Evropski sud u Strazburu presudio: Poljska pogazila prava žena zabranom abortusa
Evropski sud presudio protiv Poljske: Zabrana abortusa zbog deformiteta fetusa krši ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) doneo je danas presudu kojom je utvrđeno da je Poljska prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima odlukom Ustavnog suda iz 2020. godine kojom je zabranjen abortus u slučajevima fetalnih abnormalnosti.
Sud je ocenio da je takva zabrana narušila pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, prenosi Euractiv.
U presudi se navodi da je kašnjenje između donošenja i objavljivanja odluke Ustavnog suda stvorilo ozbiljnu pravnu nesigurnost u pogledu zakonitosti abortusa iz medicinskih razloga.
U tom periodu, prema sudijama iz Strazbura, "nije bilo jasno da li je zabrana stupila na snagu", što je dovelo do situacije u kojoj su žene bile primorane da traže medicinsku pomoć u inostranstvu.
Tužbu protiv poljske države podnela je žena iz Krakova koja je, nakon što je u 15. nedelji trudnoće saznala da njen fetus ima genetski poremećaj, otputovala u Holandiju da obavi legalan abortus zbog pravne nesigurnosti u svojoj zemlji.
Evropski sud je zaključio da mešanje države u odluku o prekidu trudnoće nije bilo u skladu sa zakonom, te da je Poljska prekršila član 8 Konvencije, koji garantuje pravo na privatni i porodični život.
Podsetimo, prema poljskom zakonu iz 1993. godine, abortus je bio dozvoljen do 12. nedelje trudnoće u tri slučaja: ako su život ili zdravlje majke ugroženi, ako su prenatalni testovi pokazivali teške malformacije fetusa, ili ako je trudnoća bila posledica silovanja ili incesta.
Međutim, presuda Ustavnog suda iz 2020. godine ukinula je odredbu koja je omogućavala prekid trudnoće u slučaju fetalnih anomalija, što je u praksi zabranilo većinu legalnih abortusa u Poljskoj.
Nakon toga izbili su masovni protesti širom zemlje, a Poljska je postala predmet oštrih kritika međunarodnih organizacija za ljudska prava.
Presuda ESLJP-a sada bi mogla imati šire implikacije na evropskoj sceni, jer ponovo otvara pitanje balansa između nacionalnog zakonodavstva i međunarodnih obaveza država članica Saveta Evrope.
