Kineski avioni ponovo nadleću Tajvan: Nakon zatišja pojačane aktivnosti oko ostrva, stigli i brodovi ratne mornarice - Vašington najavio Trampov dolazak u Peking

Tajvan je zabeležio nagli porast broja kineskih vojnih aviona u blizini ostrva, saopštilo je danas ministarstvo odbrane. Do povećane aktivnosti dolazi nakon dvonedeljnog zatišja koje je pokrenulo rasprave među analitičarima, piše Politico.

Ministarstvo je juče registrovalo 26 kineskih vojnih aviona u blizini ostrva, od kojih je 16 ušlo u severnu, centralnu i jugozapadnu identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane Tajvana. Uočeno je i sedam plovila kineske ratne mornarice.

Neuobičajeno smanjenje aktivnosti

Povećan broj letova usledio je nakon perioda smanjene aktivnosti koji je analitičare ostavio u nedoumici oko namera kineske vojske. Tajvan u nedelji od 27. februara do 5. marta nije zabeležio nijedan kineski vojni avion koji bi prešao srednju liniju i ušao u zonu. Nakon što su 6. marta uočena dva, naredna četiri dana nije bilo nijednog. Letovi su nastavljeni u manjem broju od srede do petka.

Mogući razlozi zatišja

Pad aktivnosti poklopio se sa godišnjim zasedanjem kineskog parlamenta. Iako su se takvi letovi i ranije smanjivali tokom važnih događaja i državnih praznika, ovogodišnji pad bio je izraženiji nego prethodnih godina.

Analitičari smatraju da zasedanje ne može biti jedini razlog. Jedan od mogućih faktora mogla bi biti želja za smirivanjem napetosti sa Vašingtonom uoči posete američkog predsednika Donalda Trampa. Bela kuća najavila je da će Tramp boraviti u Kini od 31. marta do 2. aprila, iako Peking to još nije zvanično potvrdio. Neki posmatrači nagađaju i da bi zatišje moglo biti posledica prelaska na novu fazu obuke i modernizacije kineske vojske, koja, kako se čini, istražuje novi model zajedničkih vojnih vežbi.

Peking ne odustaje od Tajvana

Kina je obećala da će zauzeti ostrvo, ako bude potrebno i silom, i godinama gotovo svakodnevno šalje ratne avione i brodove prema Tajvanu. Tajvanska vojska ranije je poručila da ne menja svoju odbrambenu spremnost uprkos smanjenju aktivnosti kineskih aviona. Ministar odbrane Wellington Koo primetio je da je kineska mornarica ostala aktivna u obližnjim vodama čak i dok je broj letova bio smanjen.

Kina i Tajvan imaju odvojene vlade od 1949. godine, kada je Komunistička partija nakon građanskog rata preuzela vlast u Pekingu. Poražene snage Nacionalističke partije povukle su se na Tajvan, koji je kasnije prešao sa vojne uprave na višestranačku demokratiju.