Albanaca, nehumano ponašanje, pljačkanje imovine. Sve vreme suđenja proveo je iza rešetaka, a čak četiri puta je premeštan iz zatvora u zatvor. Bio je pritvoren u četiri zatvora – Bondstilu kod Uroševca, Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu i Prištini. Prvostepeno veće sastavljeno od Albanaca osudilo ga je na 20 godina zatvora.
Drugostepeno sudsko veće sastavljeno od međunarodnih sudija preinačilo je prvostepenu sudsku presudu, Jokića proglasilo nevinim i oslobodilo ga iz pritvora. Borba Miloša i porodice Jokić za pravdu i istinu trajalo je punih 33. meseca.
U kasnijim intervijuima koje su dali Miloš i njegov otac Velibor Jokić govore o borbi za istinu, ali i za svoju imovinu i povratak na Kosovo.
- U našem selu bilo je šest kuća Jokića. Kada se 1999. godine četa Jugoslovenske vojske koja se nalazila poviše sela povukla, naoružani Albanci počeli su da kidnapuju, pale, pljačkaju i proteruju. Naš prvi plan bio je da sva deca odu u centralnu Srbiju, stari ostanu u Gušici, a ostali odu u Vitinu. Međutim, plan je promenjen i moja porodica je na traktorima tri dana putovala do centralne Srbije. Miloš, moje najstarije dete, bio je tada student prve godine Više tehničko-mašinske škole u Uroševcu. Pošto nije služio vojsku, odlučili smo da prvo to obavi pa ćemo kasnije videti gde i šta dalje. Kad smo otišli u Vranje pa u Bujanovac, svugde su nam rekli da za njega nema mesta - priča Velibor Jokić.
- Bio je konkurs za policiju UNMIK i ja sam mislio, ipak je to međunarodna zajednica, sigurnije je, možda nije loš posao. Tako sam otišao da se javim na konkurs. Dođem u Vitinu, u stan kod rođaka, i posle dva dana, 26. avgusta 1999. godine, uhapse me, sprovedu u zatvor i optuže da sam ubio čoveka, učestvovao u raseljavanju Albanaca i nehumano postupao prema nekim drugim Albancima u selu Vrban. Kasnije prošire optužnicu, pa opet... I na kraju kad sam mislio gotovo je, osudiće me na smrt, a oni me osude na 20 godina zatvora. A sve je bilo zasnovano na tome da su me svi svedoci videli u uniformi. U životu nisam obukao uniformu - počinje svoju priču Miloš Jokić.
U prvobitnoj optužnici stoji da je Miloš Jokić ubio Ramadana Beratija u selu Smirna, 15. aprila 1999. godine, ubio Redžepa Emerlahu 9. maja u selu Vrban, progonio Albance iz sela Smirna, nehumano postupao prema Sultanu Berati... Istraga je počela septembra iste godine, a 25. februara naredne javni tužilac Okružnog suda u Gnjilanu podiže i zvanično optužnicu tereteći Miloša Jokića za genocid.
U maju počinje glavni preteres ali biva prekinut zbog novih optužnica. Tada je Jokić optužen za progon Albanaca u selu Vrban, silovanje u istom selu, uništavanje i pljačkanje imovine velikih razmera, nezakonito zatvaranje sedam osoba, pljačku šest lica u selu Vrban i prisiljavanje na prinudni rad. Tako je na osnovu 10 tačaka optužnice počela priča iz sudnice duga tri godine.
- Prvo sam bio u Bondstilu. Prema meni su se ponašali ni dobro ni loše. Osim nekad, kad su me ispitivali i nagovarali me da priznam ono što nisam uradio. Stalno su mi pretili da će me poslati u deo zatvora gde su Albanci. Tada je baza bila napravljena od šatora i bila je teška i hladna zima. Tek kasnije je napravljeno montažno naselje. Nije bilo lako, ali sam se najviše plašio zatvora "Dubrava" - priča Miloš Jokić.
U februaru 2000. godine, javni tužilac ispitao je pet svedoka i nakon toga, 28. aprila, podnosi zahtev da se sprovede istraga koja počinje 19. maja. Početkom juna podignuta je optužnica i za nove tačke, a 20. juna 2000. godine, počinje ponovni pretres, pred sudskim većem koje su činila dvojica sudija Albanaca, tri porotnika takođe Albanca i jedan međunarodni sudija. Miloš Jokić je 20 septembra 2000 godine osuđen na 20 godina zatvora. Pola godine kasnije, Vrhovni sud Kosova 26. aprila ukida presudu Okružnog suda u Gnjilanu i vraća predmet na ponovno suđenje.
Miloša Jokića posle 20 meseci provedenih u Bondstilu odvode u Okružni zatvor u Kosovskoj Mitrovici.
- Bio sam sam u minijaturnoj ćeliji nedeljama. Moji branioci su tražili da u ponovnom suđenju bude međunarodno sudsko veće, a posle je o tome doneta i uredba 2000/64 - nastavlja Miloš Jokić.
Krajem septembra 2001. godine pred sudskim većem sastavljenim od dvoje međunarodnih sudija i jednog profesionalnog, međunarodnog tužioca, počinje novi proces, kojim će na kraju biti dokazana Jokićeva nevinost. Tada tužilac podiže izmenjenu optužnicu tereteći Jokića za ratni zločin protiv civila iz člana 142 Krivičnog zakona Jugoslavije. U svojstvu svedoka ispitano je 14 Albanaca, jedan Amerikanac, četiri srpska svedoka, obavljen je uviđaj, u Beogradu je ispitano 11 svedoka odbrane, analizirani su dokumenti, fotografije... Tada je 3. maja u Prištini pročitana presuda da je nevin i oslobođen po svim tačkama optužnice.
- Ne možeš da zamisliš kako je sve to izgledalo. Koliko je svedoka tu bilo i šta su sve tvrdili. Slušajući, samo sam se krstio i Bogom kleo da ništa od toga nisam uradio. A kad su rekli da sam slobodan u sudnici je bilo vike, urlanja, pretnji, ... svega - sa tugom se priseća Jokić.
O procesu govori i jedan od njegovih beogradskih advokata Dragan Palibrk.
- Ovo je bio jedan od najtežih slučajeva, od svih aktulenih na Kosovu. Jokić je bio optužen za genocid, pa je to prekvalifakovano u optužbu za ratni zločin protiv civila. Kažnjen je na 20 godina. Nepunih godinu dana smo se krvavo borili da dokažemo nevinost tog mladića i tako je i bilo. Tada, kada je doneta presuda, da nije bilo ogromnog obezbeđenja oko sudija, tužioca i nas, rastrgali bi nas svi oni u sudnici i masa ljudi ispred sudnice. Sada, ako se taj svet tamo zaista bori za ustanovljenje prava i tekovine civilizacije, onda bi Miloš Jokić po svim silama zakona trebalo da dobije nadoknadu štete - kaže Palibrk.
"GDE GOD SU AMERIKANCI, REŠENJA SU KATASTROFALNA ZA NAS": Pisac sa Kosova priča o životu Srba na KiM
JEDINI SRPSKI VOJNIK koji je odbio da se povuče sa KiM! Miloš uz ZVUKE GUSALA do poslednjeg daha branio RODNU KUĆU (VIDEO)
SVE UVREDE HAŠIMA TAČIJA! Pozvali ga u Berlin, on im PLJUNUO U LICE - evo šta je RAZBESNELO Merkelovu i Makrona
I za kraj Jokić izdvaja jedan detalj u obimnoj optužnici i presudi - dokazivanje po tri tačke: ubistvo, raseljavanje i nehumano postupanje.
- Kada je sud pozvao svedoka Vezira Beratija, odazvalo se muško lice. Pošto je bio upozoren da je laganje na sudu krivično delo, priznao je da on nije Vezir, nego Ismet Berati. Rekao je da se odazvao umesto Vezira, jer Vezir živi u Nemačkoj i tamo je živeo i za vreme rata.
Kad je oslobađajuća presuda izrečena, jedan od tih oštećenih viknuo mi je na albanskom: "Dugujete mi krv! I vi i oni – pokazujući na moje advokate."Ali sudije to nisu mogle ni da razumeju niti je bilo mogućnosti da im se objasni - zaključuje Miloš Jokić.
Miloš Jokić je pravosnažno oslobođen svih optužbi. Nikada nije dobio bilo kakvu moralnu i novčanu satisfakciju za fizičku i psihičku torturu koju je doživeo za skoro tri godine provedene po albanskim kazamatima na Kosovu.