"Zid protiv dronova" pokazuje neodlučnost Evrope: Ideja Fon der Lajen se sudarila sa stvarnošću

S obzirom na to da ruski dronovi povremeno ulaze u poljski i rumunski vazdušni prostor, a neidentifikovane letelice za koje se sumnja da su ruske prate se iznad Danske, Norveške i Nemačke, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predlaže stvaranje novog radarsko-presretačkog štita za odbranu istočnog krila Evropske unije, izveštava "Politiko".

U svom obraćanju o stanju nacije prošlog meseca, nazvala je inicijativu "zidom protiv dronova", ali su i ime i koncept odmah izazvali široke kritike. Za baltičke države i Poljsku, ovo zvuči kao razuman odgovor na rastuću pretnju. Međutim, zemlje dalje od Rusije izražavaju sumnje u izvodljivost i troškove projekta, pitajući se kako se on uklapa u postojeće vojne planove EU i NATO-a i da li je to samo pokušaj Brisela da preuzme kontrolu nad nacionalnom odbrambenom politikom.

- Dronovi i mere protiv dronova su prioritet, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. „Ali moramo biti jasni: ne postoji savršen zid za Evropu. Govorimo o granici od 3.000 kilometara, da li mislite da je to izvodljivo? Odgovor je ne.“

"Naziv 'zid' stvara obmanjujuću sliku"

Komesar za odbranu Andrijus Kubilijus, bivši litvanski premijer, branio je ideju, rekavši da bi početni plan za Poljsku i baltičke države koštao oko milijardu evra i da bi sistem za detekciju mogao biti postavljen za manje od godinu dana. Međutim, priznao je da naziv „zid“ stvara obmanjujuću sliku. „To ne bi bila nova Mažinoova linija“, rekao je, misleći na francuska utvrđenja koja je Nemačka zaobišla u Drugom svetskom ratu.

Postoji i zabrinutost da Komisija previše obećava. „Nadam se da niko ne vidi zid od dronova kao jednostavno rešenje za naše odbrambene probleme“, upozorila je Hana Nojman, nemačka poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu. „Zid dronova nas neće zaštititi od sajber napada, niti će pomoći u protivvazdušnoj odbrani, proizvodnji municije ili dubljim pitanjima vezanim za strukture donošenja odluka.“

Novac EU za borbu protiv dronova

Razlike u stavovima su posebno problematične jer Brisel i države na prvoj liniji fronta planiraju da finansiraju projekat novcem iz budžeta EU, što zahteva saglasnost svih zemalja članica. Nevoljnost južnih zemalja izazvala je pozive na „solidarnost“. Italijanska premijerka Đorđa Meloni i grčki premijer Kirijakos Micotakis rekli su da bi evropski odbrambeni projekti trebalo da koriste celom bloku, a ne samo istočnom krilu.

- Pokazali smo solidarnost tokom protekle dve decenije, na primer tokom pandemije, u ekonomiji i migracijama. Sada je vreme da pokažemo solidarnost u bezbednosti, rekao je finski premijer Peteri Orpo.

Neslaganje je kulminiralo na sastanku u Kopenhagenu, gde je nemački opozicioni lider Fridrih Merc kritikovao plan „veoma oštrim“ rečima, prema rečima jednog diplomate.

Odbrana od Rusije

Uprkos kontroverzi, malo ko sumnja da Evropa mora poboljšati svoju sposobnost odbrane od ruskih dronova. Bloku nedostaje tehnologija da ih lako identifikuje, a nedavni incidenti, u kojima su avioni NATO-a oborili ruske dronove vredne desetine hiljada dolara raketama vrednim više miliona dolara, pokazuju neefikasnost trenutnog pristupa. Uprkos prigovorima, lideri EU su na kraju prihvatili predloge Komisije, uključujući i zid od dronova, što znači da će projekat biti nastavljen u nekom obliku. Međutim, detalji o vremenskom okviru, troškovima i mogućnostima tek treba da budu razrađeni.

Verovatno će se promeniti i ime. Danska premijerka Mete Frederiksen govorila je o „evropskoj mreži mera protiv dronova“, a kada je upitana zašto ne koristi termin „zid protiv dronova“, odgovorila je: „Ne zanima me baš ime, sve dok funkcioniše.“

- Zid protiv dronova može da funkcioniše regionalno, možete izgraditi statičku odbranu na Baltiku, kaže Kristijan Meling, analitičar odbrane. „Ali dronovi su samo prsti; ako želite da pobedite, morate da ciljate u glavu: komandu, logistiku i proizvodne kapacitete.“

Države na prvoj liniji fronta su svesne da sam zid neće biti dovoljan, ali tvrde da se nešto mora preduzeti. „Mi, kao NATO i kao Evropa, moramo tražiti metode koje maksimiziraju našu bezbednost“, zaključio je poljski premijer Donald Tusk.

Srbija Danas/Index