"Зид против дронова" показује неодлучност Европе: Идеја Фон дер Лајен се сударила са стварношћу

С обзиром на то да руски дронови повремено улазе у пољски и румунски ваздушни простор, а неидентификоване летелице за које се сумња да су руске прате се изнад Данске, Норвешке и Немачке, председница Комисије Урсула фон дер Лајен предлаже стварање новог радарско-пресретачког штита за одбрану источног крила Европске уније, извештава "Политико".

У свом обраћању о стању нације прошлог месеца, назвала је иницијативу "зидом против дронова", али су и име и концепт одмах изазвали широке критике. За балтичке државе и Пољску, ово звучи као разуман одговор на растућу претњу. Међутим, земље даље од Русије изражавају сумње у изводљивост и трошкове пројекта, питајући се како се он уклапа у постојеће војне планове ЕУ и НАТО-а и да ли је то само покушај Брисела да преузме контролу над националном одбрамбеном политиком.

- Дронови и мере против дронова су приоритет, рекао је француски председник Емануел Макрон. „Али морамо бити јасни: не постоји савршен зид за Европу. Говоримо о граници од 3.000 километара, да ли мислите да је то изводљиво? Одговор је не.“

"Назив 'зид' ствара обмањујућу слику"

Комесар за одбрану Андријус Кубилијус, бивши литвански премијер, бранио је идеју, рекавши да би почетни план за Пољску и балтичке државе коштао око милијарду евра и да би систем за детекцију могао бити постављен за мање од годину дана. Међутим, признао је да назив „зид“ ствара обмањујућу слику. „То не би била нова Мажиноова линија“, рекао је, мислећи на француска утврђења која је Немачка заобишла у Другом светском рату.

Постоји и забринутост да Комисија превише обећава. „Надам се да нико не види зид од дронова као једноставно решење за наше одбрамбене проблеме“, упозорила је Хана Нојман, немачка посланица Зелених у Европском парламенту. „Зид дронова нас неће заштитити од сајбер напада, нити ће помоћи у противваздушној одбрани, производњи муниције или дубљим питањима везаним за структуре доношења одлука.“

Новац ЕУ за борбу против дронова

Разлике у ставовима су посебно проблематичне јер Брисел и државе на првој линији фронта планирају да финансирају пројекат новцем из буџета ЕУ, што захтева сагласност свих земаља чланица. Невољност јужних земаља изазвала је позиве на „солидарност“. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони и грчки премијер Киријакос Мицотакис рекли су да би европски одбрамбени пројекти требало да користе целом блоку, а не само источном крилу.

- Показали смо солидарност током протекле две деценије, на пример током пандемије, у економији и миграцијама. Сада је време да покажемо солидарност у безбедности, рекао је фински премијер Петери Орпо.

Неслагање је кулминирало на састанку у Копенхагену, где је немачки опозициони лидер Фридрих Мерц критиковао план „веома оштрим“ речима, према речима једног дипломате.

Одбрана од Русије

Упркос контроверзи, мало ко сумња да Европа мора побољшати своју способност одбране од руских дронова. Блоку недостаје технологија да их лако идентификује, а недавни инциденти, у којима су авиони НАТО-а оборили руске дронове вредне десетине хиљада долара ракетама вредним више милиона долара, показују неефикасност тренутног приступа. Упркос приговорима, лидери ЕУ су на крају прихватили предлоге Комисије, укључујући и зид од дронова, што значи да ће пројекат бити настављен у неком облику. Међутим, детаљи о временском оквиру, трошковима и могућностима тек треба да буду разрађени.

Вероватно ће се променити и име. Данска премијерка Мете Фредериксен говорила је о „европској мрежи мера против дронова“, а када је упитана зашто не користи термин „зид против дронова“, одговорила је: „Не занима ме баш име, све док функционише.“

- Зид против дронова може да функционише регионално, можете изградити статичку одбрану на Балтику, каже Кристијан Мелинг, аналитичар одбране. „Али дронови су само прсти; ако желите да победите, морате да циљате у главу: команду, логистику и производне капацитете.“

Државе на првој линији фронта су свесне да сам зид неће бити довољан, али тврде да се нешто мора предузети. „Ми, као НАТО и као Европа, морамо тражити методе које максимизирају нашу безбедност“, закључио је пољски премијер Доналд Туск.

Србија Danas/Index