Откривено шта Трамп нуди Иранцима: Постоје и два строга услова, Венс наглашава: "Жели велики споразум"

Венс је рекао да је Техерану јасно стављено до знања да би могао економски да просперира ако пристане да обузда свој нуклеарни програм.

- Трамп не жели мали договор, већ велики договор, рекао је на скупу у Грузији, додајући да би у том случају Иран био снажније укључен у глобалну економију.

Према информацијама из Беле куће, САД су спремне да понуде ублажавање санкција и друге економске погодности, али уз строге услове: потпуни прекид обогаћивања уранијума и прекид финансирања група попут Хамаса, Хезболаха и Хута.
Међу могућим подстицајима помињу се и помоћ у развоју цивилног нуклеарног програма или енергетски споразуми по узору на Венецуелу, пише "Телеграпх".

Такве идеје нису нове. Још у фебруару, Трампови сарадници су понудили Ирану дугорочно снабдевање уранијумом за цивилне потребе, али је Техеран то тада одбио. Међутим, актуелни сукоб је додатно истакао важност енергетске безбедности, посебно након претњи САД да ће напасти кључни нафтни терминал на острву Харк и блокирати Ормуски мореуз.

Обавештени извори кажу да Трамп не жели да остави сукоб празних руку. Његови мировни споразуми често укључују економске користи за САД, као што су концесије у енергетици или рударству.
Након што је 7. априла објавио двонедељни прекид ватре, Трамп је најавио разговоре о ублажавању санкција, а затим и могући наставак преговора у „наредних неколико дана“, упркос тензијама око америчке поморске блокаде Ормуског мореуза.

Међутим, портпаролка Беле куће Каролина Ливит одбацила је тврдње о продужењу прекида ватре и нагласила да нема званичног договора о новој рунди разговора, иако се они разматрају за Пакистан.

- Разговори су у току, али ништа није званично док то не објавимо, рекла је она, додајући да у администрацији влада опрезни оптимизам.

Министар финансија САД Скот Бесент упозорио је да Вашингтон спрема додатни притисак на Иран кроз секундарне санкције финансијским институцијама које послују са том земљом. Такве мере је назвао „финансијским еквивалентом војне кампање“. У међувремену, Трамп је тврдио да је Кина пристала да неће снабдевати Иран оружјем, што је Пекинг негирао.

Тензије су додатно порасле након што је Техеран запретио да ће затворити кључне бродске руте, укључујући Црвено море, ако се америчка блокада настави. Ирански војни званичници упозорили су да би у том случају могли да обуставе сав саобраћај кроз Персијски залив, Омански залив и Црвено море, што би озбиљно утицало на глобалну трговину.

Црвено море и Суецки канал носе око 15 одсто светске трговине, док је Ормуски мореуз једна од најважнијих рута за транспорт нафте. Блокада је уведена након неуспешних преговора у Пакистану, где две стране нису успеле да постигну договор о иранском нуклеарном програму. Америчка војска је објавила да ниједан брод није прекршио блокаду у првих 24 сата, док је неколико трговачких бродова враћено.

Упркос тензијама, знаци могућег наставка дипломатије смирили су тржишта, а цене нафте пале су испод 100 долара по барелу.

Истовремено, пакистанска делегација коју је предводио начелник војске Асим Мунир стигла је у Техеран како би покушала да посредује и отвори пут трајном решењу сукоба. Мунир се сматра кључним за постизање тренутног примирја, закључује Телеграф.