Stravična tragedija u kojoj je usred noći nestalo 239 ljudi 2014. godine i dalje šokira svet: "Laku noć" su poslednje reči pilota pre nestanka

Više od jedanaest godina nakon nestanka, let Malezija Erlajns MH370 ostaje jedna od najvećih misterija savremene avijacije. Uprkos opsežnim međunarodnim potragama, desetinama teorija i analizama stručnjaka, ključni odgovori o tome šta se dogodilo sa avionom i njegovih 239 putnika i članova posade i dalje izmiču javnosti. Svaki pronađeni fragment aviona samo je produbio pitanja, dok je nedostatak glavnih delova olupine i crnih kutija ostavio prostor za nagađanja i kontroverze. 

I dan danas, ovaj slučaj stoji na granici između činjenica i teorija zavere, fascinirajući i zbunjujući istražitelje, porodice žrtava i milione ljudi širom sveta.

Poslednje reči pilota: "Laku noć..."

Malezija Erlajns let MH370 poleteo je iz Kuala Lumpura 8. marta 2014. u 00:41 po lokalnom vremenu, sa 227 putnika i 12 članova posade, avionom Boing 777‑200ER registrovanim kao 9M‑MRO. Brzo posle poletanja, kapetan Zaharie Ahmad Shah poslao je poruku kontroli leta: "Laku noć, Malezijski tri sedam nula", što je bila poslednja potvrđena komunikacija sa kokpitom, neposredno pre nego što je transponder ugašen i avion nestao sa civilnih radara, piše Rojters. 

Istraga je pokazala da je transponder isključen ručno, a vojni radari registrovali su nagli zaokret ka zapadu, let iznad Malezije i nastavak puta ka Andamanskom moru u Indijskom okeanu. Satelitski signali koje je detektovao "Inmarsat" pokazuju da je let trajao do 08:11 po malezijskom vremenu, što znači da je avion leteo još oko sedam i po sati posle nestanka sa radara. Fragment krila (flaperon) pronađen 2015. godine na obali ostrva "Réunion" bio je prvi i ključni dokaz da se let završio u Indijskom okeanu.

Istraga koja otvara prostor za teorije zavere

Zvanični izveštaj Australijske agencije za sigurnost u saobraćaju (ATSB) iz 2018. godine jasno ukazuje na to da su sistemi aviona MH370 namerno, ručno isključeni, što je izazvalo njegov nestanak sa civilnih radara. Iako su pronađeni dokazi o svesnoj intervenciji u kontrolnim sistemima, istraga nije uspela da identifikuje ko je to uradio niti koji su bili motivi, ostavljajući prostor brojnim teorijama. Izveštaj navodi da "dokazi ukazuju na to da su sistemi aviona bili svesno isključeni, a kurs promenjen", ali bez mogućnosti identifikacije počinioca".

Ovakvi zaključci doveli su do raznih spekulacija, a među njima je i zvanična procena bivšeg australijskog premijera Tonija Abota koji je u intervjuu istakao da je njegov utisak da su vlasti od samog početka smatrale da je do tragedije došlo usled "ubistva i samoubistva koje je izvršio pilot". Ova tvrdnja dodatno je podstakla debatu o ljudskom faktoru u nestanku aviona. 

Stručnjaci iz oblasti vazduhoplovstva, poput Dejvida Susija, bivšeg inspektora američke FAA, upozoravaju na važnost objektivne i temeljne analize svih dostupnih podataka. Susi je naglasio da "u istrazi nesreće ključno je izložiti sve moguće teorije i potom ih uporediti sa činjenicama kako bi se utvrdilo šta se zaista dogodilo".

Međutim, direktor ATSB-a, Piter Foli, izneo je i opreznu ocenu, ističući složenost situacije. Iako su neki signali ukazivali na mogućnost da je avion na kraju leta bio pod kontrolom, on naglašava da "ako je avion bio pod kontrolom na kraju leta, ta kontrola nije bila efikasna, jer je let završio u okeanu, pod okolnostima koje nisu tipične za planirano sletanje".

Teorije zavere i spekulacije

Zbog nedoslednosti i kontradiktornostima u istrazi, kao i odsustvu ključnih dokaza, od početka su se širile brojne teorije zavere koje su često preplavile medijski prostor. Među njima je jedna od najzastupljenijih tvrdnji da je avion preusmeren ka američkoj vojnoj bazi na ostrvu Diego Garcio. Međutim, zvanični izvori i analize demantuju ovu tezu, ističući da za to ne postoje nikakvi verodostojni dokazi.

Slično tome, spekulacije o tome da je MH370 sleteo ili sakriven u Kazahstanu nisu potvrđene i predstavljaju još jedan primer nepouzdanih informacija koje su se širile u javnosti. Postoje i teorije koje podsećaju na naučnu fantastiku, poput tvrdnji o " crnoj rupi koja je usisala avion" ili drugim nerealnim fenomenima, koje nemaju nikakvu potporu u zvaničnim i naučnim istraživanjima.

Stručnjaci upozoravaju da je neophodno razgraničiti činjenice od spekulacija i fokusirati se na proverljive informacije. U tom smislu, teoretičar zavera često nastaju kao reakcija na neizvesnost i nedostatak jasnih odgovora, ali realna istraga mora biti zasnovana na čvrstim dokazima. Ipak, uprkos decenijskoj potrazi i brojim naporima, sudbina leta MH370 ostaje nepoznata, a sa njom i velika enigma savremene avijacije.

Novi tragovi i status potrage

U decembru 2024. malezijska vlada dogovorila je sa kompanijom "Ocean Infinity" ponovno pokretanje potrage po principu „bez pronalaska – bez plaćanja“, uz nagradu od 70 miliona dolara ako olupina bude locirana, prenosi Rojters. Ministar saobraćaja Entoni Loke tom prilikom je izjavio da je vlada posvećena nastavku operacije potrage i pružanju odgovora porodicama putnika MH370. 

Iako je pretraga započela početkom 2025. godine, loši vremenski uslovi u Indijskom okeanu doveli su do njenog obustavljanja u aprilu, uz plan da se nastavi krajem godine kada se poboljšaju uslovi. 

Tokom više od jedanaest godina potrage, pronađeno je preko 30 fragmenata mogućih delova aviona, ali samo nekoliko njih je potvrđeno kao pripadajući letu MH370, a ključne komponente poput trupa i crnih kutija ostale su neotkrivene. Zvaničnici i danas ističu da, bez pronalaska glavnog dela olupine, nijedna teorija ne može biti konačno potvrđena niti odbačena.