Vedrana Rudan progovorila o umiranju, jedva može da ustane iz kreveta: "Iza mene je godina i po duge i teške bolesti"
Ona je otkrila šta joj pomaže da preživljava umiranje.
Popularna hrvatska spisateljica Vedrana Rudan već duže vreme vodi borbu sa teškom bolešću. Nedavno je otkrila da više nije u stanju da ustane iz kreveta, a uprkos redovnoj upotrebi morfijuma, bolovi koje oseća i dalje su nepodnošljivi.
Ona je sada u svom novom tekstu koji je nazvala "O umiranju" otkrila kroz šta trenutno prolazi kako fizički, tako i psihički.
- Umiranje je dosadno za popi*dit. Dok si u krevetu, čini ti se da si zdrav. A onda sedneš na rub kreveta i odlučiš, sad ću se dignuti, spustiti se u prizemlje i krenuti u vrt. U život. Ha. Ha. Nekako se uspraviš i kreneš prema kupatilu. Duša ti je već u nosu. Treba oprati zube, umiti se, namazati lice kremom, pogledati u ogledalu svoje novo lice - napisala je Vedrana, nakon čega je nastavila:
- Ko je to? Gospođa je mršava, ima novu frizuru, kratku. Kosa joj je čista jer je muž dva puta nedeljno vozi frizerki. Ne znam koliko vi u životu imate prijateljica, djece, rodbine. Kad pogledam unazad, iza mene je godina i po ‘duge i teške bolesti’, tako to pišu u osmrtnicama, najbliže osobe su mi muž, sin, kći, frizerka Jasmina i prijateljica iz detinjstva. Da, i tri cure s Trsata, i tri cure iz Zagreba, i jedna cura iz Opatije. To bi bilo sve. Puno? Malo? Medicinske sestre o kojima nikad nitko neće napisati istinu su nadnaravna bića. Osmeh, lagano buđenje u tri ujutro radi menjanja infuzije, osmeh, nameštanje jastuka, pokrivača, osmeh. O bolesti se ne govori. Ni o nemoći. Ni o smrti. Osećaš se krivom. Toliko mladih cura oko tebe skače, znaju li one da ti nije ništa, ništa strašno, ništa teško? Njima je teško kako tebi nikad nije bilo. Ne govore o tome. "To je naš život, pravi život, ostalo je pauza".
Vedrana se potom kratko zahvalila svojoj doktorici, pa je ponovo spomenula frizerku Jasminu.
- Vraćam se Jasmini. Želim napisati koliko mi znači. Uz nju sam bar dva puta nedelno sretna jer možemo govoriti o bilo čemu. S njom sam zdrava sve dok se ne dignem sa stolice i pokušam veselo napraviti tri koraka do vrata. Tri koraka je puno koraka i nekako treba doći do daha. Blaženi krevet i blaženi mobilni i blaženi moj sin koji moje črčkarije pretvara u tekst za vas. Koja radost kad ga vidim na ekranu. Ej, možda mi zapravo vi koji ovo čitate najviše pomažete da preživljavam umiranje - istakla je spisateljica.
