Jedna od najsiromašnijih država na svetu rekla "NE" Americi: Otvoreno se suprotstavili ispitivanju vakcina, a evo u čemu je problem

Zvaničnici američkog Ministarstva zdravlja insistirali su da ispitivanje i dalje traje, dok su afrički zdravstveni lideri rekli da je otkazano. U srcu kontroverze nalazi se zapadnoafrička država Gvineja-Bisau – jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu i predloženo mesto spornog američki finansiranog istraživanja vakcina.

Ispitivanje vakcine protiv hepatitisa B, koje bi vodili danski istraživači, postalo je žarišna tačka nakon značajnih promena u američkom rasporedu vakcinacije i izazvalo pitanja o etičnosti sprovođenja istraživanja u drugim zemljama.

U četvrtak je Kvinhin Nantote, vojni lekar i nedavno imenovani ministar zdravlja Gvineje-Bisau, novinarima potvrdio da je ispitivanje „otkazano ili obustavljeno“ jer naučni pristup nije bio dovoljno pregledan. Gvineja-Bisau je doživela puč u novembru, a ključni lideri su nedavno zamenjeni.

Tim stručnjaka za istraživanja iz Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Africa CDC), na Nantoteov zahtev, putovaće u Gvineju-Bisau kako bi pomogli zvaničnicima u pregledu studije. Zvaničnici iz Danske i SAD takođe su pozvani da pregledaju ispitivanje, rekao je Žan Kaseja, generalni direktor Africa CDC, na konferenciji za novinare.

Kaseja je rekao da odluku o zaustavljanju ispitivanja ne bi trebalo da donose međunarodne organizacije ili strane države.

„To je suverenitet zemlje“, rekao je. „Ne znam koja će biti konačna odluka, ali podržaću odluku koju ministar donese.“

Zvaničnici američkog Ministarstva zdravlja i socijalnih službi (HHS) doveli su u pitanje kredibilitet Africa CDC, nakon što su zvaničnici ove organizacije potvrdili da je studija otkazana.

„Da budem jasan, ispitivanje će se nastaviti po planu“, rekao je Endrju Nikson, portparol HHS-a, u izjavi u sredu. Naveo je da Africa CDC vodi „kampanju u javnosti kako bi oblikovala percepciju javnosti, umesto da se bavi naučnim činjenicama“. Kada ga je Guardian pitao, nije pružio dokaz za bilo koju tvrdnju.

Zvaničnik HHS-a takođe je nazvao Africa CDC „bespomoćnom, lažnom organizacijom koja pokušava da stvori kredibilitet javnim ponavljanjem svojih tvrdnji“, dodajući da ta organizacija „nije pouzdan izvor“.

Kaseja je rekao da je razgovarao sa višim zvaničnicima HHS-a, koji nisu bili upoznati sa izjavom, i istakao ključnu ulogu Africa CDC u reagovanju na epidemije sa globalnim implikacijama.

„Veoma je važno finansirati istraživanja koja Afrikanci zaista žele“, rekao je Abdulhamad Babatunde, lekar i istraživač globalnog zdravlja iz Nigerije. „Afrikanci žele da rešavaju afričke probleme, a ne da zadovoljavaju radoznalost onih koji finansiraju istraživanje.“

Istraživači su planirali da daju vakcinu protiv hepatitisa B 7.000 novorođenčadi odmah po rođenju, dok bi za drugu grupu od 7.000 beba vakcina bila odložena do šeste nedelje života, kako bi se proučili ukupni zdravstveni efekti davanja vakcine zajedno sa drugim vakcinama. Gotovo jedan od pet odraslih i oko 11% male dece u Gvineji-Bisau imaju hepatitis B – što ih stavlja u visok rizik od teških bolesti i smrti.

„Ovo nije prihvatljivo“, rekao je Babatunde o dizajnu studije. „Da bi se sprečile stvari poput Tuskegee studije i drugih, kontrolna grupa mora dobiti standardnu negu, a intervencijska grupa treba da dobije [potencijalno] bolju negu.“

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje davanje vakcine protiv hepatitisa B svim novorođenčadima u roku od 24 sata od rođenja. Deca u Gvineji-Bisau trenutno primaju vakcinu u šestoj nedelji života, ali će doze biti dostupne svim novorođenčadima do 2028. godine kako bi se zatvorile praznine u standardima nege. „Trenutni razlog zbog kojeg vakcina ne dostiže pokrivenost u Gvineji-Bisau je nedostatak finansiranja, i finansiranje bi trebalo da promoviše vakcinu, a ne da koristi decu kao laboratorijske pacove“, rekao je Babatunde.

Zvaničnici u neuravnoteženoj strukturi moći mogu biti zastrašeni, dodao je. „Možda je veoma teška odluka za zvaničnike u Gvineji-Bisau, u zavisnosti od toga šta bi mogli izgubiti ako ograniče studiju. U ovom trenutku, vreme je da druge afričke članice podrže Gvineju-Bisau, kako bi održale suverenitet i zaštitile decu Gvineje-Bisau.“

Kada se odlučuje da li će revidirana verzija studije ići dalje, „najvažniji glas“ je glas Ministarstva zdravlja Gvineje-Bisau, koje je odgovorno za zaštitu zdravlja svih građana, rekao je Gevin Jemi, profesor globalnog zdravlja na Duke Global Health Institute. „Dakle, saslušati zvaničnike ministarstva danas je izuzetno važno.“

Zbunjenost u Gvineji-Bisau vraća nas na pitanje kako je studija dobila zeleno svetlo, rekao je Nantote, govoreći na portugalskom preko prevodioca.

Rana verzija studije odobrena je od šest članova etičkog komiteta Gvineje-Bisau, Comité Nacional de Ética em Pesquisa em Saúde (CNEPS), 5. novembra, prema danskim istraživačima. Istraživači su od tada napravili izmene koje komitet još nije odobrio.

Etički komitet Gvineje-Bisau, CNEPS, prvobitno je odobrio studiju, prema osobi koja se predstavila Guardianu kao privremeni direktor CNEPS-a. Studija nije pomenula da će neka deca ostati nevakcinisana – ali etička briga je da bi vakcina bila uskraćena nekim novorođenčadi u trenutku kada im je najpotrebnija. Daljih promena u dizajnu studije nije bilo jer je „obustavljena“ od strane Ministarstva zdravlja zemlje, rekao je on.

„Mislim da nisu održali sastanak i nisu adekvatno rešili ovo pitanje“, rekao je Nantote o etičkom komitetu.

Danski istraživači očigledno nisu tražili odobrenje etičkih odbora u Danskoj ili SAD-u, iako Helsinška deklaracija zahteva odobrenje istraživačkih etičkih komiteta u zemlji sponzoru i zemlji domaćinu.

HHS je u izjavi za Guardian nakon objave u petak rekao da je ispitivanje obustavljeno, ali nije odgovorio na pitanja Guardiana o etičkim zabrinutostima i svojoj oceni Africa CDC-a. Istraživači nisu odgovorili na upite o otkazivanju studije niti na pitanja o svom istraživanju. HHS, istraživači i Univerzitet južne Danske nisu odgovorili na pitanja da li su konsultovani američki ili danski etički odbori.

Nantote i Kaseja istakli su izazove po zdravlje u Gvineji-Bisau. Manje od četvrtine stanovništva ima pristup osnovnim uslugama kao što su voda i sanitarni sistemi. Siromaštvo i nesigurnost hrane su stalni problem. Sa ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, smrtnost majki je visoka, a malarija je vodeći uzrok smrti.

„Vlasti Gvineje-Bisau to znaju“, rekao je Kaseja. „Čine sve što je u njihovoj moći da to reše.“

Srbija Danas/ The Guardian