Istraživanje dokazalo istinu: Evo šta određuje sreću kod žena - potpuno suprotno onome što se danas propagira

Najnovija anketa "Women’s Well-Being Survey", sprovedena u martu 2025. godine na uzorku od 3.000 žena uzrasta od 25 do 55 godina u SAD, otkriva da su najzadovoljnije, najsrećnije i najmanje usamljene žene – one koje su udate i imaju decu. Ova otkrića su u suprotnosti s dominantnim narativom u zapadnim medijima, koji sve češće promovišu ideju da su žene bez muževa i dece navodno srećnije, slobodnije i ispunjenije.

U poslednjim godinama, stopa braka i fertiliteta u SAD beleži istorijski minimum. Sve manje žena veruje da su brak i majčinstvo put ka ispunjenom životu. I dok 85% osamnaestogodišnjih devojaka pre petnaestak godina planiralo da jednog dana ima decu, danas je ta brojka pala na svega 72%. Ipak, konkretni pokazatelji blagostanja govore drugačije.

Anketa pokazuje da su udate majke skoro duplo češće "vrlo srećne" u poređenju sa ženama koje su same i nemaju decu. One češće izjavljuju da im je život ispunjen i prijatan, da se ne osećaju usamljeno i da redovno primaju fizičku nežnost, kao što su zagrljaji i poljupci. 

Ispostavlja se da su upravo brak i majčinstvo ključni faktori emocionalnog zdravlja i socijalne povezanosti. Fizički kontakt – dodir, zagrljaji, držanje za ruke – značajno je povezan sa povećanim osećajem sreće. Dok svega 13% samačkih žena bez dece izjavljuje da redovno prima fizičku nežnost, kod udatih žena taj procenat prelazi 60%.

Takođe, udate žene znatno ređe pate od osećaja usamljenosti – svega 9–11% njih kaže da se često oseća usamljeno, dok je taj procenat čak duplo viši među neudatim ženama. 

Žene koje su udate i imaju decu imaju i više prilika za društveni angažman, uključujući aktivnosti u zajednici, volontiranje i veće zadovoljstvo brojem prijatelja. Te razlike sugerišu da brak, umesto da izoluje, zapravo proširuje mrežu podrške i emotivne bliskosti.

Majčinstvo se takođe pokazalo kao snažan izvor smisla. 

Skoro polovina udatih majki izjavljuje da im je život "veoma smislen", a sličan osećaj ima i značajan broj samohranih majki, dok žene bez dece znatno ređe vide svoj život kao vredan i svrhovit. Iako su majke, naročito samohrane, pod većim stresom, češće umorne i imaju manje vremena za sebe, svejedno izveštavaju o višem nivou zadovoljstva životom.

Ovi rezultati dovode u pitanje savremenu kulturnu poruku koja mladim ženama sve češće sugeriše da su brak i porodica prepreka ka ličnoj slobodi i sreći. Umesto toga, podaci ukazuju da su žene koje imaju stabilnu porodičnu zajednicu – pre svega one koje su udate i imaju decu – najispunjenije emocionalno, socijalno i duhovno.

Zaključak je jasan: brak i majčinstvo nisu izvor nesreće, kako to sugeriše savremena "anti-porodična" retorika, već predstavljaju ključne stubove ženskog blagostanja. 

Dalji kulturni i politički napori trebalo bi da se usmere na podršku ženama koje žele da ostvare ove životne uloge, ali i na jačanje braka kao institucije koja donosi stabilnost, podršku i dublji smisao. U svetu koji sve više podstiče izolaciju i digitalnu otuđenost, tradicionalna porodična struktura se pokazuje kao najjači bastion protiv usamljenosti, emocionalnog siromaštva i besmisla.