Zašto Duraković ne voli Grujičića i kad će doći na pomen srpskim žrtvama
Nakon prebrojavanja glasova posle izbora za načelnika u Srebrenici pokazalo se da je srpski kandidat Mladen Grujičić odneo ubedljivu pobedu koju ne može poništiti ni bivši načelnik Ćamil Duraković, uprkos brojnim žalbama i spekulacijama. Postavlja se pitanje: otkud toliki animozitet prema Grujičiću i da li će revolt bivšeg načelnika narasti toliko da zaista ode iz Srebrenice ukoliko pobedi srpski kandidat, kako je ranije i sam rekao?
Ćamil Duraković je izjavio da nema „ništa protiv toga da Srbin bude na čelu Srebrenice, ali ima protiv Grujičića“. Na zahtev da objasni tu rečenicu, Duraković navodi da mu na prvom smeta politička opcija sa kojom navodno Grujičić ima veze.
- Ja sam govorio individualno, da ne pominjem sad njegove reference i njegovu sposobnost da vodi jednu ovakvu senzibilnu opštinu, ali sam način na koji je on vodio svoju kampanju i njegova bliskost sa Srpskom radikalnom strankom iz Srbije i sa Vojislavom Šešeljem s kojim je on proveo većinu svoje kampanje govori o tome da ovaj grad, ne može voditi osoba koja se druži sa ljudima koji su zločinci. Grujičić je najviše vremena provodio sa Vojislavom Šešeljem. Postoji dosta Srba koji su spremni i sposobni da vode svaku lokalnu zajednicu, ne samo Srebrenicu. Nisam pristao na činjenicu da neko od Mladena pravi perjanicu srpskog naroda generalno, jer on nije personifikacija srpskog naroda - smatra Duraković.
MALI ZELENI ĆAMIL
Ćamil Duraković, bivši gradonačelnik Srebrenice nepriznavanjem izbora postaje pretnja miru i stabilnosti u Srpskoj ali i za opstanak BiH.
Izgledalo je da je gradonačelnik Srebrenice bio spreman da okrene novi list u odnosima između Bošnjaka i Srba u jednoj od najneuralgičnijih tačaka u ovom delu sveta – Srebrenici. Međutim ispružena ruka, poseta predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića kao i poseta predsednika Republike Srpske Milorada Dodika memorijalnom centru u Potočarima kao i ulaganja obe Vlade (Republike Srbije i Republike Srpske) u infrastrukturne projekte u cilju razvoja opštine Srebrenica a za dobrobit svih njenih građana ostala su u senci kontinuiranih provokacija sa kojima je Ćamil počeo i pre predizborne kampanje.
I ako je neko i bio spreman da oprosti Ćamilu izjave iz kampanju onda je nakon najnovijeg osporavanja izborne pobede Mladena Grujičića jasno je da se radi o čoveku koji smatra da je proces pomirenja jednosmerna ulica. A posle svega reći da i dalje neće da oda pomen žrtvama rata samo zato što su srpske nacionalnosti i to samo dan nakon što je bivši predsednik SO Srebrenica Ibran Mustafić na suđenju Naseru Oriću do detalja objasnio način na koji je Orić likvidirao sudiju Ilića u najmanju ruku je uvreda za sve one koji su izgubili svoje srodnike u Orićevom piru u i oko Srebrenice. I to je dokaz da drugarstvo Nasera i Ćazima ima duboke korene.
Jasno je da je Ćamil Duraković postao mali zeleni pion SDA i Bakira Izetbegovića baš kao što je to bio Naser Orić Baakirovom ocu, Aliji Izetbegoviću Izetbegovića. Ovaj novi besni zeleni pion bošnjačke dinastije zadužen ja da uvredama i provokacijama pokuša da isprovocira incident koji će biti povod za izuzimanje Srebrenice iz sastava Republike Srpske. Jasno je i da neće uspeti u tome. Ali to nije kraj, Ćazim i Alija u paketu ne prestaje da prete žalbama i prijavama u okviru pravosudnog sistema Bosne i Hercegovine koji je u službi samo jednog naroda i koji je predmet međuentitetskog dijaloga bez kraja i početka. U takvim okolnostima Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u praksu vratilo princip preglasavanja koji je i doveo do rata u BiH. Dejtonski Ugovor je baziran na negaciji tog principa i potrebi konstantnog dijaloga i kompromisa između tri naroda i dva entiteta. Taj princip Tužilaštvo uporno zanemaruje i tako praktično poništava i Dejtonski Ugovor i suštinski ugrožava opstanak BiH.
U takvoj stmosferi konstantne negacije prava i kontinuiranih pokušaja smanjenja ovlaštenja RS političkim predstavnicima Srpskog naroda se ne daje mnogo prostora već se oni i bukvalno teraju da svim raspoloživim sredstvima brane u ratu stečena a Dejtonom potvrđena prava. A jedno od tih političkih sredstava jeste i referendum o nezavisnosti koji se odavno kako u Evropi tako i pod Briselskim svodovima.
AI to nema veze ni sa Dodikom, ni sa politikom već sa pravom jednog naroda da kreira političku realnost u kojoj može da živi i da se razvija bez da mu se to pravo ospotava. To pravo je inkorporirano u sve međunarodna dokumenta od povelje o nezavisnosti do dokumenta o pravima čoveka UN.
Smatrajući Durakovića "političkim projektom iz Sarajeva i nekih delova međunarodne zajednice", Milorad Dodik je pre par dana izjavio kako Ćamil najavljuje odlazak iz Srebrenice, ali da je to samo "deo farse koja se oko Srebrenice pravi", jer od tog grada hoće da naprave "slučaj". Povodom toga Duraković se, izgleda, ipak predomislio.
- U periodu pre same izborne kampanje, pri odabiru kandidata i povodom Dodikove najave srpskog kandidata, saznavši da srpski kandidat treba da pobedi u Srebrenici, kako bi se priča o Srebrenici relativizovala, ja sam rekao da, ukoliko se ta istorija bude zanemarila, onda Bošnjaci nemaju nikakvu šansu tu da žive. Svakako, neću otići iz Srebrenice nakon izbora - kazao je Duraković za portal SrbijaDanas.com.
Ćamilovo odsustvo srpskim žrtvama u Srebrenici
Povodom Durakovićevog odsustva u odavanju pošte srpskim žrtvama u Srebrenici, bivši načelnik Srebrenice se pravdao kako dugo vremena nije smeo da ide, čak mu je bio i zabranjen predlog da se organizuje zajednička poseta:
- Ja nijedan zvaničan poziv nikad nisam dobio na takva mesta. Svojevremeno, kad sam bio zamenik načelnika opštine, predsednik Skupštine bio je Momčilo Cvijetinović kojeg sam zamolio da napravimo zajedničku posetu uključujući i 11. jul - on je tad odbio i rekao mi da ne smem. Srbi na ovom području uglavnom obeležavaju stradanja Srba u Podrinju, a onda sva aktivnost povodom toga svodi se na služenje parastosa i civilima - rekao je Duraković i dodao:
- Ne mogu da odem na to mesto gde se zajedno obeležavaju stradanja vojnih i civilnih žrtava. Onog momenta kad se razdvoji da to budu dva posebna obeležavanja, ja sam spreman kao čovek da obeležim pomen žrtvama koje su stradale u ratu - kazao je Duraković.
Vučićeva poseta Potočarima 2015
Podsetivši Durakovića na Vučićevu posetu Potočarima jula 2015. godine, kada je odao poštu žrtvama rata u BiH, pružio ruku pomirenja majkama Srebrenice i poručio da je "vreme da počne da se gradi drugačija budućnost srpskog i bošnjačkog naroda" nakon čega je bio brutalno napadnut - usledilo je pitanje za Ćamila - zašto ne bi učinio sličan gest pred srpskim žrtvama, po uzoru na srpskog premijera?
- U periodu kad je premijer Srbije legitiman predstavnik zemlje iz koje je došao, bilo je teško za njega politički odlučiti da dođe u memorijalni centar. Mi smo tada pozvali njega da dođe ovde, ali, nažalost, desilo se to što se desilo. On je napravio jedan dobar i pozitivan iskorak kada je u pitanju Srbija i naš proces pomirenja i ono što nas čeka u budućnosti – a to je mir bez alternative - rekao je Duraković, pravdajući se kako "političke snage sa svih strana urušile ovaj koncept".
- Nakon toga uključile su se političke snage nad svim stranama da na neki način obore taj koncept, pa u julu ove godine je odlukom organizacionog odbora rečeno da svako ko negira zločin u Srebrenici ne treba da dolazi u Potočare iz razloga što unosi nervozu među građane i ne daj Bože - moglo bi da se desi nešto slično kao premijeru Srbije. Ipak, mir je nešto sveto, i to moramo imati. Vreme je da se u narednih 100 godina gradi u nekim ozbiljnijim stvarima, tipa kako su „moj i tvoj djed gradili zajedničku kompaniju a ne kako su ratovali“ - poručio je Duraković.
