Brzi dogovor oko Grenlanda: Da li je Tramp zaista popustio ili su SAD dobile ono što su želele bez aneksije?

Nakon nedelja pretećih tarifa brojnim evropskim zemljama kako bi primorao Dansku da pristane na američko "preuzimanje" Grenlanda, iz Davosa je objavio da tarife neće stupiti na snagu 1. februara i da je postignuta neka vrsta okvirnog sporazuma o danskoj teritoriji. Istovremeno, isključio je mogućnost upotrebe sile, proglasio budući aranžman "sporazumom koji je zauvek" i - barem privremeno - spustio temperaturu jedne od najbizarnijih kriza u istoriji NATO-a.

Za evropske prestonice i finansijska tržišta, ovo je značilo kolektivno olakšanje - diplomatama je dato vreme da pređu sa otvorene panike na "tihu diplomatiju". Ali obrazac je isti od Trampovog prvog mandata - ekstremna retorika praćena iznenadnim preokretom u poslednjem trenutku sa proglašenjem "velike pobede". Ali niko ne zna da li je ovo konačni zaokret ili još jedna krivina na istom putu (što odgovara Trampu).

Tramp nije eksplicitno izjavio da napušta ideju o američkom suverenitetu nad Grenlandom. On govori o "okviru za budući sporazum" koji obuhvata ne samo Grenland već "ceo arktički region", a na svojoj platformi tvrdi da je postigao dogovor sa NATO-om koji mu omogućava da povuče tarife, sa naglaskom na dugoročni, gotovo večni aranžman. Detalji su potpuno nepoznati. Za sada se sve svodi na jednu objavu na društvenim mrežama i nekoliko rečenica iz Davosa, bez ijednog javno objavljenog dokumenta.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute naglašava da tokom njegovog razgovora sa Trampom uopšte nije bilo diskusije o tome da li će Grenland ostati u danskoj kraljevini. Da li to sugeriše da je Tramp odustao od te ideje? Fokus, tvrdi on, bio je na "arktičkoj bezbednosti" i rastućoj aktivnosti Rusije i Kine. Drugim rečima, povratak na poznato tlo.

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen ponavlja da je ključno da Kopenhagen očuva teritorijalni integritet kraljevine i pravo Grenlanda na samoopredeljenje, ali ne otkriva šta je dogovoreno, a vlada Grenlanda se do sada nije oglasila.

Ovo postavlja ključno pitanje: da li je Tramp zaista nameravao da "kupi" ili čak vojno okupira Grenland, ili je početni maksimalistički stav bio samo udarac da se Danska i NATO primoraju da prihvate ono što Vašington zaista želi - dalju militarizaciju ostrva, postavljanje protivraketnog sistema "Zlatna kupola" i proširenje američke eksploatacije strateških minerala? Takav scenario - više baza, više radara i više eksploatacije, ali uz formalno zadržavanje danskog suvereniteta - čini se najlakšim ishodom za Kopenhagen i nečim na šta je danska politička elita, u koordinaciji sa NATO-om, bila spremna čak i pre ove krize. U tom slučaju, Tramp sada može da tvrdi da je dobio "sporazum zauvek", iako je u praksi to nadogradnja već postojećeg američkog prisustva.

Da li je ovo onda pobeda ili ustupak? Ako se vodimo njegovim rečima, on mesecima govori o "vlasništvu", o tome kako Grenland "mora postati deo Sjedinjenih Država" i da je to najveće teritorijalno proširenje od Aljaske i Havaja. Iz takve pozicije, prelazak na okvirni sporazum o novoj vojnoj i rudarskoj saradnji izgleda kao korak nadole. Iz perspektive bezbednosno-industrijskog kompleksa Vašingtona, međutim, dobija snažniji vojni pečat na ključnom delu Arktika, jača kontrolu nad resursima i plovnim putevima i izbegava otvoreni raskol sa evropskim saveznicima i formalno nezakonitu aneksiju.

Reakcija Evrope otkriva dubinu problema. Umesto da koriste krizu za raspravu o tome šta suverenitet zapravo znači u okviru NATO-a u kojem američki predsednik hladnokrvno preti tarifama i implicira invaziju na savezničku teritoriju, evropske vlade pokušavaju da "deeskaliraju" i vrate sve na "uobičajeno poslovanje". Paralelno, danska vojska i brojne evropske članice alijanse pokreću veću operaciju prisustva na Grenlandu - vežbu koja se javnosti predstavlja kao odbrana "svakog centimetra teritorije", a u praksi dodatno povezuje bezbednost ostrva sa NATO-om i, indirektno, Vašingtonom.

Zvanična naracija je da ovo "blokira Rusiju i Kinu". Tramp otvoreno kaže da je cilj sprečiti svako rusko ili kinesko "mešanje" u Grenland, dok Rute ponavlja da je upravo ta zabrinutost bila centralna tema. Za sada, Moskva odbacuje ulogu strašila: Putin ironično kaže da je sve što se dešava na Grenlandu "apsolutno beznačajno" za Rusiju.

Dok se velike sile takmiče u retorici i vojnoj simbolici, sami Grenlanđani uglavnom služe kao kulisa u ovoj priči. I upravo na Grenlandu je možda izbila najznačajnija reakcija. Protesti pod sloganom "Skinite ruke sa Grenlanda" mobilisali su hiljade ljudi u Nuku i drugim gradovima - najveće demonstracije u istoriji ostrva.

Za sada znamo vrlo malo. Osim Trampovog hvalisanja "sporazumom" i kratkih izjava Rutea i danskog ministra spoljnih poslova, nema jasnog teksta, nema sporazuma čiji sadržaj možemo analizirati. Ipak, čini se da se akutna faza krize donekle smirila. Tarife su odložene, invazija je isključena. Ali nijedno od fundamentalnih pitanja nije rešeno - ni američka želja da teritorijalno proširi svoju dominaciju, ni evropska nesposobnost da se odupre pritisku, ni grenlandska zabrinutost da se ponovo nađu u položaju kolonije.

Da li će se ova epizoda pretvoriti u konačan sporazum ili samo predah pred novu eskalaciju zavisiće od nekoliko faktora - od toga da li će Vašington biti zadovoljan većim prisustvom i od toga da li će Evropa konačno biti spremna da pređe sa defanzivne pozicije "upravljanja Trampom" na ozbiljnije preispitivanje odnosa sa SAD. Možda ništa od navedenog. Svim relevantnim akterima je potrebna "pauza" i sada je imaju. Na kraju se ispostavlja da se Tramp smiruje tek kada akcije počnu da padaju, a zatim ih snažno podiže novom objavom, što potvrđuje gde možda leže njegovi najveći prioriteti.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr