Dr Boris Bursać za SD povodom 30 godina od zločinačke akcije "Oluja": Zbog ćutanja o NDH, Srbi su ponovo stradali - ne smemo dozvoliti da se zločini zaborave

Na dan, kada obeležavamo tri decenije od zločinačke akcije "Oluja", dužnost mi je da kao kao Srbin, poreklom iz Krajine jasno i glasno govorim o stradanju našeg naroda. "Oluja" nije bila samo vojna operacija, već direktan nastavak genocidne politike Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i završni čin sistematskog uništavanja svega što je srpsko u Hrvatskoj.

Na pravoslavni praznik Blage Marije, pre 30 godina, naš narod je napadnut na sektorima "Sever" i "Jug", koji su bili pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Uprkos svim garancijama koje su predstavnici međunarodne zajednice dali, napad je izvršen.

Prema izveštaju koji je Franjo Tuđman podneo Hrvatskom saboru, u operaciji "Oluja" učestvovalo je oko 200.000 vojnika iz Hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane, uz podršku specijalne policije, muslimanske armije iz BiH pod komandom Atifa Dudakovića, kao i NATO avijacije. Sa druge strane, krajiški Srbi su brojali jedva 30.000 vojnika. Ova monstruozna akcija, gde je odnos snaga bio 7:1, predstavlja najveći pogrom u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Rezultat ove zločinačke akcije je proterivanje preko 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta i ubistvo preko 2.000 ljudi. Na putevima kojima su se kretale izbegličke kolone, ubijani su nedužni civili. Najstrašniji simbol tog stradanja ostaje bombardovanje na Petrovačkoj cesti, gde su majke prepoznavale svoju decu samo po zubićima. Osim ljudskih života, uništeno je i opljačkano 13.000 privrednih objekata, 78 pravoslavnih crkava i stotine spomenika kulture.

Međunarodna zajednica je ćutala, a počinioci zločina, poput generala Ante Gotovine i Mladena Markača, oslobođeni su svih optužbi, čime je "Oluja" postala najveći nekažnjeni zločin posle Drugog svetskog rata.

Dozvolite mi da se uvek iznova podsetim na reči Karlosa Branka, zamenika šefa misije UN-ovih posmatrača za Hrvatsku i BiH, jer one najbolje opisuju tadašnju stvarnost. On je rekao: “Krajina je za Srbe postala pakao, groblje na otvorenom - ubijani su oni koji nisu uspeli ili nisu mogli da pobegnu zbog poodmaklih godina, pljačkane su i spaljivane kuće, uništavani usevi i sve to uz podršku najviših nivoa hrvatske države”. Posledica ove monstruozne akcije bila je da je gotovo celokupno srpsko stanovništvo moralo da napusti svoja ognjišta. Krajina je opljačkana, razorena i spaljena. Ništa nije bilo pošteđeno – ni srpski verski, kulturni i istorijski spomenici, niti oni posvećeni antifašističkoj borbi.

Svi ovi događaji direktno pokazuju da je cilj bio isti kao i u vreme Ante Pavelića – stvoriti etnički čistu Hrvatsku. To potvrđuju i reči Franje Tuđmana sa sastanka na Brionima, kada je izjavio da je cilj „naneti takve udarce da Srbi praktično nestanu sa ovih prostora“. Kasnije je, u Hrvatskom saboru, "Oluju" nazvao uspešnim rešenjem „glavnog unutrašnjeg problema“ Hrvatske, misleći na srpski narod.

Nekažnjavanje ustaških zločina u NDH direktno je dovelo do ponovnog stradanja Srba. Zato je naša dužnost da ne dozvolimo da se ovi zločini zaborave. Moramo jasno i glasno govoriti o našim žrtvama i stratištima, jer dok mi tugujemo, Hrvatska, članica Evropske unije, slavi ovu zločinačku akciju. Na koncertima poput onih koje drži Marko Perković Tompson, pola miliona ljudi uzdiže nacističke simbole i kliču ustaške pozdrave "Za dom spremni!".

Međunarodna zajednica, koja je ćutala tokom zločina nad Srbima u „Oluji“, i danas ostaje nema pred ovim javnim ispoljavanjem ustaštva. Stoga moramo još glasnije govoriti o zločinima počinjenim nad Srbima da bi svi čuli istinu.

Srpski narod, koji je kroz istoriju preživeo neviđena stradanja, nije pokleknuo. Umesto toga, iz svake golgote se uzdizao snažniji, nastavljajući da korača napred ponosno. Naša je sveta dužnost prema žrtvama da ih dostojno pamtimo i da njihova iskustva prenosimo budućim generacijama. Ovo nije samo čin sećanja, već i zavet da se takve tragedije nikada više ne smeju ponoviti. Jer, čuvajući istinu o našoj prošlosti, mi čuvamo i samu budućnost Srbije.