Ceo svet zna za razmere katastrofe u Černobilju, ali ova stravična nuklearna nesreća je decenjama skrivana od očiju javnosti
Pre Černobilja i Fukušime, Sovjetski Savez je imao nuklearnu katastrofu o kojoj javnost gotovo ništa nije smela da zna. U septembru 1957. godine eksplodirao je rezervoar sa radioaktivnim otpadom u tajnom postrojenju Majak, a posledice su decenijama bile skrivane.
Svi znaju za Černobiljsku katastrofu iz 1986. godine, ali malo ko zna da je gotovo tri decenije ranije Sovjetski Savez doživeo nuklearni incident koji je po razmeri zagađenja bio zastrašujuće sličan. Reč je o Kištimskoj katastrofi iz 1957. godine, tragediji koja je decenijama bila skrivana od očiju javnosti.
Eksplozija koja je pokrenula nuklearni pakao
Katastrofa se dogodila 29. septembra 1957. godine u nuklearnom postrojenju Majak, blizu zatvorenog grada Čeljabinsk-40 (danas Ozjorsk). Ovaj kompleks bio je ključni deo sovjetskog programa za proizvodnju nuklearnog oružja.
Do eksplozije je došlo kada je otkazao sistem za hlađenje rezervoara sa radioaktivnim otpadom. U tom trenutku, u rezervoaru se nalazilo između 70 i 80 tona visoko radioaktivnog materijala.
Kako se temperatura povećavala, došlo je do hemijske eksplozije snage procenjene na 70 do 100 tona TNT-a. Eksplozija nije bila nuklearna, ali je bila dovoljno jaka da raznese betonski poklopac težak više desetina tona i izbaci ogromne količine radioaktivnih čestica u atmosferu.
Radioaktivni oblak koji je prešao stotine kilometara
Nakon eksplozije formirao se radioaktivni oblak koji je zahvatio oblast poznatu kao Istočno-uralski radioaktivni trag (EURT). Kontaminacija se proširila na više od 20.000 kvadratnih kilometara, dok je direktno pogođeno oko 270.000 ljudi, navodi u svojim podacima IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju).
Iako su neka sela evakuisana, evakuacija je kasnila danima, pa čak i nedeljama. Mnogi stanovnici nisu ni znali šta se dogodilo, već su nastavili da žive u kontaminiranim područjima, izloženi radijaciji.
Hiljade žrtava i dugoročne posledice
Tačan broj žrtava nikada nije zvanično utvrđen, ali procene ukazuju da je najmanje 200 ljudi umrlo direktno od posledica radijacije, dok su hiljade kasnije obolele od raka i drugih bolesti.
Veliki broj ljudi bio je izložen visokim dozama zračenja bez ikakve zaštite. Genetske mutacije, deformiteti i zdravstveni problemi beleženi su godinama nakon katastrofe.
Sovjetska tajna koja je trajala decenijama
Jedan od najšokantnijih aspekata ove katastrofe jeste činjenica da je Sovjetski Savez decenijama skrivao istinu. Incident nije bio javno priznat sve do kraja 1980-ih godina, kada su prvi podaci počeli da izlaze na videlo.
Zapadne obaveštajne službe imale su određene indicije, ali prava razmera katastrofe ostala je nepoznata svetu više od 30 godina.
Koliko je Kištim bio blizu Černobilja?
Kištimska katastrofa danas se klasifikuje kao nivo 6 na INES skali nuklearnih incidenata, dok je Černobilj imao maksimalni nivo 7.
Ipak, po količini oslobođene radijacije i teritoriji koja je kontaminirana, Kištim se smatra jednom od najtežih nuklearnih katastrofa u istoriji, odmah iza Černobilja i Fukušime.
Ključna razlika
Za razliku od Černobilja, koji je šokirao svet i promenio percepciju nuklearne energije, Kištim je bio katastrofa bez svedoka - tragedija koja se dogodila u tišini i ostala skrivena iza gvozdene zavese.
Danas, ova nesreća ostaje opomena koliko opasne mogu biti nuklearne tehnologije kada se zanemare bezbednosni standardi i kada istina postane žrtva politike.
