Blokada iranskih luka pritiska Teheran i menja tok rata? Traži se rešenje za situaciju u Ormuskom moreuzu, "plan delfina" jedan od mogućih izlaza iz krize

Međutim, nakon što je američka mornarica uvela blokadu, ta strategija bi mogla da doživi kraj, ocenjuju analitičari.

Teheran je smatrao da stiče prednost nakon izbijanja sukoba u februaru, pošto je napadao brodove koji su prolazili kroz Ormuski moreuz, čime je poremećen komercijalni pomorski saobraćaj i blokiran veliki deo svetske isporuke nafte i tečnog prirodnog gasa.

Šest nedelja nakon početka sukoba, Sjedinjene Države su odgovorile uvođenjem zabrane isporuka iz svih iranskih luka.

To je obustavilo iransku mrežu takozvanih „sivih“ tankera, koji su godinama zaobilazili američke sankcije na značajan izvoz iranske nafte tako što su na otvorenom moru isključivali transpondere, a zatim potajno prebacivali teret ka Kini. Ovog puta, tankeri nisu uspeli da probiju obruč američkih ratnih brodova koji su ih pratili sve do Indijskog okeana.

- U Ormuzu, Iran je uspeo da stvori krizu poverenja na tržištu. Ali poremećaj nije kontrola - rekao je Dejvid Des Roš, bivši direktor zadužen za politiku Persijskog zaliva u Ministarstvu odbrane.

- Sa američkom blokadom, suočava se sa obračunom - ističe za D Vol Strit Žurnal.

Alternativne trgovačke rute neće biti dovoljne. Iran je pokušavao da deo nafte usmerava železnicom ka Kini, dok je hranu uvozio drumskim putem preko Kavkaza i Pakistana. Ipak, prema saopštenju Iranskog brodarskog udruženja, objavljenom u četvrtak preko agencije Fars, koja je povezana sa iranskim bezbednosnim službama, samo oko 40% iranske trgovine može da se preusmeri van blokiranih luka.

Rizik od eskalacije krize dodatno je produbio podele unutar iranskog političkog sistema, između umerenih, poput predsednika Masuda Pezeškijana, i tvrdolinijaša, među kojima je Said Džalili, bivši predsednički kandidat i lider najkonzervativnije frakcije u Iranu.

Umereni se zalažu za uzdržanost i pregovore o povoljnijem sporazumu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, za koga veruju da želi da se što pre povuče iz ovog komplikovanog sukoba. Takođe izražavaju zabrinutost da je iransko stanovništvo već iscrpljeno od sukoba, uprkos početnom talasu nacionalizma.

- Režim mora da preduzme određene korake kako bi prekinuo ovu blokadu. Umereni zagovaraju dogovor jer smatraju da bi dalje razaranje bilo političko samoubistvo - izjavio je Saeid Golkar, koji proučava Iran na Univerzitetu Tenesi u Čatanugi.

Sve veći broj tvrdolinijaša, međutim, smatra da Iran treba da preuzme vojnu inicijativu i ponovo pokrene oružani sukob kako bi podigao cenu nafte i pojačao pritisak na Trampa. Oni tvrde da ova blokada prevazilazi ranije sankcije sa kojima se Iran suočavao i da predstavlja čin rata koji zahteva vojni odgovor.

U četvrtak je iranski vrhovni lider, Modžtaba Hamnei, uputio novu pretnju Sjedinjenim Američkim Državama.

 - Stranci koji čine zlo pripadaju dubinama vode - rekao je u pisanoj izjavi koju je pročitao voditelj na državnoj televiziji. Hamnei se nije pojavljivao u javnosti otkako je nasledio svog oca, Alija Hamneija, koji je ubijen 28. februara u izraelskom napadu.

- Blokada se u Teheranu sve manje posmatra kao alternativa ratu, a sve više kao njegov drugi oblik. Kao posledica toga, iranski donosioci odluka bi uskoro mogli da zaključe da je obnavljanje sukoba manje skupo nego nastavak dugotrajne blokade - ocenio je Hamidreža Azizi, gostujući istraživač specijalizovan za Bliski istok u SWP, istraživačkom institutu sa sedištem u Berlinu.

Iranski zvaničnici navode da Teheran raspolaže ranije neiskorišćenim oružjem za napade na američke ratne brodove, uključujući podmornice i, kako tvrde, „delfine koji nose mine“. Islamska revolucionarna garda je zapretila i mogućom eskalacijom kroz prekid podmorskih telekomunikacionih kablova u Ormuskom moreuzu, što bi moglo da poremeti globalni internet saobraćaj.

Novinska agencija Tasnim, bliska Revolucionarnoj gardi, nedavno je objavila mapu podmorskih internet kablova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, što je protumačeno kao prikrivena poruka da telekomunikaciona infrastruktura regiona može postati meta.

Tokom prošlog vikenda, Teheran je preko regionalnih posrednika izneo predlog da obustavi napade u moreuzu u zamenu za potpuno okončanje rata, ukidanje američke blokade iranskih luka i odlaganje nuklearnih pregovora.

Donald Tramp je u ponedeljak rekao svojim saradnicima da se pripreme za produženu blokadu koja bi mogla da traje sve dok Iran ne prihvati njegove nuklearne zahteve.

- Blokada je genijalna, u redu, blokada je 100% sigurna - rekao je Tramp kasnije te nedelje novinarima.

Oko 44 komercijalna broda koja posluju za Iran dobila su naređenje da promene kurs ili se vrate u luku, saopštila je američka Centralna komanda, koja nadgleda američke vojne operacije na Bliskom istoku, u četvrtak.

Prema podacima kompanije Kpler, koja se bavi analizom robnih tokova, nema dokaza da je ijedan iranski teretni brod sa naftom uspeo da probije američku blokadu i stigne do kineskih ili drugih kupaca.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će Teheran pronaći načine da "neutralizuje ograničenja“ u pomorskom saobraćaju. Procene ukazuju da je do 90% iranske konvencionalne mornarice uništeno u američkim bombardovanjima, što joj dodatno otežava mogućnost da se suprotstavi američkim ratnim brodovima.

Iran računa da bi Sjedinjene Američke Države prve mogle popustiti i ukinuti blokadu iranskih luka kako bi stabilizovale globalna tržišta i snizile cene goriva u SAD. Sa druge strane, američki zvaničnici veruju da će Iran popustiti pod teretom produbljene ekonomske krize.

Sukob je teško pogodio iransku privredu: više od milion ljudi je ostalo bez posla, cene hrane rastu, dok dugotrajni prekidi interneta otežavaju rad onlajn poslovanja. Ekonomija pogođena krizom sada se, kako se ocenjuje, suočava i sa rizikom potpunog kolapsa.

Vrednost iranske valute je više nego prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu, a kurs američkog dolara je nedavno dostigao 1,81 milion rijala, dok blokada i dalje traje bez naznaka skorog okončanja.