MISTERIOZNA EKSPLOZIJA U NUKLEARNOM POSTROJENU: Sumnja se da su napad izvele ove dve zemlje (FOTO/VIDEO)

Irans eksplozija / Izvor: Profimedia

Iranski zvaničnici veruju da je požar koji je u četvrtak izbio u postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natanzu namerno prouzrokovan i da iza toga stoje SAD ili Izrael

Iranski zvaničnici veruju da je požar koji je u četvrtak izbio u postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natanzu namerno prouzrokovan, te da iza toga stoje SAD ili Izrael, iako ih nisu direktno optužili. S druge strane izvor navodi da iranski zvaničnici misle da je reč o izraelskom sajber-napadu, koji je izazvao požar i eksploziju.

VUHAN POGODILA NOVA KRIZA: Ugroženi milioni ljudi, podignut nivo zaštite! (VIDEO)

NJUJORK KAO DIVLJI ZAPAD: Tokom praznika ubijeno najmanje 11 osoba, ranjen i dečak od 15 godina

PESKOV OTKRIVA: Ovo će biti Putinovi prioriteti u narednom periodu

Dok američki analitičari tvrde da je pogođena zgrada u kojoj se proizvode komponente za gasne centrifuge, u kojima se obogaćuje uranijum, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA), koja nadzire Natanz, samo je objavila da radioaktivni materijal nije bio u igri.

Iranske vlasti su u početku umanjivale štetu, ali su u međuvremenu potvrdile da je ugrožen proces obogaćivanja. Pozivajući se na obaveštajca na Bliskom istoku,“Njujork tajms” navodi da je Izrael podmetnuo bombu u postrojenju.

Natanz je bio treće mesto eksplozije u Iranu u poslednje vreme, a četvrta se dogodila u subotu u elektrani Ahvaz, nedaleko od iračke granice. Prethodno je u Teheranu odletela bolnica u vazduh, kada je poginulo 19 osoba. Iranske vlasti su saopštile da je eksploziju izazvalo curenje gasa, baš kao što je to bio slučaj i u prvoj eksploziji u vojnoj bazi Parčin. U luci Bandar Imam Homeini ili nedaleko od nje pre desetak dana, doduše, nije bilo eksplozije, ali je curio hlor.

Incident sa hlorom podseća na vesti s početka juna, kada je objavljeno da je Iran u aprilu pokušao putem sajber napada da poveća sadržaj hlora u pijaćoj vodi u Izraelu, što bi izazvalo masovno trovanje. Teheran odbacuje takve tvrdnje, ali je optužio Izrael za sajber-napad neposrednog posle toga, koji je navodno nekoliko dana paralisao iransku luku Bandar Abas.

Godine 2010. kompjuterski virus Staksnet, koji su navodno zajedno razvili SAD i Izrael, oštetio je iranski program za obogaćivanje uranijuma u Natanzu. Izraelski političari odbacuju odgovornost za najnoviji napad u Natanzu, ali izraelski ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi govorio je o izraelskoj “dugoročnoj politici” za osujećivanje nuklearne sposobnosti Irana.

Da bi stvar bila još zamršenija, postoji i pismo u koje su novinari Bi-bi-sija Iran imali uvida. Do tada nepoznata iranska organizacija “Panteri domovine” preuzela je odgovornost za napad i tvrdi da su u njenim redovima “vojnici iz jezgra bezbednosnog aparata režima”. Stručnjaci, međutim, ne shvataju takva pisma ozbiljno.

Sigurno je, međutim, da je Natanz mesto kršenja Nuklearnog sporazuma 2015: Iran obogaćuje uranijum u većem stepenu nego što bi smeo i počinje da koristi gasne centrifuge.

Iran je u petak obavestio Đuzepa Borelja, predstavnika za spoljnu politiku EU, da će Iran pokrenuti mehanizam za rešavanje sporova (DRM), sadržan u Nuklearnom sporazumu. Teheran optužuje Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, tri najuticajnije zemlje EU (E3) da nisu ispunile obaveze iz sporazuma.

Tri najjače sile u EU početkom godine pokrenule su mehanizam za rešavanje spora zbog iranskog kršenja sporazuma, ali su ga “zaustavili”. Sada je to učinio Iran, pa tako više nije samo “optužen” već i “tužitelj”.

U Savetu bezbednosti UN u Njujorku SAD su u utorak pokušale da ubede članice da produže zabranu prodaje konvencionalnog oružja Iranu na neodređeno vreme. Prema nuklearnom sporazumu (JCPOA), embargo bi trebalo da bude ukinut u oktobru, pa bi Rusija i Kina mogle da prodaju Teheranu konvencionalno oružje, kao što su PVO sistemi i rakete.

Amerika je to odbila, nakon što je već zapretila da će u tom slučaju aktivirati drugi instrument istog sporazuma, kojim bi Iranu ponovo bile uvedene sve sankcije koje su ukinute 2015. godine. Ostale članice Saveta bezbednosti smatraju da SAD na to nemaju pravo, jer su 2018. izašle iz sporazuma.

Tri najjače evropske sile su, međutim, u načelu imale razumevanja za zahteve SAD da se produži embargo, ali su to želele da postignu kroz pregovore sa Iranom, što je Iran toliko razbesnelo da je aktivirao mehanizmom za rešavanje sporova.

RAZOTKRIVENA AFERA: Evo ko protura dezinformacije o saradnji Rusije sa Talibanima