Lekcija za ceo svet: Dok Evropa tone u krizu, jedna zemlja čini čudo – na ulicama gotovo da nema beskućnika
Polazeći od stava da je bezbedan dom osnovno ljudsko pravo, a ne uslovna privilegija, Finska je postavila standard u borbi protiv beskućništva.
Naime, trenutno je jedina zemlja EU za koju se može reći da je daleko od krize sa rastućim brojem beskućnika, naprotiv, smanjuje se iz godine u godinu.
U osnovi finske inicijative je koncept "Stanovanje na prvom mestu" (Housing First) i za razliku od tradicionalnih modela beskućništva koje mnoge zemlje koriste, a koji često zahtevaju od ljudi da se pozabave svojim problemima sa zloupotrebom supstanci ili mentalnim bolestima pre nego što im se dodeli smeštaj – siguran smeštaj je na prvom mestu u ovoj zemlji.
Beskućništvo kao višeslojan problem
Ovaj model nudi dobrovoljnu, fleksibilnu, sveobuhvatnu podršku nakon što su ljudi smešteni, omogućavajući im da stabilizuju i poboljšaju svoje živote, što se pokazalo veoma efikasnim.
Model se zasniva na uverenju da je pristojan i bezbedan smeštaj osnovno ljudsko pravo. Njegova teorija se bazira na stavu da ukoliko osoba nema stabilan dom, gotovo je nemoguće napraviti značajna poboljšanja u drugim oblastima života.
Princip implementiran u Finskoj obuhvata strategiju koja se vrti oko promena politika, ulaganja u jeftino stanovanje i širok sistem podrške.
Finska vlada – u saradnji sa nevladinim organizacijama, opštinama i uz velika ulaganja u nove stambene jedinice – pretvorila je mnoge hostele u stalni smeštaj.
Kako funcioniše ovaj model:
Beskućnicima Finska omogućava da uzmu stanove na lizing. Nakon smeštaja, oni dobijaju kontinuiranu podršku, koja može uključivati pomoć oko zakupnine, obuku za životne veštine, zdravstvenu zaštitu i savetovanje, po potrebi.
Počinju da plaćaju stanarinu kada budu u mogućnosti. U zavisnosti od njihovog prihoda, oni mogu doprineti troškovima usluga podrške koju dobiju. Većinu njihovih troškova pokriva lokalna samouprava, dok stanari ne budu zarađivali dovoljno da sami sve plate.
Njegove prednosti:
- Ljudi se brzo sele direktno sa ulice ili skloništa u stalni smeštaj
- Smeštaj nije uslovljen trezvenošću, lečenjem i sličnim stvarima
- Nude se prilagođene usluge (upravljanje slučajevima, zdravstvena zaštita), ali je učešće dobrovoljno
- Pojedinci imaju značajnu kontrolu nad svojim smeštajem i podrškom
- Fokus je na dugoročnom, stabilnom smeštaju, a ne na privremenim skloništima
Ko ima prioritet da dobije podršku:
Prioritet se daje ljudima koji trenutno žive na ulici, u privremenim skloništima i hostelima. Takođe, program je usmeren na ljude koji su u riziku da postanu beskućnici, kao što su mladi ljudi, ljudi koji se podvrgavaju rehabilitaciji ili beskućnici koji su pušteni iz zatvora.
Osoba koja ispunjava uslove dobijaju ugovor o zakupu na redovnoj osnovi. Zakupci su dužni da plate kiriju i operativne troškove. Upućuju se na odgovarajuće usluge za nezaposlenost, kućnu negu i dečji dodatak koje pružaju finske institucije i mogu svakog meseca da se prijave za dodatni stambeni dodatak iz programa ako i dalje nisu u mogućnosti da priušte kiriju. Socijalni radnici, koji rade u stambenim zgradama, pružaju kontinuiranu pomoć u vezi sa zahtevima za socijalnu pomoć i drugim finansijskim pitanjima.
Godinama se bave ovim problemom
Od 1980-ih, finska vlada je uspostavila programe namenjene smanjenju beskućništva. Prethodne strategije su bile fokusirane na model stanovanja "stepenice", gde su pojedinci morali da prođu kroz različite faze privremenog smeštaja i zahteva pre nego što bi dobili stalni smeštaj.
Godine 2007. Jan Vapavuori, tadašnji ministar osnovao je radnu grupu za rešavanje stalnog problema dugoročnog beskućništva koji prethodni pristupi nisu uspeli da reše. Izveštaj grupe, pod nazivom "Ime na vratima" (Nimi ovessa), preporučio je pristup "Housing First".
Godine 2008. vlada je pokrenula politiku koja je sprovedena kroz četiri programa. Programi su razvijeni i sprovedeni kroz partnerstva između države, gradova, opština, "Y-fondacije" i lokalnih nevladinih organizacija.
Troškovi
Finska vlada obezbeđuje finansiranje programa opštinama, koje mogu same da troše sredstva ili da se udruže sa drugim organizacijama koje pružaju socijalne usluge. Između 2008. i 2019. godine, Vlada je potrošila preko 270 miliona evra.
Uspešna primena
Politika ovog modela u Finskoj uspešno je smanjila beskućništvo. Između 2008. i 2022. godine ukupan broj ljudi koji su dugoročno beskućništvo smanjen je za 68 procenata.
Istraživanje je pokazalo da je u proseku 80 procenata beskućnika pristupilo smeštaju putem programa.
U 2008. godini, u Helsinkiju je bilo skoro 600 kreveta u skloništima i hostelima, ali je 2019. godine postojao samo jedan stalni servisni centar za hitni smeštaj, sa 52 kreveta. Za deset godina obezbeđeno je 4.600 domova, a do 2017. godine bilo je dovoljno skloništa za sve građane da spavaju u zatvorenom prostoru.
Izazovi sa kojima se program suočava
Jedan od preostalih izazova je obezbeđivanje smeštaja za imigrante, jer se suočavaju sa jezičkim barijerama i nedostatkom znanja o svojim pravima.
Studije pokazuju da se program mora prilagoditi promenljivom licu beskućništva - na početku bilo je povezano sa konzumiranjem alkohola, ali je sada kompleksnije i pogađa mlađe ljude u većoj meri nego ranije, navode stručnjaci.
Krajnji cilj do 2027. godine
Aktuelna vlada se obavezala da će potpuno iskoreniti beskućništvo do 2027. godine kroz mere usmerene na beskućničku populaciju i preventivne programe.
Ova ambicija, iako je vrlo moguća, u oštroj je suprotnosti sa ostatkom Evrope, gde je broj ljudi koji nemaju siguran smeštaj dramatično porastao.
