Оно што је Путин прижељкивао, Трамп остварио: Бесна реакција Москве на операцију у Венецуели - Русија остаје без милијарди долара?
Америчка акција у Венецуели донела је Москви значајне политичке, војне и економске последице.
Изненадни ноћни напад на престоницу, који се завршава хапшењем лидера државе. Већ наредног дана, инвазиона сила објављује да ће управљати земљом на неодређено време.
Тако је Владимир Путин замишљао да ће изгледати његова свеобухватна инвазија на Украјину у фебруару 2022. године. Уместо тога, тај сценарио је у Венецуели спровео Доналд Трамп, у операцији коју су многи осудили као нелегалну, одвевши дугогодишњег савезника Кремља Николаса Мадура, који се сада суочава са суђењем у Њујорку.
У јавности су руски званичници реаговали бесом, осуђујући напад као очигледно кршење међународног права и опасан преседан. Међутим, иза те реторике присутан је и осећај невољног поштовања – па чак и зависти – према ефикасности удара какав је Москва некада замишљала, али није успела да спроведе због низа обавештајних грешака и снажног отпора Украјине.
''Операција је спроведена професионално'', написао је прокремаљски Телеграм канал Два Мајора, који има блиске везе са руском војском.
''Највероватније је управо овако требало да изгледа наша ''specijalna војна операција'': брзо, драматично и одлучно. Тешко је поверовати да је [Валериј] Герасимов планирао да се бори четири године'', додаје се у објави, алудирајући на начелника Генералштаба руске војске.
Током више од две деценије, Венецуела је настојала да изгради мрежу антиамеричких савезника – од Русије и Кине до Кубе и Ирана – у нади да ће обликовати нову осу способну да се супротстави Вашингтону.
Ипак, упркос томе што је руски министар спољних послова још крајем децембра обећавао подршку Мадуру и његовом режиму, мало је озбиљних аналитичара икада веровало да ће Москва у пракси притећи у помоћ на значајан начин.
Заглављена у рату у Украјини, Русија је током протекле године посматрала како други кључни савезници губе власт или знатно слабе – од Башара ел Асада у Сирији до све ослабљенијег Ирана – што је оголило границе стварног утицаја Кремља.
Аналитичари наводе да је Путинов главни приоритет Украјина, а очување добрих односа са Трампом на том плану далеко је важније од судбине Каракаса. Упркос обећањима Москве да ће бранити Мадура, у Кремљу није било стварне спремности да се ризикује сукоб са Трампом због удаљеног фронта.
Ипак, губитак Венецуеле за Русију носи са собом неколико конкретних последица по Москву. Уколико би у Каракасу била формирана влада наклоњена Сједињеним Државама, амерички војни и безбедносни стручњаци могли би да добију приступ великом делу арсенала венецуеланских оружаних снага, укључујући и напредне системе руске производње испоручене током протекле деценије.
Међу њима су противваздушни системи С-300ВМ испоручени 2013. године, као и непознат број система Пантсир и Бук-М2 који су пребачени крајем 2025. године.
Москва је Венецуели такође одобрила кредите у вредности од више милијарди долара, од којих је сада мало вероватно да ће већи део икада бити враћен.
''Ако наши амерички ''партнери'' добију приступ венецуеланским нафтним пољима, више од половине светских резерви нафте наћи ће се под њиховом контролом'', написао је на Телеграму Олег Дерипаска, моћни руски милијардер и индустријалац. ''Изгледа да им је план да обезбеде да цена наше нафте не порасте изнад 50 долара по барелу.''