NA DANAŠNJI DAN: Merilin Monro, viski, Karl Marks, anatomija i još mnogo toga (1. JUN)

Dogodilo se na današnji dan - 1. jun:

NA DANAŠNJI DAN: Klint Istvud, Bitka na Čegru, Hari Poter i još mnogo toga (31. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Klint Istvud, Bitka na Čegru, Hari Poter i još mnogo toga (31. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Zdravko Čolić, Londonski mir, Aleksandar Nevski i još mnogo toga (30. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Zdravko Čolić, Londonski mir, Aleksandar Nevski i još mnogo toga (30. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Bari, "Krov sveta", Koka-Kola, Majski prevrat i još mnogo toga (29. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Bari, "Krov sveta", Koka-Kola, Majski prevrat i još mnogo toga (29. MAJ)

1494/1495. Prvi nalog za proizvodnju viskija

Proizvodnja viskija datira hiljadama godina unazad, čak, po nekim pretpostavkama, do drevnih Egipćana, za koje se smatra da su, otkrivši proces destilacije, pravili neko piće koje se može smatrati pretečom viskija. Ipak, prvi put spominjanje viskija, kako ga danas zovemo, povezuje se sa današnjim danom i 1494. ili 1495. godinom.

U Ulsteru, regiji koja se danas nalazi u Sjevernoj Irskoj, tadašnji irski kralj Džejms IV naredio je da se destilacija slada sprovede radi proizvodnje "vode života" - rani naziv za viski, a proces destilacije poveren je fratru Džonu Koru.

Grubo prevedeno na srpski jezik, prvi istorijski nalog za proizvodnju viskija zvučao bi ovako: ""Bratu Džonu Koru, po naredbi kralja, da od osam bola slada napravi vodu života". Bol je starinska mera za količinu tečnosti i njena vrednost varira od perioda do perioda, ali kako bi se stekao utisak o količini spomenutoj u ovom nalogu, može se uzeti neka relativna vrednost koja kaže da je litarski ekvivalent jednom bolu negde između 210 i 225 litara.

Tadašnji viski bio je primitivan u odnosu na današnje standarde. Proizvodnja se odvijala u loncima ili kotlovima, a zrna je destilirana nekoliko puta kako bi se dobio destilat koji je bio jak i bogat ukusom. Taj rani viski nije bio dovoljno sazreo, pa je verovatno imao drugačiji ukus i karakterističan miris. Kroz vekove, proces proizvodnje viskija se razvio i poboljšao, dovodeći do različitih stilova i vrsta viskija koje danas poznajemo.

Važno je napomenuti da postoji još nekoliko teorija o prvim poznatim destilacijama alkoholnih pića koja su slična viskiju, ali se spominjanje iz 1494/1495. godine smatra najranijim pisanom dokumentom o proizvodnji viskija. Danas viski ima važno mesto u svetskoj kulturi pića i postao je prepoznatljiv simbol Škotske, Irske i drugih regiona koji ga proizvode.

1543. Objavljena "De humani corporis fabrica" (O strukturi ljudskog tela)

De humani corporis fabrica je jedno od najznačajnijih medicinskih dela u istoriji. Napisao ga je flamanski anatom Andreas Vesalius, a objavljeno je prvi put 1543. godine, prema nekim procenama na današnji dan, ali ne možemo biti potpuno sigurni. Naziv dela se može prevesti kao "O strukturi ljudskog tela".

Ovo delo je revolucionarno i imalo je ogroman uticaj na razvoj anatomije. Pre Vesaliusa, učenje o ljudskom telu zasnivalo se na radovima starogrčkih anatoma, a tokom srednjeg veka dominirala je Galenova anatomija. Međutim, Vesalius je prvi pružio detaljan opis ljudske anatomije zasnovan na sopstvenom proučavanju tela preminulih osoba i detaljnim crtežima.

De humani corporis fabrica sadrži sedam knjiga koje se bave različitim aspektima anatomije. Knjiga I se bavi kosturom, knjiga II mišićima, knjiga III vaskularnim sistemom, knjiga IV nervnim sistemom, knjiga V organima trbušne šupljine, knjiga VI srcem i plućima, dok se knjiga VII bavi reproduktivnim organima.

Vesalius je koristio detaljne ilustracije kako bi prikazao anatomiju ljudskog tela. Njegovi crteži su bili veoma precizni i tačni, i predstavljali su značajan napredak u prikazu anatomije u odnosu na prethodne radove. Osim toga, Vesalius je naglasio važnost direktnog proučavanja ljudskog tela i izražavao je kritiku prethodnih anatomskih autoriteta koji su se oslanjali na teorije bez praktičnih dokaza.

De humani corporis fabrica je imala veliki uticaj na razvoj anatomije i medicine uopšte. Otvorila je put za dalja istraživanja ljudskog tela i promovisala važnost proučavanja anatomije kroz direktne opservacije i disekcije. Vesaliusova revolucija u proučavanju anatomije pomogla je da se sruše mnoge predrasude i pogrešna uverenja koja su postojala u to vreme.

1848. Karl Marks objavljuje prvi broj revolucionarnog lista "Neue Rheinische Zeitung" 

Neue Rheinische Zeitung (Nove rajnske novine) su osnovane u Kelnu, Nemačka, na današnji dan 1848. godine, u vreme revolucionarnih događaja koji su se odvijali širom Evrope. Glavni pokretač i urednik novina bio je Karl Marks, poznati filozof, politički teoretičar i idejni tvorac marksizma. Marks je bio aktivan u revolucionarnim i političkim krugovima tog vremena, a Neue Rheinische Zeitung bile su platforma putem koje je izražavao svoje političke stavove i ideje.

List je bio izuzetno kritičan prema vladajućoj klasi i socijalnim nepravdama tog doba. Nove rajnske novine isticale su se svojim oštrim i provokativnim člancima, a pokrivale su širok spektar tema, uključujući politiku, ekonomiju, društvo i kulturu, a pružale su i prostor za izražavanje ideja revolucionarnih socijalista i boraca za radnička prava.

Međutim, zbog svoje kritičke prirode i otvorenog izražavanja političkih stavova, ove novine nailazile su na brojne probleme i cenzuru. Vlasti su pokušavale da suzbiju njihov uticaj, a 1849. godine će ih zabraniti. Zabrana Novih rajnskih novina bila je deo šireg nastojanja reakcionarnih snaga da guše revolucionarne pokrete u to vreme.

Uprkos relativno kratkom trajanju, Neue Rheinische Zeitung su ostavile dubok trag u novinarstvu, ali i političkoj istoriji. Novine su bile izvor inspiracije za mnoge kasnije političke aktiviste i novinare, a Karl Marks je nastavio svoj rad i uticao na razvoj marksizma i socijalizma.

1880. U SAD instalirana prva telefonska govornica sa sistemom za plaćanje

Prva javna telefonska govornica na plaćanje kovanicama u Sjedinjenim Američkim Državama instalirana je u Nju Hejvenu, Konektikat, na današnji dan 1880. godine.

U poslovnim prostorijama lokalne telefonske kompanije "District Telephone Company" nameštene su govornice, a navedena kompanija je bila smeštena u zgradi lokalne Hartford banke, koja se nalazila na adresi 81 Čepel strit.

Ova usluga je omogućila korisnicima da koriste telefon putem javnih govornica uz plaćanje određene naknade. To je predstavljalo značajan korak u širenju dostupnosti telefonske komunikacije, omogućavajući ljudima da obavljaju razgovore na javnom mestu bez posedovanja sopstvenog telefona.

Napredak u tehologiji ovog tipa otvorilo nove mogućnosti za poslovnu i ličnu komunikaciju, a telefonske govornice postale su sveprisutne širom zemlje u narednim decenijama.

1926. Rođena Merilin Monro

Na današnji dan 1926. godine, u Los Anđelesu, Kalifornija, rođena je Norma Džin Mortenson. Da, to je upravo dama sa slike, jedna jedina Merilin Monro. Ipak, mnogi ne znaju da se pre nego što je postala slavna Norma, odnosno Merilin, suočavala se sa mnogim životnim teškoćama i izazovima. Odrasla je po domovima za nezbrinutu decu i prošla je kroz nekoliko hraniteljskih porodica. Međutim, njena snaga, talenat i volja za životom bili su neosporivi, i uspela je da se probije na filmsku scenu.

Njena glumačka karijera bila je izuzetno uspešna i eksplozivna. Filmovi poput "Neki to vole vruće" i "Muškarci više vole plavuše" postali su klasici, a Merilin Monro je postala zaštitno lice Holivuda. Njen neodoljivi šarm i seksi izgled osvojili su publiku širom sveta, a ona je postala simbol ženske slobode i samosvesti.

Sa svojim otvorenim pristupom seksualnosti, Merilin je postala deo seksualne revolucije šezdesetih godina. Njena provokativna pojava na filmskom platnu, a i van njega, bila je hrabra i osvežavajuća, razbijajući tabue i otvarajući put za nove ideje o seksualnosti. Plejboj magazin, koji je osnovao Hju Hefner 1953. godine, igrao je značajnu ulogu u popularizaciji Merilin Monro. U decembru 1953. godine, ona je postala prva zvezda koja se pojavila na naslovnici Plejboj magazina.

Jedan od najpoznatijih, ali i najmračnijih i najkontraverznijih delova njenog života bio je njen odnos sa braćom Kenedi. Ona je navodno imala aferu sa tadašnjim predsednikom SAD, Džonom F. Kenedijem, kao i sa njegovim bratom, Robertom Kenedijem. Ova veza izazvala je veliku pažnju medija i dodatno podgrejala interesovanje javnosti za njen život. Iz ovog dela njenog života, izdvaja se njena čuvena izvedva pesme "Happy Birthday Mister President", posvećena Džonu F. Kenediju lično, koja je izazvala buru komentara u javnosti.

Tragično, Merilin Montro je preminula 4. avgusta 1962. godine. Njena smrt i dalje su obavijene misterijom. Iako je službeno proglašena za samoubistvo, postoje i teorije zavere koje tvrde da je ubijena. Imala je samo 36 godina.

Norma Džin je sahranjena na Vestvud Vilidž Memorijal Parku u Kaliforniji. Nakon njene tragične smrti, Elton Džon će joj posvetiti jednu od najlepših i najtužnijih balada dvadesetog veka - "Candle in the Wind" (Sveća na vetru)

1936. Rođen Bekim Fehmiu

Na današnji dan, velikan srpskog, jugoslovenskog, ali i evropskog glumišta, Bekim Fehmiju proslavljao bi svoj 87. rođendan u društvu svoje mile supruge i koleginice Branke Petrić, sinova Hedona i Uliksa i unuke Nike.

Rođen je u Sarajevu 1. juna 1936. godine, u albanskoj porodici. Kada mu je bilo četiri godine, porodica se odselila za Skadar, a brzo zatim u Prizren, gde će i provesti celo svoje detinjstvo. U Beograd je otišao kako bi studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost (današni Fakultet dramskih umetnosti), koju će upisati 1956. godine, a diplomiraće 1960. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

Odmah po završetku studija, Fehmiju postaje velika filmska zvezda, kako šezdesetih, tako i sedamdesetih godina dvadesetog veka, obeleživši, između ostalog, i epohu jugoslovenskog crnog talasa. Deo tog crnog talasa biće i njegov najpoznatiji film - „Skupljači perija“, gde će se evropskoj publici na Filmskom festivalu u Kanu predstaviti kao Beli Bora i biti jedan od ključnih faktora zbog kojih će te 1967. godine ovaj film nazad u Jugoslaviju iz Kana doneti čuvenu Zlatnu palmu.

Tokom svoje karijere, pojavljivao se u 41 filmu, prvenstveno u Jugoslaviji i Italiji, a ostaće poznat i po tome što je bio prvi istočnoevropski glumac koji je zaigrao u Holivodu za vreme Hladnog rata, a tamo, preko okeana, njegovom šarmu i fascinantnoj pojavi neće odoleti ni čuvena Ava Gardner.

Ipak, 1987. godine odlučuje da se povuče iz glumačke karijere „u znak protesta zbog antialbanske propagande.“ Nakon ovoga, živeće mirnim i tihim životom u svom stanu u Beogradu, retko davajući intervjue i izlazeći u javnost. U izdanju Samizdata B92, 2001. godine, biće objavljena autobiografska knjiga memoara Bekima Fehmijua pod nazivom „Blistavo i strašno“ u kojoj će biti izneti svi detalji njegovog života pre nego što je postao glumac 1955. godine.

15. juna 2010. godine, stići će vest da je Bekim Fehmiju pronađen mrtav u svom stanu u Beogradu. Jedan od najvećih jugoslovenskih glumaca svih vremena, suprug, otac i deda, izvršio je samoubistvo pucnjem iz svog pištolja. Imao je 74 godine. Na njegovo insistiranje još za života, biće ispraćen Betovenovom „Odom radosti“, a njegovo telo biće kremirano, nakon čega će pepeo biti razvejan u Prizrenskoj Bistrici u dragom mu Prizrenu, mestu u kom je odrastao i koje je zvao domom.

1937. Rođen Morgan Friman

Pre nego što je postao slavan, Morgan Freeman je proveo veći deo svog života u ruralnim predelima Misisipija. Rođen je na današnji dan 1937. godine, a odrastao je kao jedno od petoro dece u svojoj porodici. Tokom svog odrastanja, suočavao se sa izazovima siromaštva i rasne segregacije, ali je uprkos tome razvio ljubav prema glumi i umetnosti.

Početak Frimanove glumačke karijere obeležen je radom u pozorištu. Ovladao je svojim zanatom igrajući na Brodveju i putujućim pozorišnim produkcijama. Njegova scenska prisutnost i talent privukli su pažnju filmskih producenata, što je otvorilo vrata za njegovo pojavljivanje na filmu.

Jedna od najpoznatijih uloga Morgana Frimana jeste ona u filmu "The Shawshank Redemption" (Bekstvo iz Šošenka) iz 1994. godine. U ovom, ako je verovati IMDb-u, najboljem filmu svih vremena, Friman tumači lika Reda, "jedinog krivog čoveka u Šošenku", koji postaje prijatelj glavnog junaka Endija Dufrejna i pruža mu podršku tokom teških vremena. Njegova izvanredna interpretacija u ovom filmu dobila je široko priznanje kritike i publike, a njegove reči iz scene ispod biće jedne od najcitiranijih reči u istoriji filma.

SPOILER ALERT!

Međutim, Morgan Freeman je ostvario uspeh i u drugim filmovima, uključujući "Vozeći gospođicu Dejzi", "Devojka od milion dolara" i "Sedam". Njegov snažan glumački izraz i sposobnost da prenese duboke emocije na ekranu često su mu donosili pohvale i nominacije za prestižne nagrade, a neće mu izmaći ni legendarni Oskar, kog će osvojiti 2004. godine za najboljeg glumca u sporednoj ulozi za film "Devojka od milion dolara".

Danas, Morgan Friman je i dalje aktivan u industriji zabave. Njegov glas je prepoznatljiv u mnogim dokumentarnim filmovima i reklamama, a njegov glumački rad i dalje privlači pažnju publike širom sveta. Njegov doprinos umetnosti ostaje neizbrisiv, a njegova profesionalnost i talenat čine ga ikonom savremenog glumišta.

1962. Pogubljen Adolf Ajhman

Ajhman je bio nemački oficir i komandant zloglasnih SS jedinica, koordinator zloglasnog plana pod nazivom "Konačno rešenje" ili, kako ga je nazvao firer lično - Konačno rešenje jevrejskog pitanja. Plan je predstavljao završnu fazu Holokausta, koja je za cilj imala potpuno istrebljenje Jevreja, ne samo sa evropskog kontinenta, već sa zemaljske kugle uopšte.

Kao čelnik Odeljenja za jevrejska pitanja kancelarije Trećeg rajha zadužene za bezbednost, Ajhman je preko svojih zamenika upravljao transportom jevrejskog naroda u evropske centre namenjene za njihovo ubijanje. On će neposredno komandovati operacijom u kojoj je oko 440,00 Jevreja bilo deportovano u najveći logor smrti - Aušvic.

Nakon poraza Nemačke u ratu, Ajhman beži iz Evrope i, kao mnogi njegovi zemljaci tog doba, utočište pronalazi u Argentini, gde je živeo pod lažnim identitetom. 23. maja 1960. godine, pripadnici izraelske obaveštajne službe Mosad u Argenitini su uhapsili Ajhmana i kasnije ga deportovali u Izrael, gde je i održano suđenje u kom je presuda bila smrt vešanjem. Pogubljen je u ponoć u noći između 31. maja i 1. juna 1962. godine.

1969. Joko Ono i Džon Lenon snimili "Give Peace a Chance"

Jedna od najpoznatijih antiratnih himni na svetu danas proslavlja dan svog stvaranja, koje se desilo na medenom mesecu Joko Ono i Džona Lenona u sobi 1742 montrealskog hotela „Kraljica Elizabeta“.

Pred nekolicinom najbližih prijatelja i hrpom novinara, Lenon je sa malom grupom muzičara i u pratnji svoje sad već suprtuge Joko Ono snimio prvi singl u svojoj solo karijeri, dok je još uvek bio član Bitlsa. Andre Peri, vlasnik lokalnog muzičkog studija, došao je u hotelsku sobu i sa sobom poneo četiri mikrofona i mali audio-rekorder sa četiri trake.

Postoji i anegdota koja kaže da kada je novinar jednom prilikom upitao Lenona šta planira da postinge time što će samo ostati u krevetu, ovaj je spontano odgovorio „Just give peace a chance“ (samo pruži šasnu miru)

Pesma je odmah po svom objavljivanju postala ogroman hit, budući da je bila izuzetno politički, odnosno antipolitički orijentisana. Najpoznatije izvođenje ove pesme u istoriji verovatno je ono koje nije bilo deo bilo kakvog muzičkog koncerta ili festivala. 15. novembra 1969. godine u Vašingtonu, održan je miting koji je zahtevao kraj rata u Vijetnamu. Tokom ovog događaja, pola miliona demonstranata ujedinilo je svoje glasove i otpevalo svoju himnu - „Just give Peace a Chance“

Pored tog čuvenog izvođenja, mnogi muzičari su odavali počast ovoj pesmi uključujući je u svoj repertoar. Neki od njih bili su: Grupe U2, Aerosmit, Jes, kao i solo izvođači Elton Džon, Madona i Stivi Vonder.

1980. - Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

CNN (Cable News Network) je jedna od najuticajnijih i najpriznatijih međunarodnih medijskih kuća, a osnovana je na današnji dan 1980. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovo je bio televizijski kanal u Sjedinjenim Američkim Državama koji se posvetio 24-časovnom emitovanju vesti. Njegova pokrivenost događaja uživo i brzo izveštavanje iz različitih delova sveta postali su prepoznatljivi znaci ovog medija. CNN je bio, a i dalje jeste, ključna medijska platforma tokom važnih događaja poput ratova, izbora i prirodnih katastrofa.

Kroz svoje globalno prisustvo, CNN je uspeo da stekne poverenje i publike i novinarske zajednice. Njegov tim novinara i dopisnika radi na terenu kako bi pružio objektivno, tačno i sveobuhvatno izveštavanje. Pored vesti, CNN je proširio svoj sadržaj na različite oblasti poput politike, poslovanja, zabave, kulture, tehnologije i mnoge druge. Njihove emisije i dokumentarci često nude dublje analize i intervjue sa relevantnim ličnostima.

CNN je takođe prisutan na digitalnim platformama i svojim veb sajtom pruža aktuelne vesti i ekskluzivni sadržaj onima kojima TV nije pri ruci i koji više vole pisanu reč. Njihov rad na društvenim mrežama omogućava širokoj publici da prati i deli vesti iz celog sveta.

Kroz decenije, CNN je ostao posvećen svojoj misiji - pružiti kvalitetne informacije i promovisati novinarstvo visokog standarda. Njegova uloga u oblikovanju javnog mnjenja i izveštavanju o važnim dešavanjima je neizmerljiva.