Evropa kažnjava Poljsku: Varšava gubi moć glasa?!

Po prvi puta u istoriji, Evropska komisija pokrenula je članak 7. Ugovora o Evropskoj uniji i započela sankcije protiv jedne države članice – Poljske. Brisel optužuje vladu u Varšavi za kršenje nezvisnosti sudstva i vrednosti Evropske unije. Članak 7. Ugovora odnosi se na poštovanje i promicanje vrednosti na kojima se temelji Unija (poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti i vladavine prava, te poštovanje ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinama). U sklopu EU-a vladavina prava je od posebne važnosti. Poštovanje vladavine prava preduslov je za zaštitu svih temeljnih vrednosti koje se nalaze u članku 2. UEU-a. Također je preduslov za podržavanje svih prava i obveza koje proizlaze iz ugovorâ Unije i iz međunarodnog prava. 

Evropska komisija usvojila je u martu 2014. novi Okvir za rešavanje sastavnih pretnji vladavini prava u svih 28 država EU-a. Novi Okvir za vladavinu prava dopunjuje postupke zbog povrede - u slučaju povrede prava EU-a - i tzv. 'Postupak iz članka 7. UEU-a' koji, u svojoj najstrožoj primeni, omogućava privremenu suspenziju prava na glasovanje u slučaju 'ozbiljne i kontinuirane povrede' vrijednosti EU-a od strane neke države EU-a. Okvir omogućava Evropskoj komisiji stupanje u dijalog s državom EU-a po pitanju sprečavanja eskalacije sastavnih pretnji vladavini prava. Prilikom pripreme procene, Komisija može iskoristiti stručnost drugih institucija EU-a i međunarodnih organizacija (najviše, Evropski parlament, Veće, Agenciju za temeljna prava, Veće Evrope, Organizaciju za evropsku sigurnost i saradnju (OESS), itd.).

Ukoliko se rešenje ne pronađe u sklopu Okvira, članak 7. UEU-a će uvek biti zadnje sredstvo za rešavanje krize i osiguravanje poštovanja vrednosti EU-a. Do sada se to nije dogodilo. Cilj članka 7. UEU-a je osiguravanje da države EU-a poštuju zajedničke vrednosti EU-a, uključujući vladavinu prava. Preventivni mehanizam članka 7. stavka 1. UEU-a može se aktivirati samo u slučaju 'jasnog rizika od ozbiljne povrede', a sankcionišući mehanizam članka 7. stavka 2. UEU-a samo u slučaju 'ozbiljne i kontinuirane povrede od strane države članice' vrednosti iz članka 2. Preventivni mehanizam omogućuje Veću da državi EU-a u pitanju uputi upozorenje pre stvarne materijalizacije 'ozbiljne povrede'. 

Sankcionišući mehanizam omogućava Veću da državi EU-a u pitanju suspenduje određena prava koja proizlaze iz primene ugovorâ Unije, uključujući pravo na glasanje te države u Veću. U tom se slučaju radi o 'ozbiljnoj povredi' već duže vreme. I jedno i drugo je upotrebljeno prema Poljskoj.

Novi poljski premijer Mateus Moravički prošle je nedelje branio svoju vladu na samitu EU-a. Kao što su se Francuzi morali suočiti s nacističkim saradnicima za vreme Drugog svetskog rata, tako i nacional-konzervativna poljska vlada želi odbaciti ostatke komunističke diktature iz sudstva svoje zemlje kroz pravosudnu reformu. U tome se gotovo sve političke snage u Poljskoj slažu, jer i s jedne i s druge strane stoje ljudi koji su se opirali poljskom komunističkom režimu. Ali jedan od najžešćih protivnika pravosudne reforme je dugogodišnji sudija Vrhovnog suda Adam Strzembosz koji je nakon 1989. godine bio jedan od ključnih sudija za ponovnu izgradnju sudstva za demokratsku Poljsku. Uz to, Strzembosz je politički striktno konzervativan. Ironično je da u parlamentarnoj frakciji vladajuće Stranke prava i pravednosti (PiS) sede i bivši članovi Komunističke partije, posebno i oni koji su odgovorni za partijsko obučavanje sudstva. 

Evropska Unija smatra kako je novih trinaest zakona omogućilo vladi značajno kršenje podele vlasti. Poljskoj je dato tri meseca vremena za popravljanje štete koju stvara, a poljski predsednik Andrzej Duda je za inat Briselu potpisao dodatna dva zakona koji reformiraju Vrhovni sud i Nacionalno veće sudija. Duda smatra kako bi ovaj potez ojačao demokratiju u Poljskoj, poboljšao pravni sastav i obnovio veru građana u sudstvo. Za odluku EU-a Poljaci smatraju da je politička. 

Evropska Unija zahteva od Varšave da ne prihvati smanjivanje granica za umirovljenje postojećih sudij; makne diskrecijsku moć predsednika za produživanje mandata sudija Vrhovnog suda; makne nove odredbe za umirovljenje sudaca koja uključuju i diskrecijske moći ministra sudstva; obnovi neovisnost i legitimnost Ustavnog suda. Zamenik predsednika Komisije, prvi potpredsednik Frans Timermans, koji je provodio razgovore s poljskom vladom, rekao je kako nema druge opcije od sankcija jer je cela sudijska struktura nastradala. Dve godine je Timermans nastojao uveriti Poljake da ne donose takve odluke. Sada će se sve zemlje članice pitati smatraju li da Poljska krši standarde EU, a konačnu odluku donosi najmanje 22 od 28 zemalja. Svake potencijalne sankcije doći će nakon ovog stadijuma. Ukoliko poljska vlada ostane tvrdoglava, EU može u teoriji suspendovati moć glasanja Poljskoj u Veću ministara. No, ta sankcija traži jednoglasnu potporu svih evropskih zemalja, a Mađarska je već naglasila kako to neće dozvoliti. 

TERORISTIČKI NAPAD U MELBURNU: Uleteo među ljude, 16 povređeno, dete kritično

Protivnici pravosudne reforme već mesecima protestvuju. Ostaci levice se sada nadaju kako Evropa ne blefira i daje Jaroslavu Kačinskom, koji zaista stoji iza svih političkih aktivnosti PiS-a, pravu bitku između njega i omražene mu Evropske Unije. Ukoliko Brisel neće reagovati brzo i jako protiv odluka poljske vlade, onda će i pravosuđe jenjavati svoju žestinu i uverenje u nezavisno sudstvo. No, prema ispitivanjima javnog mnjenja Poljaka, njih 81 posto smatra kako sudski sastav treba reformu, ali nije poznato koliko zaista podržavaju korake PiS-ove vlade. Svakako postoji jedan dobar deo građana koji su zabrinuti zbog sve veće kontrole vlasti nad državnom službom, sudovima i medijima. S druge strane postoje i velik broj podupiratelja konzervativaca, što zbog snažnog katoličkog i nacionalnog karaktera Poljaka, što zbog političke kulture koja traži jaku vlast. 

I ovdje se vide određeni briselski dvostruki standardi. Junker je možda odlučio obračunati se s Poljskom, ali je teško shvatiti zašto ujedno evrobirokrati prihvataju zatvaranje izabranih predstavnika u Španiji i kako čestita navodnim neonacistima u Austriji. I opet se ovde govori o dve Evrope. Brisel ovime želi disciplinovati Poljsku, najveću zemlju bivšeg komunističkog dela Evrope koja je ušla u punopravno članstvo Evropske Unije. Poljska ima značajnu glasačku mašinu u evropskim institucijama, a koristi ih za proširenje isključivo proturuske kampanje, te za gospodarske inicijative koje ruše transportne koridore starih zemalja članica, posebno onih u Nemačkoj i Holandiji. Stoga je Poljska na udaru osobito zapadnoevropskih vlada. Varšava se usudila, jednako kao i Mađarska, razmišljati vlastitom glavom te graditi politički sastav u kojem se narod oseća kod kuće. Podjednako je austrijskim građanima olakšano nošenje maske preteranih liberala i demokrata kada su glasali nedavno za konzervativno-desničarsku koalicijsku vladu. 

Konačno kraj sudu za Srbe: Danas počinje ceremonija zatvaranja Haškog tribunala

Koliko će još zemlje Zapadne Evrope i dalje ulagati u evropske fondove za razvoj istočnoeuropskih nacija? To je jedino pitanje kojega se Budimpešta i Varšava mogu pribojavati. Sasvim sigurno će se finansijska sredstva slati prema evropskom istoku, ali ujedno će doći do jasnog sloma solidarnosti u Evropskoj Uniji. Ono što možemo očekivati jeste da s jedne strane postoji jasna federacija koja odražava više ili manje postojeću evrozonu, a na drugoj strani će biti istočnoeuropske države s osobitim ugovorima o slobodnoj trgovini.