118 GODINA OD MAJSKOG PREVRATA: Šta se dogodilo u noći ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage
Iako su neki detalji te noći poznati, još uvek nije precizno prepričano šta se tačno desilo.
U noći 29. maja (11. juna po novom kalendaru) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacije “Crna ruka”, upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu.
SRPSKA MAJKA NA RATNOJ FOTOGRAFIJI NAJVEĆI SIMBOL STRADANJA NAŠEG NARODA: Sa dvoje dece beži od razjarenih ustaša (FOTO)
DA LI ZNATE DA JE KOSOVKA DEVOJKA ZAPRAVO STVARNA OSOBA? Njenoj lepoti divili se svi Beograđani, pa i Uroš Predić
KAKO JE PUTNIK POSTAO - PUTNIK? Ovako je srpski vojskovođa dobio svoje neobično prezime
Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenović, a na čelo države došao je Petar Karađorđević. Iako su neki detalji te noći poznati, još uvek nije precizno prepričano šta se tačno desilo.
Uoči dana ubistva, određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu.
Kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od vođa zavere, u 00:45h, komandovao je polazak u dvor, a gardijski poručnik Petar Živković je tačno u 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata. Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog. Kraljevski par tražili su bezuspešno blizu dva sata.
Apis je bio ranjen. On je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi.
U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera propala – Apis je ležao ranjen u suterenu, a kralja i kraljice jednostavno nije bilo.
Iste noći kad i kraljevski par ubijena su i kraljičina braća – Nikodije i Nikola Lunjevica, predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni general Milovan Pavlović. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar unutrašnjih poslova Velimir Todorović, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922. godine.
Kapetan Mihailo Ristić Uča je ispalio na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvorištu dvora svojim sabljama proboli tela.
Gradom su kasnije kalale glasine da je kralj, iako teško ranjen, bio živ i da je umro tek u mrtvačnici, ali za ovo nema dokaza. Prema analizi patologa, Aleksandar Obrenović bio je mrtav već posle prvog metka.
Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović, ali je moguće da je on ubijen i pre pronalaženja kralja i kraljice i da nije imao nikakvog udela u otkrivanju lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenović bačena su preko prozora.
Šta je prethodilo Majskom prevratu?
Aleksandar Obrenović došao je na vlast 1889. godine posle abdikacije njegovog oca kralja Milana, ali su zemljom četiri godine upravljali namesnici, jer je bio maloletan.
On je 1893. godine izvršio državni udar i zaveo autokratski režim, a zbog ženidbe 1900. godine, dvorskom damom Dragom, bivšom dvorskom damom svoje majke Natalije, udovicom inženjera Svetozara Mašina, koja je bila starija od njega 13 godina, navukao je na sebe veliko nezadovoljstvo naroda, mnogih političara i oficira.
Draga Mašin, nije bila iz kraljevske porodice, što je u to vreme bilo opštevažeće pravilo za ženidbu prestolonaslednika i kraljeva. Kraljev otac, bivši kralj Milan Obrenović, nije odobravao brak i nije se više vraćao u Srbiju, a umro je u Beču 1901. Protiv braka se pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin.
Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak navodne kraljičine trudnoće, pomilovao sve političke osuđenike i 20. marta 1901. sastavio novu vladu na čelu sa radikalom Mihailom Vujićem. U vladi su se nalazili predstavnici Narodne radikalne i Liberalne stranke. Kralj Aleksandar je potom doneo novi Oktroisani ustav, čija je glavna karakteristika bila uvođenje dvodomnog sistema, koji se sastojao iz Senata i Narodne skupštine.
Veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su zbog nepostojeće trudnoće kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na čelu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem 6. novembra 1902. godine.
Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije, a one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva državna udara u razmaku od jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901. i raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Posle toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je u ranim jutarnjim časovima kralj vratio na snagu ustav. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore 18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju.