Otkriveno šta Tramp nudi Irancima: Postoje i dva stroga uslova, Vens naglašava: "Želi veliki sporazum"
Američki predsednik Donald Tramp želi da postigne „veliki sporazum“ sa Iranom, otkrio je juče potpredsednik Džej Di Vens, naglasio je i da Vašington razmatra niz ekonomskih podsticaja u zamenu za smirivanje napetosti, prenose svetski mediji.
Vens je rekao da je Teheranu jasno stavljeno do znanja da bi mogao ekonomski da prosperira ako pristane da obuzda svoj nuklearni program.
- Tramp ne želi mali dogovor, već veliki dogovor, rekao je na skupu u Gruziji, dodajući da bi u tom slučaju Iran bio snažnije uključen u globalnu ekonomiju.
Prema informacijama iz Bele kuće, SAD su spremne da ponude ublažavanje sankcija i druge ekonomske pogodnosti, ali uz stroge uslove: potpuni prekid obogaćivanja uranijuma i prekid finansiranja grupa poput Hamasa, Hezbolaha i Huta.
Među mogućim podsticajima pominju se i pomoć u razvoju civilnog nuklearnog programa ili energetski sporazumi po uzoru na Venecuelu, piše "Telegraph".
Takve ideje nisu nove. Još u februaru, Trampovi saradnici su ponudili Iranu dugoročno snabdevanje uranijumom za civilne potrebe, ali je Teheran to tada odbio. Međutim, aktuelni sukob je dodatno istakao važnost energetske bezbednosti, posebno nakon pretnji SAD da će napasti ključni naftni terminal na ostrvu Hark i blokirati Ormuski moreuz.
Obavešteni izvori kažu da Tramp ne želi da ostavi sukob praznih ruku. Njegovi mirovni sporazumi često uključuju ekonomske koristi za SAD, kao što su koncesije u energetici ili rudarstvu.
Nakon što je 7. aprila objavio dvonedeljni prekid vatre, Tramp je najavio razgovore o ublažavanju sankcija, a zatim i mogući nastavak pregovora u „narednih nekoliko dana“, uprkos tenzijama oko američke pomorske blokade Ormuskog moreuza.
Međutim, portparolka Bele kuće Karolina Livit odbacila je tvrdnje o produženju prekida vatre i naglasila da nema zvaničnog dogovora o novoj rundi razgovora, iako se oni razmatraju za Pakistan.
- Razgovori su u toku, ali ništa nije zvanično dok to ne objavimo, rekla je ona, dodajući da u administraciji vlada oprezni optimizam.
Ministar finansija SAD Skot Besent upozorio je da Vašington sprema dodatni pritisak na Iran kroz sekundarne sankcije finansijskim institucijama koje posluju sa tom zemljom. Takve mere je nazvao „finansijskim ekvivalentom vojne kampanje“. U međuvremenu, Tramp je tvrdio da je Kina pristala da neće snabdevati Iran oružjem, što je Peking negirao.
Tenzije su dodatno porasle nakon što je Teheran zapretio da će zatvoriti ključne brodske rute, uključujući Crveno more, ako se američka blokada nastavi. Iranski vojni zvaničnici upozorili su da bi u tom slučaju mogli da obustave sav saobraćaj kroz Persijski zaliv, Omanski zaliv i Crveno more, što bi ozbiljno uticalo na globalnu trgovinu.
Crveno more i Suecki kanal nose oko 15 odsto svetske trgovine, dok je Ormuski moreuz jedna od najvažnijih ruta za transport nafte. Blokada je uvedena nakon neuspešnih pregovora u Pakistanu, gde dve strane nisu uspele da postignu dogovor o iranskom nuklearnom programu. Američka vojska je objavila da nijedan brod nije prekršio blokadu u prvih 24 sata, dok je nekoliko trgovačkih brodova vraćeno.
Uprkos tenzijama, znaci mogućeg nastavka diplomatije smirili su tržišta, a cene nafte pale su ispod 100 dolara po barelu.
Istovremeno, pakistanska delegacija koju je predvodio načelnik vojske Asim Munir stigla je u Teheran kako bi pokušala da posreduje i otvori put trajnom rešenju sukoba. Munir se smatra ključnim za postizanje trenutnog primirja, zaključuje Telegraf.
