Ono što je Putin priželjkivao, Tramp ostvario: Besna reakcija Moskve na operaciju u Venecueli - Rusija ostaje bez milijardi dolara?

Iznenadni noćni napad na prestonicu, koji se završava hapšenjem lidera države. Već narednog dana, invaziona sila objavljuje da će upravljati zemljom na neodređeno vreme.

Tako je Vladimir Putin zamišljao da će izgledati njegova sveobuhvatna invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Umesto toga, taj scenario je u Venecueli sproveo Donald Tramp, u operaciji koju su mnogi osudili kao nelegalnu, odvevši dugogodišnjeg saveznika Kremlja Nikolasa Madura, koji se sada suočava sa suđenjem u Njujorku.

U javnosti su ruski zvaničnici reagovali besom, osuđujući napad kao očigledno kršenje međunarodnog prava i opasan presedan. Međutim, iza te retorike prisutan je i osećaj nevoljnog poštovanja – pa čak i zavisti – prema efikasnosti udara kakav je Moskva nekada zamišljala, ali nije uspela da sprovede zbog niza obaveštajnih grešaka i snažnog otpora Ukrajine.

''Operacija je sprovedena profesionalno'', napisao je prokremaljski Telegram kanal Dva Majora, koji ima bliske veze sa ruskom vojskom.

''Najverovatnije je upravo ovako trebalo da izgleda naša ''specijalna vojna operacija'': brzo, dramatično i odlučno. Teško je poverovati da je [Valerij] Gerasimov planirao da se bori četiri godine'', dodaje se u objavi, aludirajući na načelnika Generalštaba ruske vojske.

Tokom više od dve decenije, Venecuela je nastojala da izgradi mrežu antiameričkih saveznika – od Rusije i Kine do Kube i Irana – u nadi da će oblikovati novu osu sposobnu da se suprotstavi Vašingtonu.

Ipak, uprkos tome što je ruski ministar spoljnih poslova još krajem decembra obećavao podršku Maduru i njegovom režimu, malo je ozbiljnih analitičara ikada verovalo da će Moskva u praksi priteći u pomoć na značajan način.

Zaglavljena u ratu u Ukrajini, Rusija je tokom protekle godine posmatrala kako drugi ključni saveznici gube vlast ili znatno slabe – od Bašara el Asada u Siriji do sve oslabljenijeg Irana – što je ogolilo granice stvarnog uticaja Kremlja.

Analitičari navode da je Putinov glavni prioritet Ukrajina, a očuvanje dobrih odnosa sa Trampom na tom planu daleko je važnije od sudbine Karakasa. Uprkos obećanjima Moskve da će braniti Madura, u Kremlju nije bilo stvarne spremnosti da se rizikuje sukob sa Trampom zbog udaljenog fronta.

Ipak, gubitak Venecuele za Rusiju nosi sa sobom nekoliko konkretnih posledica po Moskvu. Ukoliko bi u Karakasu bila formirana vlada naklonjena Sjedinjenim Državama, američki vojni i bezbednosni stručnjaci mogli bi da dobiju pristup velikom delu arsenala venecuelanskih oružanih snaga, uključujući i napredne sisteme ruske proizvodnje isporučene tokom protekle decenije.

Među njima su protivvazdušni sistemi S-300VM isporučeni 2013. godine, kao i nepoznat broj sistema Pantsir i Buk-M2 koji su prebačeni krajem 2025. godine.

Moskva je Venecueli takođe odobrila kredite u vrednosti od više milijardi dolara, od kojih je sada malo verovatno da će veći deo ikada biti vraćen.

''Ako naši američki ''partneri'' dobiju pristup venecuelanskim naftnim poljima, više od polovine svetskih rezervi nafte naći će se pod njihovom kontrolom'', napisao je na Telegramu Oleg Deripaska, moćni ruski milijarder i industrijalac. ''Izgleda da im je plan da obezbede da cena naše nafte ne poraste iznad 50 dolara po barelu.''